Narodno blagostanje

Страна 60

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___

· Бр.

godinama. Zadružna Matica u Splitu imala je u 1936 g. 174 članica zadruga prema 154; 140; 130 i 116.

TURIZAM

— Na osnovi Pravilnika o proglašenju turističkih mesta, ministar frgovine i industrije potpisao je spisak turističkih mesta, čiji je broj sveden sa 476 na svega 281. Naiviše ih ima u Dravskoj banovini 70, zatim u Savskoj 45, Primorskoj 40, Zetskoi 383, Moravskoi 28, Vardarskoi 19, Dunavskoi i Drinskoj po 18 i Vrbaskoi 9. | RAZNO .

— U S.A.D. izrađeno je nekoliko zakonskih nacrta čija је svrha što veća vlast pretsednika. Ruzvelt je poslao parlamentu jedan projekt o uprošćenju administracije i povećanju vlasti pretsednika Unije. On traži: 1. podređivanje svih autonomnih upravnih i sudskih nadleštava ministarstvu unutrašnjih dela; 2. ukidanje položaja finansiiskog kontrolora i stvaranje ustanove Glavne kontrole; 3. dva nova ministarstva, i to socijalne politike i javnih radova, čime bi se broj ministarstava povećao na 19; 4. postavljanje daljih šest pretsednikovih sekretara, koji bi imali mesto njega da pretresaju sva pitania sa pojedinim ministarstvima; 5. depolitizaciju uprave. Drugi zakonski predlog izradio jie deneralštab. On predviđa u slučaju rata: 1. komandnu vlast pretsednika nad poduzetnicima |] radnicima, koji podleže vojnim zakonima; visinu nadnica određuje pretsednik; 2. pravo pretsednika da žatvori sve berze; 3. pravo pretsednika da kontroliše cene, da uvede · sistem raspodele namirnica itd., da utiče na rad celokupne privrede, da vrši rekvizicije, ako je potrebno, da suzbije Ššpekulaciju, prekomerno bogaćenje i prikrivanie robe; 4. pravo

prefsednika na eksproprijacilu javne i privatne imovine UZ _

cenu koju sam odredi; 5. obrazovanje finansijske komisije od pet članova koja će za vreme rata odlučivati o svima finansijskim pitanjima i, među ostalim, rešavati o svima zajmovima u zemlji, koji prelaze 100.000 dolara; 6. ratno osiguranje pomorskog saobraćaja; 7. stvaranie fonda od 500 mil. dolara u ratne svrhe, kojlm će po svome nahodeniu raspolagati pretsednik Unije.

— U 1936 uselilo se u Palestinu 29.615 Jevreja.

— »Novosti« donose, da su zagrebačka prosvetna društva: Hrvatski glazbeni zavod, Jugoslovenska akademija, Matica Hrvatska i Društvo sv. Jeronima, pokrenuli akciju da zagrebačka Radio-stanica posle isteka roka ugovora države sa »Dioničkim društvom Radio-Zagreb« u 1944 god. pređe u njihove ruke.

из пословног СВЕТА 1 YoroBaRy) ovntrap

· Некретнина д. д. из а аса упис чланова управног плбора т. г: Пајановића Јураја и д-ра Фавале Франа. Јордановац д. д. из Загреба, упис чланова управног одбора г. г.: Мавра Канцела и Арнулда Роберта. — Горица. д. л. из Загреба, упис чланова управног одбора г. г.: Пајановића Јураја и Хиршла Звонка. — „Зорка“ прво југосл. друштво за кемичку индустрију на дионице у Загребу, упис промене чланова 1,6, 10, 1, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 90, 99, 32, 38, 39, 42 и 438 друштвених правила. i

Зборови акционарских друштава

26 јануар. — Г остоничарско- каванарске творнице сода воде и складиште минералних вода д. д. у Сиску (ванредан).

1. фебруар. — Анилокемика д. д. у Загребу _(редован). 7 фебруар. — Хрватско дионичарско прометно друштво у Вировитици (редован). — Шабачка банка у Шапцу (редован).

9 фебруар. — Југословенски Филм Варнер Брос, Ферст нејшонел д. д. Загреб (редован).

17 фебруар. — Младеновачка пољопривредна банка а. д. у Младеновцу (редован).

21 фебруар. — Смедеревска кредитна банка, Београд (редован). — Општа трговинска банка, Београд (редован). — Рудничка банка д. д. у Горњем Милановцу (редован) — Крушевачка банка а. д, Крушевац (редован).

28 фебруар. — Неготинска штедионица у Неготину редован). —- Дисконтна трговачка банка а. д. у Београду (редован). — Лаповска кредитна банка у Лапову (редован). — Београдска задруга а. д. у Београду (редован). BIBLIOGRAFIJA

Pernot Avgust, Generalna lista izvučenih 21sZo-tnih obveznica ratne štete do ukliučno 24 vučenja obavlienog u decembru 1936 god. — Liubljana 1936., 18 str., 80.

Na uspotu zaštite radnika i nameštenika. Reterati

na | Radničke komore u Novom Sadu 15i 16 XI 1986. - Izveštaji Radničke komore, Novi Sad, 1936. Str. 98. 80

Pavlinović, d-r Branko, Die Kapitalanlagepolitik in der Privatversicherung. Ein Handbuch fir Praktiker und Wissenschaftler. — Zagreb 1937. S. 117. 80.

Gosar, d-r Andrej, Za nov družabni red. Drugi zVezek. — Celie 1935. Založila družba sv. Mohoria. Str. 986. 809.

КО.

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15 ЈАНУАРА 19837 Г.

У извештајној недељи можемо да забележимо рекордву висину обавеза по виђењу са 1.856,1 мил. дин. за близу милијарду више него 31 децембра 1934 и преко 800 мил. витзе него 31 децембра 19888 год. Нарочито јак је био прилив по жиро рачунима који су порасли за 139,7 мил. дин. на 8549 мил. на такође рекрдну висину за последњих пет година, што исто важи и за разне рачуне чији пораст износи 47,7 мил. и салдо 978,7 мил. дин. Потраживања државе пала су за 35,7 на 27,2 мил. дин. Укупај- пораст обавеза по виђењу износио је у извештајној недељи 1517

"мил. дин. Разна пасива је порасла за 69,1

БУНК ТУРА

мил. на 9142 мина. дин. Разлог повећања може бити двојак: или је уплаћена од стране наших извозника у клиринг извесна свота која није могла још бити употребљена за плаћање извозницима или је Народна банка продала благајничке записе. Оптицај новчаница се смањио за 1446 мил. на 5.214! мил. дин. Смањење "оптицаја било би још веће да није прилив кованог новца. 'за 27,6 мил. дин. Ha "361. .6 мил; дин. У великој мери су порасле 'девизе које не улазе у подлогу (за 38,4 мил. на 604,2 мил. дин.), вероватно услед интервенционих куповина у последње време. Паралелно с 'ОоБОМ пози-