Narodno blagostanje

2 фебруар 1937.

дин. Појавила се и тражња за извоз у Италију. Тако ће један део губитка који је проузрокован мањом производњом бити надокнађен већим ценама.

· Последњих година код нас је маслиново уље доста потискивано уљем од индустријских биљака, у првом реду од уљане репице, која је имала велико повећање производ“ ње. Засејана површина под уљаном репицом код нас била је у овој сезони око 24.300 ха, према 16.200 ха у 1985 год. и 6.500 ха за последњи петогодишњи просек, а производња око 21.000 тона према 10.100 т. и 4.150 т.. Овом огромном порасту је допринело и знатно смањење увоза уљаног

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 119

семена. Горња граница је већ била прекорачена и могла се очекивати хиперпродукција.

Велико смањење производње маслиновог уља, У овој кампањи у свету и код нас свакако ће имати повољно дејство на повећање трговине и потрошње семенског уља. Повољно дејство овога ће осетити наша индустрија семенског уља и преко ње:још више произвођач уљарица, па ће се у идућој години нешто поправити изгледи уљане репице, који, као што смо изнели у чланку „После опиума уљариne) (H_ 5. Op: 37 од 1936 г.), нису били тако повољни. Али се не сме заборавити да је то пролазна појава.

__ ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Turski Ministar polioprivrede podneo je parlamentu predlog zakona o šumama, koji pretstavlia petogodišnji plan za unapređenje šumarstva. Površina pokrivena šumom u Turskoi iznosi svega 10%, odnosno 8 do 8.5 mil. hektara, što nije dovolino da pokriie potrebe za drvetom. Samo za pakovanje pomorandži potrebno ie godišnie 50—60.000 kub. metara drva, dok železnice troše zadnjih godina oko 100.000 kub met. pragova. Nadalje se, kako ie izneo Ministar, radi na podizanju industrije, kola će još više povećati tražniu drveta u Turskoi.

— Турска берба памука у 1986 r. uneHH ce Ha 200.000 бала (по 180 кг. према 150.000 и 160.000 у претходним годинама.

— Европска производња ораха износила је у 1936 г. 840.000 метричних центи за 32.500 више него у претходној години. У подунавским и балканским земљама година је била боља него у Француској и Италији, где је род подбацио према претходној години. Принос у Румунији износио је 120.000 метр. центи за 15.000 више него у претходној години, Бугарској 30.000, за 13.500 више и у Југославији 850.000; за 400.000 више.

— Житарицама засејана површина у Бугарској износила је у кампањи 1935/36 2,3 мил. ха, за 370.000 ха мање него у просеку периода 1930/34 г. Принос житарица био је 1935/36 32,7 мил. метричних центи, за 8 мил. више него у претходној кампањи. Просечни принос по хектару повећао се са 1236 кг. на 1414 кг. за 14,5%. Највећи део засејане површине и приноса отпада на пшеницу, 1,1 мил. ха и 16,1 мил. метричних центи, затим на кукуруз 601.981 и 8,9 мил. раж, јечам, 306 итд. Индустријским биљкама било је засејано у кампањи 1935 /36 953.982 хектара за 65 хиљ.,'35% више него у просеку периода 1930-34 г. Најјачи je: (био пораст производње сунцокрета, затим дувана, лана, и памука, -

— Бугарски министар пољопривреде предложио је, да држава узме зајам од 25 мил. лева код Пољопривредне и задружне банке за мелиорационе радове (наводњавање и |Канализапију).

—- Закон о неговању пиринча у Турској предвиђа повећање обрађене површине од 11.000 ха у 1936 на 31.400 ха. "На повећаној површини очекује се принос 60.384 тона, који ће бити у првом реду употребљен за покриће домаће потребе. Извесне врсте пак ће бити искључиво намењене извозу. Закон садржи прописе о обезбеђењу здравственог стања у покрајинама које производе пиринач. Између | осталог предвиђено је да поља за производњу пиринча. морају бити удаљена најмање три километра од насељених места, она морају бити тако удешена да омогућују одводњавање за: време од 48 сати итд.

“

— Турска располаже ca 10 житних силоса са укупним капацитетом од 10.000 вагона. У текућој години пред“ виђена је изградња даљих седам силоса. · +"

— Холандска држава даваће и ове, као и прошле. године помоћ сељацима, који имају зиратне земље, највише до 5 ха, а не плаћају порез на доходак или имање.

INDUSTRIJA

— U prošloi godini iznosila je proizvodnja bakra u svetu 1.60 mil. tona, a potrošnja 1.89 mil., tako da je proizvodnja bila manja nego potrošnia za 284.000 tona. |

— Finska je zaključila podizanje fabrike topova u državnoj režiji. Niezino sedište biće u gradu Jiveskile.

— Kartel fabrika cipela u Kopenhagenu povisio je cene cipela za 5 do 15%. Kao razlog ovog povišenijia navodi se skakanie cena kože.

— Чехословачка фирма Урбах H KOME., KOJa IIpoH3води асфалт, лепенку за покривање кровова, дрвени цемент и воштано платно, спрема и продукцију линолеумг, који се је увозио из Немачке и Швајцарске.

— Остварење пројекта о оснивању фабрике алуминијума у Чехословачкој дошло је у питање, пошто предузеће које би требало да подигне ову фабрику тражи увођење заштитне царине, против чега је устала индустрија која прерађује алуминијум.

— Фабрика шећера у Бургосу, која је била у фран“ цуским рукама, налази се већ пар година у финансијским потешкоћама. Њен дуг износи 55 мил. лева, од чега олпада 30 мил. на Генералну банку у Софији, 16 мил. дугује држави, 99 мил. произвођачима репе. Овај је покри. вен залихама шећера. Остала дуговања отплатиће једно мађарско друштво, које преузима ову фабрику.

— Индустрија гвожђа Зеница произвела је у 1936 ir. 26.500 тона сировог челика према 21.200 у 1985 г. 21.000 готових ваљаних фабриката према 16.750 т., 2.800 тона ексера према 443 т., 300 т. жице према 8 т., 27 т. челичног лива, 16 т. сивог лива према 48 т. и 9,5 т. металног лива према 5,8 т. У производном процесу утрошено је 9,200 т. сировог гвожђа према 6.300 т. 18.500 т. старог гвожђа према 17.000 т. и 60.000 т. угља према 51.000 т.

— Текстилна фабрика „Југобруна" у Крању оснива предионицу памука са 10.000 вретена. Увоз употребљених машина дозвољен је у ту сврху без царине.

— Наша производња угља износила је у 1936 г. 4,5 мил. тона према 4,4 мил. т. у 1985 г., железне руде 436.000 према 235.000, бакарне руде 582.000 према 649.000, оловне_ руде 748.000 према 743.000, пирита 93.000 према 80.000 боксита 313.000 према 190.000 и кромове руде 59.000 према 60.000 тона.

— Производња топионичарске индустрије била је у 1936 г. 45.479 тона гвожђа према 21.793 у 1935 г. 41.071