Narodno blagostanje

23, јануар 1937. пијом порасла је разна актива за 9,4 мил. за курсну разлику која се књижи на тај рачун. Смањење зајмова у мањем обиму даље траје за 7,1 мил. на 1.687,83 мил. дин. од чега 5,4 мил, односно 1.4845 мил. на меничне зајмове и 1,7 мил. 252,8 мил. на зајмове на залоге. Промена подлоге у извештајној недељи била је незнатна, порасло је злато у касама за 900 хиљ. дин. док је злато на страни остало непромењено. |

Стање Народне банке у (милионима динара)

невини аи НЕНА

| e 31. XI 31. XII 81. 15. АКТИВА 3 паа5 1934 1935 | 1937 | 1937

Подхога : :

_ 3, y KacaMa M Ha Crp.||1794.9|1784,6 -— = = злато у касама — — 5 1335,9] 1591.8 | 1592.3 злато на страни — — 94,6, 37.1 37,7 новч. у страној монети 0.0) 00.3 0;0| — = девизе -— — — — —-|| 111.2! 120.8, 327| — ===

Укупно — || 1.906! 1905.5| 1464.3! 1629 5 | 1630.0

Девизе које ке улазе у подлогу — — — — — 54,5| 104.4) 331.6 5657. 604,2

Кован новац:

у никлу и сребру— — || 239.) 206.1! 329.91 3340] 361.6 Зајмовк :

на ненвце — — — — ||1808.8| 1528.8) 1523.0 | 1439.8| 14345

на хартије од вреда. — 2931) 2351) 2583! 2545 252,8

Укупно — || 2101.9 1763.9) 1781.3| 1694.3| 1687,3

Хартије од вредности — 11,7 16.9 49.4| 115.3| 115.3

Ранија аванси држави — 1715,5 1686.6 1670.6 1647.9 1647,9

Привремени аванси Глав.

Држи, Блатајни — — — | 600.0| 600.0| 600.0| 600.0| 600,0 Вредности рез, фонда —|| 54.9) 106.4: 119.0| 135.8) 135.7 Вредности ост, фондова 11.7 12.0 11.8 28.2! 28.2 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај 153.7| 153.5| 1540| 15551 1555 Разна актива — — — —|| 115.i| 276,4| 464.4| 822,4| 831,8

ПАСИВА

Капитал — — — — — 180.0! 180.0| 180,0| 180.0) 180.0

Резервни oma — — —| 84,3| 112.4| 133.3| 153.6| 153,6

Остали фондови — — —| 13,7| 20.5| 27.4 299)! 299

Новчанице у оптицају — || 43271! 4383.9| 4890.0| 5358.1| 5214,1

Обавезе по виђењу: потраживање Државе — 7.3 69) 74) 6321 275 жиро-рачуни — — — || 414.4| 531.9| 6897 715 1| 851,9 разни рачуни — — — |_549.2, 327.0. 6886 926,0 9737

Укупно — || 1031,0] 865.8| 1385.7| 1704.4! 1856,1

Обавезе са роком — — || 1106,3] 952,9| 193.4] 500! 500

Разна пасива — — — — || 222.9) 316.4) 166.6| 2521! 314,2

Оптицај и обав. по виђ.||5358,2| 5249,8| 6275 7! 7063 1! 7070,1

Укуп. подл. | 28'5% прим || — — | 1881'6) 2093 9) 2095.1

Злато + 28'5% прим —| — — | 1717,9)2045.4 2046.6 укупно покриће — —| — = ' 12998 7; | 2964 |2903% покриће у злату — —| — — |2731%,/2895%./2894%

Beogradska berza

EFEKTNO TRŽIŠTE

Nema više državnih papira koji nose rentu veću od 9%.

. Neobična živost vlada na efektnom tržištu ove nede. lie. Živost i veoma optimističko raspoloženje. Formalno im-

puls je došao iz Zagreba, jer je ta tendencija došla do izra-žaja na zagrebačkoi berzi za vreme pravoslavnih praznika. · Prema našim informacijama Zagrepčani su vrlo čvrsti na dr-

Хаупе papire. Zagrebačka berza ne igra više nikakvu ulogu na tržištu državnih hartila od vrednosti: njezin obrt u tim _ papirima pao je od 65,5 miliona dinara u 1934 na 59 u 1935 i ciglo 29,8 u 1963 godini (ne računajući ovde dolarske pa. pire). Kad se ima u vidu da je obrt u devizama na istoj ber-

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 61 zi bio 1,5 miliiarda. dinara i da je na beogradskoi berzi ćesto mesečni obrt u državnim hartijama veći od godišnjeg na zagrebačkoj, onda držimo da је naše gornje tvrđenje potpuno opravdano.

