Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 717

31. октобар 1936.

ње свију производа који су патили од хиперпродукције. Смањивање производње било је премирано, а крајњи циљ ове политике био је да се куповна снага пољопривредних производа подигне на ниво 1926. Врховни суд, као што је познато, суспендовао је ову организацију, огласивши закон о А.А.А. противуставним. Поводом овога ми смо рекли да је одлука суда била добродошла Рузвелту, јер се систем премирања ограничења производње показао неекономским и неефикасним. Из разлога политичког престижа Рузвелту је било незгодно признати да-је једна од његових најважнијих аграрно-политичких мера неуспела. Сада се види да је одлука суда била у корист Рузвелта, а никако противу њега. Укидањем АЈАЈА. Рузвелт није напустио основне принципе своје досадање аграрне политике. М даље се остало на станоБишту да производњу најважнијих пољопривредних производа, уколико нема шанса за извоз, треба прилагодити унутрашњој потрошњи и подизањем цена повећати куповну моћ фармера. Разлика се јавља у методама, којима се жели да постигне циљ.

Метод ограничења производње на или, како се у Америци популарно каже, награђивање нерада, дефинитивно је напуштен. Увидело се да проблем не лежи у ограничавању производње, већ у њеном употпуњавању, у напуштању монокултуре и форсирању производње оних артикала који земљи дају неопходну материју: азот. У том смислу изграђен је грандиозан план о преоријентацији. Основе овога плана изгледају овако: пољопривредни производи подељени су у две групе: у прву спадају производи који исцрпљују земљишта (житарице, памук, дуван, кукуруз, шећерна репа итд.), а у другу они који обогаћују земљиште азотом (варива, детелина итд.. Граница смањења површине засејане производима прве групе одређена је овако: код пшенице 15%, памука 35%, дувана 30% итд. На овим површинама треба да буду засејане културе из друге групе. Преоријентација ће бити омогућена премијама, али ове сада претствљају помоћ за олакшање преоријентације и покривају један део трошкова, док други, знатно већи део, треба да надокнаде сами фармери.

До ове промене у америчкој аграрној политици дошло је углавном под утиском вишегодишње суше, која је и ове године нанела велике штете америчким фармерима. Програм је употпуњен планом о „сталним жетвеним приносима“, чији је циљ обезбеђење константне куповне снаге фармера на бази осигурања приноса. Велики доприноси, давани пољопривреди последњих година, нису могли да спрече смањење куповне снаге фармера у годинама суше. Да би се то избегло, сада се предвиђа извођење осигурања „нормалног приноса“ најважнијих производа, наиме шшенице, кукуруза и памука, који играју одлучујућу улогу у куповној снази америчког фармера. На тај начин држава би у свакој години гарантовала фармерима основни принос и обезбедила сталност њихове куповне снаге. За ово осигурање фармери би плаћали одређене премије било у новцу било у натури. Из премија у натури имале би се образовати националне резерве, које би служиле за покриће потреба у случају рђаве жетве. Исплата премија вршила би се у готову или давањем бонова за повлачење извесне количине производа из лагера државног осигурања. Израда детаљног плана O принципима и спровођењу организације осигурања поверена је стручњацима. По њиховом мишљењу држава првих година има из властитих средстава да покрива инвестиционе и управне трошкове осигурања чији је износ далеко мањи од досадањих издатака за помага-

бази премија,

ње фармера. Што се тиче уплате премија од стране фар-.

мера, не предвиђају се никакве тешкоће, С друге стране

истиче се велики значај овог новог подхвата у области регулисања тржишта и одржавања сталних цена. Плаћањем премија у ватури у годинама доброг приноса тржиште би се растерећивало, док би централизација резерви имала благотворан утицај на одржавање цена; она би онемогућила претеране шпекулације, које изазивају честе поремећаје на тржишту.

Свакако, овај нови план не би могао остати без утицаја и на светско тржиште, односно на међународну трговину производа обухвалених осигурањем. Стварање националне резерве у годинама рђаве жетве попуњавало би дефиците и тиме смањивало увоз, док би у годинама "добре жетве извозни вишак био пласиран на светском тржишту. У првом случају дејство америчке дефицитарне жетве на светско тржиште било би знатно мање него у садањим приликама, јер би држава преко. централних места манипулисала резервама и не би дозвољавала сувишан увоз, као што је то био случај у прошлим двема годинама. Из тога разлога Канада је противна овом

плану, јер види у њему опасност ограничења свога извоза пшенице у САД. у годинама рђаве жетве.

Законом о осигурању рад“ ника радници запослени на државним железницама из двојени су из општег рад. ничког осигурања, али и за њих важе одредбе о обавезном осигурању за случај болести. Болеснички фонд државног саобраћајног особља, који проводи осигурање, има централу у Београду H пет обласних управа (у Београду, Загребу, Љубљани, Сарајеву и Суботици): Насупрот Сузору, који публикује детаљну статистику о свом пословању и чланству, Болеснички фонд, као што нам показује годишњи извештај за прошлу годину, има врло оскудне податке о своме чланству. Одмах у почетку извештаја се каже да нису прикупљени сви потребни подаци и констатује се: „Статистичким подацима мора се поклонити нарочита пажња јер су они од врло велике важности за развитак и напредак сваке службе, па поготово и за наш фонд“.

Кретање осигураних чланова показује таблица (у хиљадама):

Болесничко осигурање железничких радника и службеника /

нам доња

; Beorpanm Загреб Љубљана Сарајево Суболаца Укупно 1982 23,9 19,2 13,1 13,1 15,1 80,4 1988 25,0 1457 12,8 13,0 10,4 79,0 1934 24,1 17,6 111 13,0 10,6 75,4 1985 23,7 1757, 1,3 13,1 9,9 75,7

Укупан број осигураних чланова био је у прошлој години 75,7 хиљ. и смањио се према 1984 год. за 700, а према 1932 год. за 4.730. Пораст према 1934 г. показују управе у Љубљани, Сарајеву и Загребу, а опадање у Београду и Суботици.

Статистика нам још показује и број чланова породица осигураника, који је износио 1985 г. 127,4 хиљ. а 1934 r. 129,4 хиљ. тј. на једнога осигураника долази 1,7 чланова породице. Овај податак показује лица која издржава један радник или чиновник запослен на државним железницама. Међутим, из горње статистике не може се видети колико отпада на нерегулисане раднике, а колико на регулисано саобраћајно особље. Огромна већина су радници. Према државном буџету за 1984/85 г. било је у привредним. „предузећима Министарства саобраћаја укупно 42.869 службеника (чиновника, приправника, званичника, дневничара, служитеља) према 42.040 У 1938/84 г. Број се повећао за 800. Према томе опадање броја осигураних у целости отпада на раднике. Ако то упоредимо са кретањем чланства код Сузора констатују се две чињенице: прво,