Narodno blagostanje
"31. октобар 1936.
\
a u nekim godinama i preko 90%, odvija Engleska u funtama sterlinga. Engleska prodaje svu svoju robu u funtama sterlinga i kupuje naiveći deo u istoj valuti. Ne zbog toga što Engleska uspeva da naturi svoju valutu stranim zemljama, već zbog toga, što naiveći deo zemalja proizvođača svetskih arfikala iz sopstvene inicijative uzima funtu sterlinga za novčanu jedinicu za izražavanje cena i za plaćanje. Takve su prilike u svetu da je funta sterlinga međunarodni novac. Ona je to bila za vrlo mnogo artikala čitavih 100 godina; ali otkako ie počela devalvacija dolara, svi su pribegli funii sterlinga. Prema tome engleskom poslovnom čoveku u vezama S inostranstvom, Као što rekosmo, sasvim је зуеjedno kretanje deviznih kurseva na londonskoj berzi, jer on nema nikakve veze 5 пита. |
___Kod nas je sasvim drugi slučaj. Ukoliko prodaiemo u neklirinške zemlje i mi smo pribegli funti sterlinga, možda ne toliko po sopstvenom izboru koliko po izboru naših kuраса. Pojava protiv koie mi nemamo ništa. Sasvim je prirodno da i naši izvozni arfikli, naročito oni koji imaju karakter svetskotržišni, pribegavaju funti sterlinga kao i svi ostali slični artikli. Poznata je stvar da se pšenica prodaje samo za funfu sterlinga. Prema tome svaka promena kursa funte sterlinega na našoi berzi mora .da odjiekne na ceni dotičnih artikala i na rezultat kod već zakliučenih poslova preko granice.
Одмах. после прве уредбе о заштити земљорадника појавило се и питање заштите осталих привредних редова. Овај је захтев био мотивиран на два разна начина. Идеолошки сматрало се да држава мора заштитити трговца изанатлију од штетних последица заштите пољопривредника. Али то гледиште није могло доћи до изражаја у сукпесивним уредбама. Оно је могло на два начина бити остварено: давањем исте заштите погођеним трговцима и занатлијама или социјализирањем губитака. Друго оправдање захтева заштите трговаца и занатлија лежало је у принципу правичности: сматрало се да су и остали привредни редови погођени као-и пољопривредници или бар да они привредници који су погођени као и земљорадници имају право на исту заштиту као и последњи. Ми смо пре четири године стали на гледиште да се са гледишта принципа правичности овај захтев не може да побија. Али се никад до данас није могла постићи сагласност међ трговцима и занатлијама по питању заштите као дужника. Сиромашнији и јаче задужени тражили су заштиту, али су имућнији и јаче задужени били OTсудно против. Ови су били јако заинтересовани у банкарству које би тиме било погођено. Та неслога влада и данас. Пре три дана донела је Трговинска комора у Новом (Саду одлуку против заштите трговаца, допуштајући при томе да су заштитне мере за земљорадника „погодиле у великој мери сеоску трговину". Интересантно је, узгред буди речено, да се новосадска Трговачка комора не сматра организацијом и сеоских трговаца.
Питање је одједном постало сасвим актуелно са јед: не сасвим друге стране. Од стране Краљевске владе. У два маха је г. Ђура Јанковић, Министар шума и рудника, изјавио на јавним зборовима, да се спрема заштита трго-
Заштита трговаца и занатлија
Ee ЕРЕ =
pama и занатлија као дужника. Ништа ближе не. знамо- о.
овим намерама. Остало је дакле отворено питање, да 18 ће то бити шира или ужа заштита...
Пре него што добијемо детаљне податке. намеће нам се овај ток идеја у питању заштите трговаца и занатлија
као дужника. Ови су у последњој уредби о заштити зем--
љорадника боље прошли но многи други повериоци. Њих
није погодила главна. одредба. последње, "уредбе. о. редук-
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Сграна 715 |
цији главнице. Главница се има интегрално исплатити. Ис: тина ни камата се не плаћа али код робних дугова уопште: не постоји камата. Оно што. је могло да погоди трговце. и занатлије, то је продужење рока отплате на 12 година; услед чега и питање камате остаје актуелно. Јер на робне: дугове се не плаћа камата због тога, што су они кратко: рочни. Овде су они претворени у дугорочне. Према томе заштита трговаца и занатлија као поверилаца у ужем. смислу, Т. ј. као последица заштите земљорадника, имала бида реши питање рока као једину измену у постојећим кредитним односима ове врсте. А ако. би остао продужени. рок, онда би се имало решити питање камате. Али било. да се рок скрати, било да се одобри камата, у сваком слу-. чају би трговци и занатлије. прошли боље но све 0 групе сељачких поверилаца, -
Држимо да не може бити ни говора о томе да ce пружи заштита трговцима и занатлијама линеарно, као. што је глучај код сељака. То би дотукло наш кредитни. апарат, пошто су трговци главни дужници наших банака. У много већој мери него сељаци. Уосталом, кад би се тим. путем пошло, онда би индустрија имала још много више · права на заштиту, јер је она инвестирала позајмљени капитал исто као и сељак и слетствено. погођена на исти. начин као и сељак.
За време претресања пројекта уредбе о заштити _ љака било је више пута говора о реперкусији ове уредбе. на трговце и занатлије. У' једном моменту била је чак унесена и одговарајућа клаузула у уредбу, али се од тога одустало јер се увидело да таквом пропису није место У тој уредби! Из овога излази да се ради о ужој заштити, · о паралисању дејства сељачке заштите. Али у интересу“ кредита у земљи, важно је да се питање што пре реши, јер кредитне установе пред оваквом изјавом једног актив= ног министра морају кочити давање кредита, док не виде“ колики ће бити обим заштите. -
Стални пораст броја трговач-
Фантастично повећање ких и занатских радњи није ZOO | FON ороја трговачких и заустављен за време депреси-
занатских радњи је. Извештаји привредних ко-
мора доносили су непрестано податке о повећању радња и оглашавали то аномалијом која се објашњава покушајем помоћног особља да колико толико осигура своју егзистенцију отварањем сопствене радње. Но у исто време растао је и орој по: моћног особља, што је била очита противречност са по менутим објашњењем. | Трговина и занат су и за време депресије пружале могућност за отварање нових ситних предузећа, што. је био знак, да те привредне гране нису биле погођене кри: зом у оној мери како се то тврдило. | Данас, у доба оживљења привреде, овајпораст је још: убрзанији. Данас привредне коморе: у својим извештајима не могу више спорнти да пораст броја радњи није у директној вези са побољшањем стања у привредном живо: ту уопште. Дуго времена извештаји су негирали ову чињеницу побољшања. Сад немају куд. При томе ваља «на= поменути да треба већ једном квитирати са тенденциозним објашњавањем повећања као знака рђаве ситуације, што доводи до фалсификовања сопствених података. Ноу. исто време мора се одати признање коморама да због властите заинтересованости и под различитим утицајима. нису стварале цифре које им одговарају, премда су их. нетачно тумачиле. | У извештају Трговинске и занатске Коморе у HoBOM саду за Ш. тромесечје 1986 год. (Службени Гласник, коморе бр. 7) каже се о томе следеће: . „Побољшање привредних прилика које „је у "току ове