Narodno blagostanje

Страна 792 | »

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___ | |____Бр. 49.

снабдевања за случај рата може се осигурати и стварањем могућности за брзу преоријентацију мирнодопских предузећа. Према томе треба и удесити мирнедопски привредни апарат. То. се врши увођењем машина подобних за више функција и нормирањем производње, где је то могуће, ради њеног поједностављења. Само за оне ратне потребе, чије се покриће не може осигурати на овај начин, потребно је стварати специјалне фабрике. Исто вреди и за раднике. HM овде има да се изврши опсежна припрема и накнадно образовање, које има да мирнодопске раднике оспособи и за ратну индустрију. При овим припремама за преоријентацију у случају рата потребно је да се изврше и извесна територијална групирања, која ће касније, као регионалне подгрупе, лакше да се подвргну вођству са централног места. Преко њих ће се осигурати и лакше снабдевање предузећа сировинама и радном снагом. То групирање има да се врши тако, да се једном делу ратних подузећа да централно место, око кога ће се низати остала предузећа. Многа од њих ће се морати премештати из предела изложених непријатељу у унутрашњост

·" земље.

Трошкове око припрема појединих подузећа, на основу плана ратне привреде, сносе она сама. Само, код нових уређаја, који се намећу већим подузећима или регионалним групама подузећа, осигурава се извесна државна помоћ, али и та тек после свршетка рата. Исто тако се намеће свим радницима да се о свом трошку усаврше у некој

ia RIBE Ba

ДОГАЂАЈИ И IIPOBJ

Поштански саобраћај (писма, Опадање нашег поштан- препоруке, пакети итд.) унуског и телеграфског про- трашњи и са иностранством,

мета забележио је у прошлој години 480.4 мил. јединица према 4908 у 1984 што значи да је опао за 9.9 мил. јединица односно нешто преко 2%. Највише је опао међународни саобраћај; број примљених пошиљака смањио се са 43.8 на 295 мил. ком., а отправљених са 22.6 на 18.8 мил. ком. Ово опадање последика је с једне стране смањења пакетског промета робе, а с друге разних девизних и других прописа, који су нарочито отежали међународни новчани саобраћај. За унутрашњи промет карактеристично је опадање броја обичних писама што је свакако последица високих такса, које су номинално, према предратним, веће петнаест пута. Штедни и чековни промет, напротив, показује повећање; први се повећао са 900.000 на 1.04 мил. јединица, а други са 94 на 9.8 мил. јединица.

Телеграфски саобраћај који је од почетка кризе опадао све до 1934, у 1935 показује незнатно повећање за 107.697 јединица и то код унутрашње службе, док је међународна служба и ове године опала за даљих 63.399 јединица. Напротив, радио-телеграфски промет повећао се за 38.728 јединица на 304.979. Међународни телеграфски саобраћај све ће се више оријентисати ка радио-телеграфији па се већ сада може замислити време у коме обична телеграфија у међународном промету неће играти никакву улогу.

Од свију грана поштанске службе телефонски сао-

струци важној за рат. Како, дакле, субвенције и отштете нису предвиђене, разумљиво је да подузећа смеју да своје накнадне трошкове урачунају у цени. Да би се при том искључила могућност веће добити за подузећа, која су имала мање трошеова око припрема, држава неће куповати на отвореном тржишту по пијачној цени већ ће сваком поједином подузећу одредити специјалну цену. На сличан начин имају и радничке наднице да се регулишу према специјалним захтевима већ У мирно доба, јер ће у рату надница бити јединствена за све раднике и својом висином неће превазилазити плату војника. Припрема ових прописа о ценама и надницама неће производити никаквих тешкоћа, јер планирање има, у колико буде одговарало постављеним захтевима, за случај рата да отстрани могућност помањкања материјала к радне снаге, које би могло изазвати повишење цена и надница. Сем тога, неће ни у ком случају доћи до већих зарада на једној страни поред губитака и незапослености на другој, што ће нарочито психолошки повољно да делује.

Претпоставка за такву везану привреду и њену припрему је извесно ограничење слободне иницијативе и слободе кретања за радникеиу мирно доба. Централна власт мора имати овлашћење да заповеда и врши контролу над читавим материја: лним и личним привредним апаратом, да би могла провести све целисходне припреме. Привреда земаљске одбране према томе почива на принуди.

УЦИ

браћај развија се најспорије он не задовоља ни квантнтавно ни квалитативно. М у једном и другом погледу треба још много да се уради. Отуда још увек није приступачан свима који би га иначе могли и хтели користити. Разговори се често обављају под врло тешким околностима, нарочито у време извозне кампање кад телефон претставља неопходан инструмент за успешно пословање. Ако изузмемо градске разговоре, видимо да су се међуградски и међународни у 19835 према 1934 повећали за око 120.000. јединица. Пораст углавном отпада на међуградске разговоре (за 186.555 на 3.668.552), док су међународни опали за 67.980 (на 423.692).

Када посматрамо кретање поштанско-телеграфскотелефонског промета у 1935 упоредо са кретањем у ранијим годинама онда опажамо следеће промене: поштански промет у 1985 по броју јединица раван је ономе из 1929 што значи знатно опадање, јер је у међувремену број становника порастао за око 10%; телеграфски промет од 1929 до 1934 систематски је опадао, а мали пораст у прошлој години последица је већим делом повећања радиотелеграфског промета; телефонски саобраћај од 1929 стално је у порасту по броју јединица, али овоме не одговара и сразмерно побољшање уређаја и проширење инсталација. Такво стање резултат је не толико опадања куповне снаге колико фискалне политике која је с једне стране повећавала таксе, а с друге тежила да истера што већи чисти приход за буџет државне администрације.

Кретање прихода, расхода и чисте добити У Баро ду 1929—835 изгледа овако (у мил. дин.): -