Narodno blagostanje

Страна 16

— На крају 1936 г. било је на подручју Петровградске трговинско-индустријске коморе 4.596 трговачких радњи према 4.455 и 4.400 крајем 1935 и 1936 год, 242 индустријске према 237 и 237 и 50 новчаних завода према 49 и 49.

КОЊУНКТУРА

— Porast cena životnim namirnicama i ostalim predmetima neophodno potrebnim za život zabeležen je u Rumuniji od oktobra meseca prošle godine, dok je prethodnih meseci skočila cena samo izvesnim proizvodima.

— Потрошња говеђег меса у Чехословачкој износи за првих 11 месеци 1936 1,443.000 квинтала, према 1,593.000 за исто време 1935; свињског меса 1,599.000 квинтала према 1,611.000; масти и сланине 680.000 према 563.000 квинт.; осталог меса 412.000 кв. према 459.000 квинтала.

— Cena hlebu u Sarajevu utvrđena je na 4 din. za minimalnu težinu od 1100 grama za beli, 1200 za polubeli, 1350 za crni i 1300 za raženi. Povišenje cena usledilo je zbog skoka cena brašna za 15—925 para po kg. |

— У 1936 г. у Љубљани је потрошено 3,5 мил. литара вина према 3,1 мил. у 1985 г. и 618 хиљ. литара пива према 678 хиљ.

РАЗНО

— Ма хђоги seljačkog saveza »Kmetska zveza« u Ljubliani održao je predavanje g. d-r Milorad Nedeliković, generalni direktor Poštanske štedionice o pitanju zemljoradničkih dugova i problemu unapređenia sela.

— Na kraju 1936 g. bilo ie kod nas oko 100.000 radio pretplatnika. Za 1937 с. predviđa se prihod od radio pretplata na 30 mil. din. od čega državna blagaina zadržava 40% (1,2 mil.), a 60% ide u korist naših radio društava. Radio Beograd će dobiti oko 10 mil. din., Zagreb 4 mil. i Ljubljana 21/s mil. din.

— 3a директора шумско-индустријског предузећа С. Х. Гутман д. д. у Белишћу именован је г. Коста Дожадић, досадашњи прокуриста друштва.

— Серингов 80 рођендан. Ових дана је познати немачки професор Макс Серинг славио свој 80 рођендан. Серинг је на Берлинском универзитету држао катедру националне економије од 1897 до 1925 и пољопривредним питањима, специјално југо-источних европских земаља, поклањао много пажње. Сем тога он се истакао својом делатношћу у анкетном одбору за испитивање продукционих и тржишних услова немачке привреде и у немачком институту за пољопривреду и колонизацију. Из овог рада произашао је низ студија о аграрним питањима Немачке и осталог света, нарочито југо-источних европских земаља. Серинг и данас заузима потпретседничко место Међународне конференције за аграрна питања. Свој научни рад је Серинг отпочео осамдесетих година у време не мање познатих Шмолера и Вагнера. Његов овогодишњи рођендан затиче га у пуном раду на испитивању аграрних устава великих културних земаља и немачких насеља у Источној и Јужно-источној Европи.

— Шахт је навршио 60 година. 22 јануара навршио је претседник Рајхсбанке и Министар привреде Рајха г. д-р Хјалмар Шахт 60 година. Није потребно да овим поводом доносимо животопис немачког привредног диктатора јер је он у свету као признати стручњак и сувише познат. У његовим рукама је била судбина немачке привреде у најкритичније време, а последњих година он је својим особито смелим али успешним мерама у немачкој привреди створио нов ред. Д-р Шахт је 1923 први пут позван на место претседника Рајхсбанке са задатком да проведе Хел-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 5

ферихов предлог за стабилизацију марке. О интересантним мерама тога времена, он је написао дело „Стабилизација рајсхмарке". Понова је позван на исто место 1982, да би после окончања репарационих плаћања немачку марку одржао кроз кризу. МИ за решење овог задатка он је нашао нове путеве нарочито пошто му је поверено и вођство читаве немачке привреде, у чијем је средишту стајао његов т.зв. нови план. Њему је успело да скоро без девиза оживи читаву унутрашњу привреду. У овоме раду Шахт је поклонио велику бригу нормализирању привредних односа између Немачке и балканских земаља.

— Г. Егон Хајман, кореспондент немачких новина, после седмогодишњег бављења у Београду одлази на своје ново опредељење у Рим. Г. Хајман је по струци економист али је врло брзо ушао и у спољно-политичке проблеме ближег истока и темељно их познаје. Г: Хајман оставља најбољу успомену у Београду јер је увек имао најлепше речи за нашу отаџбину:

Ovaj broj izlazi bez dodatka »Analiza bilansa«. Bilansi vodećih akcionarskih društava za 1935 su iscrpeni, a oni za 1936 godinu se upravo zakijučuju. Pretplatnici time ništa ne gube, pošto mi preko godine vrlo često donosimo dodatak uvećan za 50 do 100%.

БИБЛИОГРАФИЈА

Bureau International du travail: »Les services sociaux еп 1933«, уоште |-Ц, Сепеуе, 1936. (Sadrži podatke za 38 država o nijihovoj socijalnoj politici, ekonomskoj strukturi, socijalnom osiguranju, radnom tržištu, plaćenom radničkom otsustvu, prikaz socijalnog zakonodavstva. Za 24 zemlje 12neti su uporedni podaci za 1930 i 1935 god., te je olakšano proučavanje promena koje su nastupile u periodu krize).

D-r Mihajlo Vučković: Evolucija i kritika neutralnog zadrugarstva. Beograd 1986. Na ovu knjigu vratićemo зе орširnije u jednom od idućih brojeva.

Петар Борисављевић, Закон о скупном порезу на пословни промет, уредба о разрезу и наплати пореза на дуксуз, уредба о бановинским трошаринама с односним тарифама.

Сви су закони динамични, али темпо динамике фи: скалних закона претставља велику опасност за пореске обвезнике па чак и за стручњаке да се огреше о закон услед немогућности да га упознаду како треба. Код нас су најдинамичнији закони о порезу на промет (скупни и луксузни). Његове су промене тако честе да задају велику главобољу пореским обвезницима који не желе да ис кусе последице санкција тог строгог закона. Писац је велику услугу учинио и пореским обвезницима и стручњацима издавши горњу књигу чије је сређивање резултат великог напора и одличног познавања материје. Књига је не само савремена јер садржи промене до пред сам излазак свој, већ је сама диспозиција веома прегледна, нарочито тарифа, чиме је знатно олакшана оријентација.

IZ POSLOVNOG SVETA

Zborovi akcionarskih društava

3 februar — Jugoslavenska Ekspres agencija d. d., Zagreb (vanredan).

9 februar — Vajs i drug d. d. za trgovinu stakla, porculana i svetiljaka u Zagrebu (redovan).

21 februar — Prvi akcionarski mlin u Beogradu (redovan). — Kruševačka okružna banka, Kruševac (redovan). 26 februar — Centralna banka, Beograd (redovan). —

Narodno blagostanje a. d. Beograd (redovan).