Ali se ne može reći da se Zagreb dezžinteresuie 2ža državne hartije od vrednosti. Naprotiv. Samo on te poslove obavlia preko beogradske berze. Što je sasvim prirodno, veliko tržište teži da bude još veće i pruža mnogo solidniju bazu za rad.

Jedno vreme se mislilo da su beogradski berzijanci za vreme pravoslavnih praznika preneli težište svojih poslova na Zagreb; međutim jednom strpljivom anketom utvrdili smo da je beogradska berza samo prihvatila i potencirala raspoloženje čiji ie početak u Zagrebu. Tom prilikom smo redovno nailazili na sledeća dva objašnjenja: pretstojeći ugoVor O prijateljstvu između Jugoslavije i Bugarske i sastanak u Brežicama. Zagrebački berzilanci smatraju da bi rešenje hrvatskog pitania dovelo do fantastičnog skoka državnih hartija od vrednosti. To je gledište potpuno ispravno. Manje se može da kontroliše na osnovu čega zagrebački berzijanci smatraju da smo tako blizu rešenia hrvatskog pitanja; ali s druge strane ne treba zaboraviti na činienicu koju smo već nekoliko puta podvukli, da je zagrebačka haute finance stalno odlično obaveštena o stanju političke kujne u Beogradu. Nikad se do sad Zagrepčani nisu prevarili u finansiiskom eskontovaniu kakvog političkog događaja.

Što se tiče preistojećeg ugovora između Jugoslavije i Bugarske, to je svakako delo od sekularnog političkog značaja, o kome ćemo i mi detalinije pisati. lako je o tome mnogo pisano u štampi ipak imamo osećaj da mu nije dat onaj ogroman značai koji ima tai događai za Jugoslaviju, Bugarsku, Balkan, a možda i celu Evropu. Čak ni berzijanci ne vide koliko je dalekosežan pacifistički značaj ovoga ugovora; a naši berzijanci imaju tu slabost — kao i svi ljudi koji čitaju samo novine -— da spolino-političke događaje uzimaju za suvereni kriterijum pri opredeljivanju na berzi.

Poslednja dva dana imao se utisak na beogradskoj berzi formalnog grabeža papira od strane berzijanaca.

Iz detaljne statistike obrta u ovoi nedelii, pada u oči nesrazmerno veliki obrt u sitnijim komadima papira 6%-tnog tipa — Begluka i Dalmatinaca. Dok se do sada radilo prvenstveno sa komadima od 5.000, prelazi težište sada na sitnije komade pa čak i na najsitni|e, kojima se inače па betzi veoma retko radilo i koji su isuviše kabasti da bi mogli biti predmet trgovine u većem obrtu.

Pažliivyvom posmatraču događaja na berzi nile teško pogoditi uzrok ovoi promeni u ukusu berzijanaca. Ona leži u promeni rentabiliteta. Skakanjem kursa smanjuje se rentabilitet papira i kako kod nas kursevi državnih papira skaču već četiri godine sistematski, to i rentabilitet papira pada već četiri godine sistematski.

Pri izlasku iz najniže tačke depresije u 1983 godini maksimalan rentabilitet državnih papira bio je 14%. Sve do 8. XI. 1935 rentabilitet državnih papira bio ie 10%.

Može se reći da je ovih dana nastupila nova etapa u pobolišanju državnog kredita na našoi berzi, kako se to obično obeležava skok kurseva i pad rentabiliteta: naime maksimalni rentabilitet od 9% na izdisaju je.

Naši su berzijanci u prvoi polovini 1936 godine, kako smo mi to nekoliko puta zabeležili, obraćali veću pažniu rentabilitetu papira nego kretanju kurseva. Uvidevši da su pogrešili poslednjih meseca prihvatili su oni obadva kriterijuma. Na jednoj strani porastao je ponovo interes prema Ratnoj Šteti, još uvek vodećem špekulativnom papiru — ukoliko uopšte o špekulaciji može biti govora — ali u isto vreme