Narodno blagostanje

Страна 780

iznosu od otprilike 4 milijarde fr. U vezi s ovim prilivom zlata, valutni fond ie 9 okt. mogao da vrati Francuskoj banci

5 milijardi, ti. pola kapitala stavljenog: mu na raspoloženje, ·

da bi se snabdeo frankom. Tim je zlatni stok Francuske banke, koji je 25 sept. spao na 50,1 milijardi, a 2 okt. iz revalo-

rizacije povećan za 7 milijardi na 57,4, postigao opet nivo: od

69,4 milijarde. Ali od tad je franak stalno bio izložen pritisku, tako da je valutni fond morao intervenisati. lImitirajući englesku taktiku ovai je s vremena na vreme naterao ђеsiste na efektivne gubitke, da bi ih zaplašio. Dalji povraćaj zlata Francuskoj banci u iznosu od 2 miliiarde 23 okt. prema омот пе izgleda da ije rezultat potražnje za frankom, nego samo manevar. Većina pobeglog kapitala još uvek.nije pokrenuta i to, kao što smo mi uvek naglašavali, zbog pretstojećeg finansijskog i socijalnog razvoja. Povraćaj kapitala u zemlju sprečile su, pored povećania troškova proizvodnje povišenjiem nadnica odn. skraćenjem radnog vremena i sprečavania preduzimačke inicijative pooštrenom poreskom kontrolom i povećanjem poreza, koji se kompeziraju pojednostavljaniem i povećanjem poreza na drugim stranama, još i mere za konfiskaciju dobitaka na zlatu i devizama od devalvacije. To ne vredi samo za pobegli kapital u inostranstvo, nego isto tako za tezaurisani u zemlj, pri čemu su, istina, poslednji, iz drugih razloga, koji će kasnije biti pomenuti, ipak stupili u pokret.

Koliko god. je neznatan povraćaj pobeglih kapitala, on je ipak doveo do likviditeta novčanog tržišta i hose na berzi. Navčanični opticaj popeo 5е 25-1IX od 83,7 miliiardi, na 86,0 Žž okt. i 86,7 milijardi 6 novembra; istovremeno su ulozi po žiro-računima skočili od 8,2 na 8,7 i 13,0 miliiardi. Qdgovarajući tome, pale su interesne stope na privatnom tržištu od 2,59% sredinom sepetembra na 2%. za dnevni novac, odn. od 3% na 1,87% za blagajničke zapise. Očito ie да је spuštanje diskontne stope na 2% igralo izvesnu ulogu, ali bi ovo, u interesu privlačenja inostranog kapitala, pre moglo izostati. Još interesantniji je razvojna berzi, gde je na dan ponovnog otvaranja došlo do eksplozije hose, koja je oDbuzdana samo zvaničnim ograničenjem skakanja kurseva. Tek kad je sredinom oktobra široka publika pristupila realizaciji, i zbog nestabilnosti franka vršila i prodaiu papira, došlo ie do reakcije. Ova ie pogodila prvenstveno državne papire i domaće akcije. Pobolišanjie je obuhvatilo samo sirovine i kolonijalne vrednosti, sem međunarodnih vrednosti, koje su stalno rasle. Indeks vrednosti papira ukupno kretao se od 68 (25 sept.) preko 84 (I6 oktobra) na 86 koncem oktobra. Sam indeks državnih papira kretao se u istom vremenu od 79 preko 82 na 79, Početkom novembra nastupio je ponovni optimistički val, koji je, pored inostranih vrednosti, obuhvatio naročito industrijske, i koji ima svoje dublje uzroke, a ne devalvaciju odn. očekivanu konjunkturu u vezi s tim.

