Narodno blagostanje

28; новембар 1939.

tempa socijalno-ekonomske diferencijacije na selu. | ako nemamo nikakvih podataka o ovim pojavama, na Osnoyu posmatranja odnosa na današnjem srbijanskom selu moglo bi se reći, da su državne šume najvećim delom stradale od ove

'kategorije seliaka, od politički uticajnih а ljudi koji

su bili bliže vlasti.

U pomenutom referatu jugoslovenskih šumara ukazano je još na jednu karakterističnu pojavu. Naime, nisu retki slučajevi da je seljak nasleđenu zemlju prodavao pa se naseliavao na uzurpirano državno šumsko područje. Ima i takvih slučajeva da je siromašni seljak svoje gazdinstvo u ravnici prepuštao svome kreditoru, bogatijem seljaku, a u zamenu za ovo dobijao iskrčeno ilo državne šume uz izvesno smanjenje ili brisanje celokupnog duga. Razmere bespravnog Zzauzimanja i sečenia državnih šuma naibolje se vide po, kaznama izrečenim za šumske krivice. Poslednjih godina suma ovih kazni porasla je na desetine: miliona dinara. U 1932 bilo je izrečeno kazni za ukupno 25 mil. din., a u prošloi godini ova se suma popela na preko 40 mil. din. Za nekoliko poslednjih godina izrečeno ie šumskih kazni za preko 100 mil. din. Međutim, ta suma nije naplaćena, jer šumske krivice uživaju naiširu amnestiju. Računa se da ie bespravnom sečom izvlačeno godišnje iz državnih šuma preko pola miliona kubika drveta. A prema podacima Ministarstva šuma i rudnika površina državnog šumskog područja usled uzurpacije, u pojedinim krajevima, smanjila se za 30 do 70%.

Na taj način, u periodu poljoprivredne krize, u odnosu prema šumskom tlu znatno je povećano ono pod kulturom. Vršilo se dakle, ekstenziviranje poljoprivredne proizvodnje da bi se povećao bruto prinos. Kao što smo Videli, donekle, ta izmena bila je prouzrokovana socijalno-ekonomskim motivima kada je reč o zauzimanju šuma od strane siromašnih seljaka, koji su u tome nalazili iedinu mogućnost za obezbeđenje prehrane. Krčenje i zauzimanie državnog šumskog tila iz špekulativnih razloga i pod pretekstom političkog upliva bilo je, međutim, mnogo širih razmera.

Prekomerno uništavanje vlastitih i bespravno zauzimanje i krčenje državnih šuma nije samo pravni, Već eminentno ekonomski problem. Ukoliko se ovim putem selo pomoglo u vreme krize, utoliko je sebi nanelo trajnu štetu za budućnost uništavajući rezervoar vlage, koji je za ratarska područja od velikog značaja. Blagodareći tome danas u Srbiji čitavi krajevi izloženi su suši i poplavama od bujica, jer nema dovolino šume da konzerviše vlagu i zadržava slivanje velikog taloga.

Савез градова je упутио претставку Министарству социјалне политике у којој је предложио оснивање радне службе за комуналне јавне радове. Незапосленима који би на тај начин нашли зараде не би требало давати даље помоћи. Ову би могли да добију у будуће само за рад неспособне особе. Даље се тражи да се дозволи увођење специјалног социјалног приреза. Резолуција је мотивисана претстојећом зимом која

намеће дужност градова да се побрину за сиротињу и незапослене. Општине -- незапосленост и сиротиња

КЕ та рате

Специјалне прилике у нашој земљи, велики број неуког и сезонског радништва отежава постављање границе између професионалног радника и сиротиње. Незапослени радник је једно, сиротиња је друго. Први се нашао због општих економских узрока у невољи која може да траје дуже или краће времена али која је пролазна. Сиротињу сачињава за. рад неспособан део становништва. Сиротиња је стална, без ње нема ниједног града. Старање за њих је важна дужност градова. Незапослене, пак, треба да по-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 119

