Narodno blagostanje
30. јануар 1937.
— Na kraju 1936 с. u Saraievu bilo je 1515 trgovačkih radnji prema 1496 godinu dana ranije. Naiveći: je broi bakalskih radnji (291), zatim piliarskih (178) i galanterijsko- sitničarskih (196). U srezu sarajevskom bilo je na kraju 1936 god. 290 radnji. 1515 radnji u Sarajevu zaposlilo ie 244 pomoćnika i 143 šegrta.
— U Beogradu osnovano je »A. d. za irgovinu nepokretnostima« sa glavnicom od 1] mil. din.
— Po novom klirinškom računu sa Italijom bili smo dužni 20 o. m. 23 mil. lira, dok su ukupna potraživanja po starom klirinškom računu od pre stupanja sankcija na snagu, iznosila 49 mil. lira, koje su najvećim delom (43 mil.) otkupliena od Narodne banke.
— Интернационални одбор за каучук утврдио је про: изводну квоту за прво тромесечје о. г. на 75% од основне квоте, за друго на 80% и за треће на 85%. Цена каучука скочила је за “|. пенија на 10:/, за 1 либру, езбог тога што _ је квота повишена тек за друго одн. треће тромесечје.
— На лондонском слободном тржишту продато је 90 о. м. 64 полуге злата у вредности 182.000 фунти енгл. и то по цени од 141 шил. 9 пен. за ! унцу.
__ Услед одредаба немачко-румунског трговинског уговора од септембра 1936, по коме Немачка може да увезе нафте из Румуније у висини једне четвртине укупног увоза из Румуније, дошло је до потешкоћа у лиферовању нафте за Немачку. За првих 19 дана Немачка је увезла више нафте, него што износи квота за цело тромесечје, тако да су 19 октобра до краја прошле године румунски извозници нафте, према наређењу румунске Народне банке, могли извозити нафту у Немачку само за девизе. За прво тромесечје 1987 квота у клирингу износи 6.3 немачких марака. СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Нашичка је закључила колективни уговор са својим радницима и намештеницима за годину дана.
— Broj stranih radnika, iznosio je u svetu u 1930 godini 28,9 miliona. Na S.A.D. otpada 6,3 miliona, Argentinu 2,8 na Francusku 9,4 miliona u 1926 ge. i 2,7 mil. u 19931, na Braziliju 1,5 mil. u 1920; Maleziju brit. 1,87 miliona, Silam 1 milion i Nemačku 787.000. Broi stranih radnika na 1000 stanovnika iznosio je u pojedinim evropskim zemljama: u Luksemburgu 186, u Švajcarskoi 87; Francuskoj 66; u Austriji 493; u Belgiji 39; u Nemačkoi 12; Bugarskoi 10; Mađarskoj 9; Turskoj 6; Portugaliji 5; Italiii i Finskoj 3.
НОВЧАРСТВО |
— Promet na ljublianskoi berzi iznosio je u 1986 2. 240,5 mil. din. prema 211 mil. u 1935 g. Skoro ceo promet otpada na devize; u hartilama od vrednosti promet iznosio je једуа топ din. Prometa u valutama nije bilo.
— U New Vorku је osnovan početkom ove godine »Pan American Trust Co.«, koji je nastao spajanjem »New York Harbor State« banke i filijale Narodne banke Meksika u New Yorku. Ovo preduzeće namerava da se bavi finansiranjem amerikanskog izvoza za Meksiko i ostalu Sredniu Ar*»riku.
— Veliki mađarski novčani zavodi zaključili su prošlu godinu sa povećanim obrtom i čistom dobiti, ali ipak niiedan nije povisio dividendu iz obzira likvidnosti.
— Љубљанска кредитна банка исплатиће од ! фебруара о. г. стара потраживања по текућим рачунима и уложним књижицама до 5.000 дин. по етан од 26 маја 1932 год. :
— Привилегована гграрна банка саопштила је новчаним заводима, да трошкове за поштарину опомена дужницима могу ставити на рачун дужника,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 75
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Drežavna hipotekarna banka odobrila je хајат gradu Celiu od 8 mil. din. uz 7% kamate na 15 godina.
— Trzgrovinsko-industriiska komora u Splitu uputila ie pretstavku Ministarstvu finansiia u kojoi se žalila na poyećanje banovinskog prireza, uvođenje banovinske trošarine i izvozne takse na bauksit. ~
— Dunavska banovina tražila ie O Minlota iva finansija da podigne zaiam od 100 mil. din. kod Državne hipotekarne banke.
— Талијански сребрни новац од 10 и 20-лира престао је 31 дец. 1936 г. да важи као законско платежно средство. До краја 1937 г. може се заменити по номинално вредности.
— Предлог O града Цеља за. 1937/38 годину је уравнотежен са 15,1 мил. дин. према 14,7 мил. у претходној години. Материјални издаци износе 6 мил. према 5,9 мил. у претходној години, лични 3 мил. према 2,8 мил. а издаци градских предузећа 6 мил. дин. Приходи од приреза и осталих дажбина предвиђени су са 8 мил, према 7,8 мил. а од градских предузећа са 6,9 мил. према 6,9 мил.
— За уређење једног дела обале у Гружу одобрила је Дирекција поморског саобраћаја у Сплиту 1,65 МИЛ. ДИН.
— Сарајевска општина намерава да тражи од Државне хипотекарне банке, осим одобрених 15 мил., још 15 мил. дин. зајма за потребне инвестиције.
КРАЉ ЗЕ,. ЗАВАШ ВМИ
га diolprimnm 21 а јепо зташаћ јеж љ
— Ма да Француска још није сасвим отплатила свој прошлогодишњи кредит од 40 мил. фунта у Енглеској, постоји могућност закључења новог краткорочног зајма услед слабљења фонда за одржавање стабилности франка и осетног задужења државе код Француске банке. Од 10 милијарди, колико држава може код Народне банке да се задужи за покриће летећег дуга, искоришћено је већ 7,3 милијарде.
— Између влада Немачке, Чехословачке и Аустрије вођени су преговори, да се Источно море веже са Црним једним каналом између Одре и Дунава, док се са пољске стране предлаже канал Висла— Дњестар.
— У Аустрији постоје планови да се закључи нови зајам од 100—200 мил. шилинга и да се изврши конверзија зајма од 1930 године. У банкарским круговима сматра се, да би прилике на тржишту дозвољавале закључење новог зајма уз каматну стопу од 4/,—85% и уз емисиони курс од преко 90%.
САОБРАЋАЈ Е
— Osnovano je parobrodarsko akcionarsko društvo pod nazivom »Jugoslovenska komercijalna plovidba na Sušaku« sa glavnicom od 1 il din. podelienom na 2.000 akcija po 500 dinara.
— Naša parobrodarska društva povisila su robne tarife za 5%, počevši od 1 ianuara o. 2.
— 1936 god. prevezeno je kanalima Kralia Petra ı Prestolonaslednika Aleksandra 175,446 toma prema 188,410 и 1. godini.
— Putnički i teretni promet na beogradskoi stanici obavljen je sa 127 svakodnevnih vozova, od Mojih je bilo 20 brzih, 39 putničkih, 56 lokalnih ı 14 teretnih. Sa beogardske stanice otputovalo je u 1936 g. 1,3 mil. putnika. Otpremljeno jie ukupno 693.086 tone robe a prispelo je 357.741 tona,
| | |