Hosa stoji u uskoj vezi sa porastom cena, koji je nastupio uprkos svim trgovinsko-političkim merama. Porast cena je, istina, još mali: indeks cena na yeliko skočio је od 67,0 u septembru na 71,5 u oktobru, indeks na malo prema želji vlade još ie manje porastao, da bi se masama osigurao izvesni porast kupovne snage. Ali postoji opasnost, .da tim još niie postignut konac, jer, s jedne strane, socijalne mere Blumove vlade, kodje .povećavaju troškove proizvodnje, još nisu sasvim došle do izražaja, a s druge strane, u vezi s tim očekuje. se dalia дЧемауасца. Розједпја ћоза тоХе ве samo tako razumeti, da je uglavnom nošena novcem izašlim iz Skrivnica, i to ne iz poverenja prema novom stanju nego iz nepoverenja prema neuspelo,j devalvaciji.. Glavni motiv bio је гасип да је bolje gomilanje robe ı efekata nego novčanica, koje dizaniem cena gube vrednost. Ovo nepoverehije trcba prema tome uzeti za uzrok sadašnjeg sialnog razvoja poslova u Francuskoi. |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __

___Bp, 40 4 Трошло је више од месец дада од девалвационог вала, који је укинуои последње златне вредности. Швајцарска је изгледа по девалвацији има57: "да најмирнији "развој. Курс швајцарског франка у Лондону, који је другог дана по поновном нотирању на берзи износио 21,51 фр. према 15,49 на дан пре него што је берза затворена, а достигао је већ после недељу дана курс од 21,295 и од тада се само са незнатним осцилацијама, на ниже, средином прошлог, а на више, почетком овог месеца, могао одржати. Курс одговара, урачуновши истовремену осцилацију фунте, смањеној вредности од 29,6%, и лежи у средини између законом прописаних граница

У овом се одразује воља владе да с једне стране одржи курс франка стабилно, а с друге, сачува несмањено поверење народа у валуту. Поверење долази најбоље до израза у чињеници да је швајцарски франак, као једини од три последње златне валуте, у терминском паслу рађен у репору, а нарочито у јаком повраћају кацитала. Овај се појављује у облику прилива злата, вредносних палнра н новчаница девалвираних н стабилних валута, које су највећим делом држане у Лондону. Приливом ка-

Повратак капитала, хоса на берзама и скок цена у Швајцарској

питала — који је у осталом појачан и излажењем новца из скривница, о чему се још не могу дати статистички подаци — ликвидитет новчаног тржишта, који је већ. пре

левалвације постојао, појачан је још више. Сматра се да је Народној банци, сем рачунског вишка из ревалоризације у износу од 538,6 мил. франка (35% од 1553,7 мил.) и исказаних прилива у износу од 332,4 мил. н 31 окт. и од 44,0 на дан 7 новем. притекло још неколико милиона који се у стању Народне банке дају распознати, јер све манифестације иду преко једног скривеног рачуна у чију је активу у осталом уписан и добитак од девалвације од кога је _ образован ин валутни фонд. Паралелно с тим примећује се, да је од 30 септембра до 31 октобра оптицај новчаница повећан од 13692 мил. на 4125 мил, а улози, по жиро рачуну од 459,3 за 772,5 на 12318 мил. фр.

Услед великог ликвидета новчаних тржишта приватHa каматна стопа спала је са 1,888% на 1,5. Како новац није могао да се по овој стопи пласира, то се он почиње обртатн према тржишту капитала. Сем зајма за државну одбрану, јавно тржиште је ангажовано више конверзијама него: ли новим зајмовима. Просечна рента државних зајмова пала је од #58 (25 септ) на 3,74 (25 окт.) и 3,63 (10 новембра). Тим се објашњава и велики успех зајма за одбрану земље, који носи само 3% интереса, али је ослобођен од такса и емитован је по курсу од 100. На исти начин су банке и штедионице спустиле интерес средњерочним касеним обавезама на 3,5%. Још јаче притиче новац тржишту хипотека, где, истина, није било смањења стопе, али су зато одгођени откази, н на акцијском тржишту, где је настао изненађујући пораст промета и курсева. Индекс акција скочио је у горе означено време ол 109,4 на 146 и 156. Поред индустријских акција у том су учествовале и банковне акције, шта више, и оне банке под мораторијумом.

Али ликвидитет се изражава.и у скакању цена, које, наравно, није пожељно. После чисто спекулативног куповања робе, које је отклоњено драстичним државним мерама опште скакање цена се није дало избећи упркос

'снижазања царина и субвенција за спуштање цена, јер је

Швајцарска у снабдевању сировинама ин животним намирницама сувише зависна од иностранства. Док је индекс трошкова живота услед забрана подизања цена за резерве једва порастао од 1085 концем септембра на 131,6 концем октобра, индекс цена на велико показује пораст од 93,3