Narodno blagostanje
30, јануар 1937.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
(Страна 73
ради наводимо да у Југославији друштвени порез износи 12%, са даљих 2—12% према рентабилности предузећа, а порез на дивиденду 10% са таксом од 1%.
Осим овог већег оптерећења капиталиста уведен је и већи порез на богатство. Код општег пореза на доходак била је досада највиша граница 22% за дохотке од пола милиона франака на више; сада је та граница померена и износи 40% за доходак од 1,35 мил. фр. Додаци на име пореза на нежење и на бездетне брачнике снижени су, истина, на 30 одн. 15%, али су зато предвиђене мере за боље опорезивање богатих, као напр. процена дохотка на темељу аутомобила, јахти и вила.
Svetska privredna kriza donela je znatne promene u raspodeli narodnog imetka u pojedinim zemljama. Izgleda da su i najinteresantnile „promene u S. A. D. Iz statistike proizlazi da udeo velikih imanja u celokupnom bogatstvu narodnom konstantno opada, dok se broj sitnih i srednjih povećava. Američka statistika poreza na dohodak, iz koje i dobivamo podatke o raspodeli imetka, obuhvata samo dohotke preko 1.000 dolara kod neoženjenih i 2.900 dol. kod oženjenih lica. Ostali su oslobođeni ovog poreza. Tako je broi obveznika za porez na dohodak iznosio 19933 god. samo 2,5% od 126 miliona stanovnika. Prema tome gornja cifra u dole navedenoj statistici ima samo relativnu vrednost.
Iščezavanje milionskih dohodaka u Americi
|
Porez na dohodak prema stepenima u S. A. D. Broj por. obvezn. Velič. opor. dohotka u miliu hiliadama onima dol. i njegov udeo u ukup. opor. doh. u %
1929 1934 1929 1934
do 5.000 dol. 3011 3568 8282 (33,78%) 7485 (60,09%) 5—10.000 dol. 658 288 4119 (16,80%) 19837 (15,55%) 10—25.000 271 102 4001 (16,32%) 1508 (12,10%) 25—50.000 63 20 2164 (8,88%) 706 (5,07%) 50—100.000 24 6,07 1638 (6,68%) 404 (3,25%) 100—150.000 6:57. 0:97 766 (8,12%) 116 (0,94%) 150—8300.000 9,81 0,68 1078 (4,40%) 139 (0,12%) 300—500.000 1,64 0,11 620 (2,53%) 44 (0,35%) 500 — 1 mil. 097 008 669 (2,71%) 59 (0,48%) preko 1 mil. 0,50 0,08 1185 (4,88%) 56 (0,45%)
4044,33 3988,27 24519 (100,00) 12,456 (100,00)
Iz ovoga se vidi da je broj poreskih obveznika neznatno орао, kao i ukupnog орогегоуапог dohotka, za blizu 50%. Relativne promene pak pokazuju da je učešće dohotka do 500 dolara u ukupnom dohotku poraslo sa 33% na 60%. U svima daljim pozicijama opaža se znatan pad. Kriza je naročito pogodila milionere i multimilionere; broj lica sa dohotkom od preko 1 mil. spao je sa preko 500 na 92. Tendencija ovih promena je dakle sve veće gubljenje velikih dohodaka u S. A. D.
Uzroci ovih promena leže u prvom redu u poznatoj činjenici da kriza teže pogađa velika nego mala imanja. Sem toga za vreme krize su velike socijalne i javne dažbine u Većoj meri svaljivane na velika imanja, jer sitnija nisu raspolagala dovolinom ekonomskom snagom za to.
Еш |J budžetskoj debati u čehoslo-
vačkom parlamentu Ministar trgovine Najman dao je izraza svome zadovoljstvu što su stranci ove godine posetili Čehoslovačku u velikom broju. „Možemo da budemo ponosni, uzviknuo je Ministar, što Prag nikad nije video toliko stra-
Turistički neomerkantilizam
aa <= —
naca i što praški hoteli nikad nisu bili tako puni kao prošlog leta”.
Ali g. Najmanu to ipak nije dovolino. Kad bi Čehoslovaci manje putovali u inostranstvo korist Čehoslovačke od turizma bila ioš veća, misli on. Zato je on najavio da će pribeći »iednom malom prisilnom sredstvu« za lica koja hoće da putuju u inostranstvo. Očito je da Ministar trgovine sprema porez na putovanja izvan zemlje.
G. Najman nije jedini ministar u Evropi koji veruje da se može voditi jedna politika kad je u pitanju aktiva zemlje a druga kad je u pitanju njena pasiva. Kad se radi o stranim turistima, koji posećuju Čehoslovačku, onda je 2. Naiman za liberalnu politiku, kad međutim Čehoslovaci treba da idu u inostranstvo, on je protekcionista. Aktiva i pasiva međusobno su zavisni delovi bilansa. Ministar trgovine je u zabludi kad misli da pasivu može smanjiti da bi aktivu povećao. .
Mi živimo u doba kliringa, kad su robni i turistički promet postali skoro jedine pozicije bilansa plaćania. Turizam istina nije uvek samostalna pozicija čija se aktiva i pasiva moraju poklapati. Ako se on razvila u okviru opšteg kliringa onda smanjenje njegove pasive ne mora da u istoj meri reagira na aktivu turizma. Ali zato će druge pozicije aktive trgovinskog bilansa morati da trpe. Znači da ograničenje putovanja Čehoslovaka u inostranstvo mora da ima za posledicu ili odgovarajuće smanjenje putovanja stranaca u Čehoslovačku ili smanjenje izvoza robe iz Čehoslovačke. Kako u Čehoslovačkoj neke turističke tačke imaju monopolski karakter to je vrlo verovatno da bi se najveći deo smanjenja prevalio na izvoz.
Ali u poslednie vreme prevladava tendencija Dri irgOovinskim pregovorima da se turistički promet izdvoji iz Opšteg kliringa. U tom slučaju smanjenje turističke. pasive može da ide samo na štetu aktive. Neželjene posledice mere g. Naimana tu su dakle još očitije.
U zemljama sa slobodnim trgovinskim prometom reakcija na slične mere vrši se retorzijom. Eventualno uvođenje poreza na inostrana putovania u Čehoslovačkoj imalo bi za posledicu protumere koje bi opet pogađale aktivu čehoslovačkog trgovinskog bilansa.
GH ата. . -_н_-________- Ми смо увек тврдили да, је
занатлија, који сам врши сав посао без помоћног особља, више пролетер него прави занатлија. Он је без капитала и његов посао је најпримитивнији и због Tora My ie H зарада несигурна и бедна.
Данас смо у стању да пружимо нову потврду тачности овом нашем гледишту. Корпорација немачких занатлија ових дана је тражила од занатских комора да обавесте све власнике малих занатских радњи, које не запошљавају помоћно особље, да имају могућности да се за: после у индустрији као квалификовани радници. У образложењу овог налога каже се, да у занатству, нарочито грађевинским и металним огранцима, велики број мањих занатлија није у стању да себи осигура ни потребе за голи живот, због чега су присиљени да своју радионицу прогласе затвореном да би примали помоћ од државе. С обзиром на велики посао који произилази из извођења четворогодишњег плана, каже се ту даље, овакво „дангубљење" занатлија не може се дозволити.
Боље сит радник него гладан занатлија
a o i mm pr ——0
За националсоцијализам се каже, да је покрет средњег сталежа. Средњи сталеж значи сузбијање преласка самосталних занатлија у пролетере. Међутим, он не значи одржавати самосталне егзистенције и по цену глади.