Narodno blagostanje
Страна 716
· године започело иако са не сувише упадљивим, а оно свакако сигурним знацима, на свима линијама, у свима привредним гранама, изузев наше приватно новчарство, продужава се и у овом тромесечју, а доћи ће према очекивањима до изражаја у занатско-трговачкој делатности у јачој мери у децембру ове и првом тромесечју идуће године". Затим: „Међутим у унутрашњој трговини то поправљање положаја још није дошло до јачег изражаја, и ако се може закључити, нарочито из већег броја отварања радњи, да се пословање кренуло из мртвила".
Према извештају коморе укупан број радњи износио је: -
30. IX. 1995 30. 1Х. 1936 Пораст Трговачке радње 10.148 10.534 386 Занатске радње 18.934 | 19.280 346 Угоститељске радње 2.721 3.271 550
Исту слику показује нам Београд и остали териториј београдске Трговинске коморе.
У последњој публикацији Коморе, „Бројно кретање радња на подручју Трговинске коморе у Београду у 1935 и првој половици 1936 год. константован је пораст броја радњи у свим браншама сем код новчаних завода. Према подацима београдске Трговинске коморе кретање броја трг. радњи било је следеће:
1935 [. полугод. 1986 пораст [. Трг. радње у ужем | смислу 16.886 17.309 + 465 H. Угоститељске радње 5.881 . 6.122 < 241 Ш. Кредитне установе 317 315 = 2 ЈУ. Царински посредници и разне пре-возне радње 2.489 2.653 + 164 укупно 25.528 96.399 + 876 За Београд са Земуном пораст изгледа овако: 1935 1. полугод. 1986 пораст [. Трг. радње 5.069 5.889 = 280. П. Угоститељ. радње 1.916 2.082 7 116 ЊЕ Кредитне установе 128 128 ТУ. Царински посредници и разне превозне радње 1.804 1.841 == 87 9.517 9.900 383
Ovih dana Geringu je povereno provođenje u Život drugog 'četvorogodišnjeg plana, objavljenog početkom septembra. Geringov izbor nije ono što je interesantno u ovoj meri. Novi plan služi naročito izgradnji vlastite proizvodnje sirovina. Pošto je Gering već od aprila dobio punomoć za rešavanje svih pitanja sirovina i deviza iu tu svrhu stvorio opsežan kadar stručnjaka za ova pitanja, to njegovo sadašnje naimenovanje znači samo proširenje njegovih dosadašnjih ovlašćenja. Mnogo interesantnije je, da je ovim naimenovanjem postalo jasno, kakvo se značenje pridaje novom četverogodišnjem planu i na koji način se zamišlja njegovo provođenje.
Novi četvorogodišnji plan u Nemačkoj
Еви ЕттетЕН
Drugi četvorogodišnji. plan obuhvata sledeći cilj obeležen jasnim rečima u samoj proklamaciji: »Za četiri godine mora Nemačka biti potpuno slobodna od inostranstva u. svim onim sirovinama, koje se daju na ma koji način stvoriti, u našoj hemijskoi.jii mašinskoj industriji, kao i u našem rudarstyu.« . i а И NON Ovaj program da se u glavnom svesti na tri razloga.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Prvi je odbranbeno-vojničke prirode, ratno-privredna autarkija Nemačke u sledećem ratu koji će biti totalan, ti. angažovaće sve vojne i privredne snage zemlje, i koji može Nemačku, zbog njenog geografskog položaja, da, Kao za vreme Svetskog rata, liši svih stranih sirovinskih izvora.
Naislabiji razlog je socijalno-politički, koji je и ргоklamaciji naročito naglašen, naime suzbijanje nezaposlenosti. Utoliko је drugi plan samo nastavlianje prvog, pri čemu je prvi svakako obeležen velikim brojem najrazličitijih mera sa ciljem što bržeg stvaranja posla za što veći broj nezaposlenih — što je uostalom i uspelo. Drugi plan, međutim, ide za istim ciljem, ali u ispunjavanju jednog privrednog zadatka, tj. snabdevanja sirovinama. Tim će se omogućiti, da se zadrži stanje zaposlenosti i pošto se voine i ratne potrebe dovedu na normalni nivo, i, ako radnici ne mognu naći Zaposlenia u zasićenoj poljoprivredi i sve više ugroženoj izvoznoj industriji. Plan se kreće u okviru privredno celishodnog, samo što se sada pod tim nešto drugo razume, čime Nemačka uostalom nije sama u svetu. Učenje o komparativnim troškoVima nema danas primene u svetu. Otuda pokušaj da se pažnja obrati više radniku i njegovoj proizvodnoi snazi. Od Ovog gledišta polaze uostalom, voljno i nevolino, mnoge mere za industrijalizaciju i reorganizaciju, koje su poduzete u raznim zemljama. Njega šta više svesno zastupa i liberalna Engleska, koja svoju politiku jevtinog novca — protivnu učenju klasične škole — zasniva jedino na tome, da je »inflacija« bolia od nezaposlenosti.
Najočitiji i najaktuelniji razlog je devizno-političke prirode: nastojanje da se devizni bilans što više rastereti огтаničavanjem zamenljivog uvoza. Iza ove namere stoji uverenie, da Nemačka, s obzirom na ograničenu mogućnost vlastitog snabdevanja životnim namirnicama i očekivano smanjenje izvoza, mora računati da što više sačuva devize od postojećeg izvoza za životne namirnice, jer bi inače povećanje standarda života bilo vrlo teško moguće.
Što se tiče izvođenja novog plana, materijalno se stoji pred istim zadacima, na kojima i u drugim zemljama industrija radi. Nova je samo forma, naime centralno vođstvo i kontrola, da bi se omogućilo brže, lakše, opštije i efikasnije izvođenje velikih zadataka. -
шант aaa aaa aaa | SEO ray GOSTA O E O a re sea a aa =— Интервенционистичка поли~
Велика реформа пољопри- (Тика САД. у области произ-
вреде у Америци водње и уновчавања житари ца прошла је до сада крог три фазе. Свака нова фаза значила је проширење на све већи број производа и постављање нових економско-политичких циљева. Првикорак било је оснивање грандиозне организације Фарм-Борд-а, која је прикупљањем тржишних вишкова“ требало да спречи катастрофално срозавање цена пшенице, памука итд. Покушај, као што је познато, није успео. Фарм Борд је задесила иста судбина као и канадски Пул; обе установе, највеће ове врсте у свету, скљокале су се под теретом великих резерви жита. То је побудило и многе друге земље, које су патиле од хиперпродукције житарица, да напусте политику гомилања стокова ради одржавања цена. 5
_______________________
Овај неуспех имао је за последицу читав обрт у америчкој житарској политици. Јавила се идеја да САД.
ЈУ пшеници и другим основним аграрним производима
треба да се прилагоди потребама унутрашњег тржишта да би цене ових производа постале независне од цена светског. тржишта, те. да би се онда могле подићи на ниво који одговара потребама америчке. економије. Ова идеја
„дошла је до пуног изражаја у А.А.А. Планирање у по-
љопривреди изводило се путем ограничавања производ-