могке из својих средстава држава. Незапосленост је општа појава. Она се не може отстранити локалним мерама. Наша и друге државе преузеле су јавне радове у великом обиму, да би решиле питање незапослених. Поред. специјалних јавних радова,. који су код нас предвиђени у замашном износу од ! милијарде, државе утичу и редовним јавним радовима на сезонску незгпосленост. Градови такву политику не могу да воде. Не само због тога што су им средства ограничена, него што политика сузбијања незапослености лежи ван задатка градова. То не значи да градови не могу да спроводе јавне радове. Али само онакве какве захтева интерес њених становника и према расположивим средствима. Да ли ће градови своје јавне радове извести у властитој режији или ће их поверити приватним фирмама зависиће од рентабилитета. Али у оба случаја мораће радници да добију пуну Надницу, као што их уосталом добијају и код радова које изводи држава. Радна служба, превод немачког израза ' АтђенофШепзЕ међутим заснива се углавном на издржавању у натури У

заједничким логорима, а новчана награда је врло малена.

Она је свесно наметнута жртва, а по својој природи може се применити само према млађима. Она би се, према на-' шем политичком уређењу, могла увести само законом а не уредбом, пошто се наметнута жртва ниуколико не би разликовала од опште војне обавезе. 8

Принудан рад уосталом код нас није новина. Ми имамо кулук. А принудна радна служба јесте кулук. Ако би се предлог Савеза градова прихватио, имали бисмо два кулука. А то је свакако претерано. Како: ће се градови старати за своју сиротињу, иЗ редовних буџетских фондова или социјалног доприноса, то је њихова ствар. А што се незапослених тиче, бригу о њима треба да препусте држави, која је уосталом помоћу јавних радова преузела иницијативу. А уколико их држава не би могла да збрињава, градови ће их морати. потпомоћи као сиротињу. Али ова помоћ је много мања жртва: од Мера предузетих за сузбијање незапослености.

ROGER pe ner Jean ermnmnmuı

Porezi na dobitke od devalvacije i nepoverenje Ка-. pitala u Francuskoi

'Od svih zemalja, koje su u poslednjem devalvacionom valu devalvirale, Francuska pokazuje najinteresantniji razvoj. Veliki rezultati, koji su očekivani od devalvacije, naime konačno uništenje spekulacije frankom, povraćaj otrgnutih kapitala od privrede i s tim njezino ponovno oživlienje, do sada su tako lagano i u maloj meri nastupili, da se u Francuskoj ponovo sumnja u odlučnu promehu privrednog stanja. Ova nestabilnost se najbolje ogleda u lfondonskom notiranju francuskog franka, koje pokazuje neravnomerno penjanje i padanje. Posle ponovnog notiranja, koje je, nasuprot Švajcarskoi i Holandiji, počelo tek 2 okt., franak je stajao najpre na 103,93 prema 76,59 pre obustave objavljivanja kurseva, ali je već 5јеdećeg: dana pao na 105,60, da bi 7J8 okt. dostigao 104,78, odakle je već dya dana posle pao na 105,10. Kurs se dalje lagano popravio 19 okt. do 104,96, ali tri dana kasnije ponovo za neko vreme oslabio na 105,81, da bi se onda zaustavio:na 105,15. Ali već u prvoj nedelji ovog meseca došlo ·ie ponovno slabljenje do na 105,38, posle čega Je opet zadržan. nivo od 105,15, što odgovara devalvaciji od 29,8%, i leži upravo između zakonom propisanih granica devalvacije. |

Упо upadljiv znak nestabilnosti je depor za terminske poslove, koji je često bio sa 10—920% previsok, s obzirom na već izvršenu devalvaciju i samo mali povraćaj kapitala, koji se ukupno ceni dosad na ne više od 3,5 milijardi franaka. Nesumniivo francuski kapital se prvih dana posle devalvacije počeo zajedno sa stranim spekulativnim kapitalom vraćati, u