Narodno blagostanje

Страна 120

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 8

бакра према 39.000, 6.783 олова према 7.554 н 4.402 цинка према 3.565 тона.

— Индустрија гвожђа у Карабуку, Турској, чију је изградњу у оквиру петогодишњег плана финансирала Симер банка, располаже са две високе пећи са капацитетом од 300 тона, четири пећи за производњу челика са дневним капацитетом производње од 50: тона.и великом ваљаоницом челика са годишњим капацитетом од 180.000 това

= Нојапазкот Копсегпш Атетшеепе Кипз ајде Unie · uspelo ie da nađe postupak za proizvodnju t. 29. Кагет-уппе iz belančevine mleka, s koga је već skinut kaimak. Ispitivanja su pokazala da ie proizvod dobar i pokazuje kvalitete vune. Ovom pronalasku koncern pridaje veliku važnost, jer Holandija raspolaže znatnim količinama mleka preko potrebe zemaliske ishrane. Izgleda da ie kazejn-vuna vrlo slična talijanskom proizvodu, nazvanom Snia Viskosa.

— Naša proizvodnja zlata u 1936 2. iznosila je 2.744 kg. prema 2.444 kg. u 1935. g. od čega otpada na Borski rudnik 2.080 kg. prema 1.952 kg. i na rudnike Sv. Varvara u Peku, Neresnica kod Kučeya i Trosnyk Mines kod Foinice ukupno 664 kg. prema 492 kg.

TRGOVINA

— Poljski izvoz lana osetno raste zadnjih godina; od 1933. se je skoro učetvorostručio. Poliska dolazi sada na četvrto mesto u svetu po izvozu lana, i to iza Francuske, Belgije i Holandije.

— Turska je izvezla u 1936 ceo višak svoje proizvodnje kozje dlake i to po ceni, kojia je dvaput veća nego prethodne godine.

— U Cernanti (Rumunija) čehoslovačka trgovinska komora.

— U Pragu je osnovano »Čehoslovačko-taliiansko društvo za trgovinu s Afrikom« sa ciljem da razvija trgovinske odnose sa Italijom, a naročito sa talilanskim kolonijama u Africi. Osnivači društva su Bata a. d. Zlin, Braća Gutman a. d. Prag i Riunione Adriatica di securta, direkcija za Čehoslovačku. Društvo ije sklopilo ugovor sa Societa Italiana per il comercio con Africa a. d. Milano za uzajamno pomaganje uvoŽa i iZVOZA.

— Пољопривредна банка у Анкари и чехословачко друштво за трговину воћем „Омнипол' основали су у Анкари акционарско друштво 3а трговину воћем „Тштеј' (Тигт Меууасшк Шпед) са главницом од 100.000 турских лира од чега 50.000 уплаћује Пољопривредна банка, а 49.500 „Омнипол". Друштво ће имати своје филијале у Турској и у Чехословачкој.

osnovana је rumunsko-

— „O6aop” moHocH Ma je Ha CeMepHHry (Аустрија) одржана конференција привредника из Италије, Аустрије, Немачке, Чехословачке и наше земље. Расправљано је о могућностима оснивања једног завода за унапређење трговине на компензационој основи.

— Вредност бугарског извоза у 19836 г. била је 3,9 милијарде лева, за 657 мил. више него претходне године, а увоз 3,2 милијарде за 172,1 мил. више. Активни салдо спољне трговине износио је 729 мил. лева према 657 мил. Најважнији извозни артикал био је у 1986 г., као н у ранијим годинама, дуван, затим јаја и пшеница. Код увоза највећи удео су имали текстилије и израда од метала. У извозу и у увозу најјаче је суделовала Немачка, затим у извозу Енглеска, Белгија, Пољска и Чехословачка, а у увозу после Немачке, Чехословачка и Енглеска.

— Naš uvoz automobila porastao je за 492 Кот. и 1934 с. па 1178 и 1985 g. i 1655 kom. u 1936 2.

— Uvoz petroleuma i njegovih derivata u Francusku porastao je u 1996 na 7,311.900 tona prema 6.766.608 tona

u 1935. Porast otpada najvećim delom na sirovi petroleum. Novina. prošle godine je znatno učešće Iraka u francuskom uvozu petroleuma sa 3:108.735 tona prema 2,589.154 tone 1985. Anglo-saksonski trustovi će, prema tome, znatno. Osetiti učešće Iraka na francuskom tržištu, koje je poraslo na 40% uvoza sirovog: potroleuma.

TRGOVINSKA POLJTIKA

— Bugarska trgovačka komora tražila jie od vlade, da se zabrani izvoz soljenih goveđih koža težih od 31 kg. i ovčih težih od 13 kg. Izvoz lakih goveđih i drugih vrsta koža treba da je slobodan. Uvoz koža trebalo bi dozvoliti samo u slučaju ako dotične vrste kože nema u zemlji. Ona je predložila dalie osnivanje specijalnog odbora koji bi imao za zadatak sprovođenje gornjeg programa.

— Francuska vlada ie od parlamenta dobila ovlašćenje da može putem dekreta da vrši izmene u carinskoj tarifi. Ministar trgovine, obrazlažući ovai predlog, naglasio ie da vlada neće menjati sadašnju carinsku politiku niti će povećavati sadašnje carinske stavove. Radi se samo o izmeni nekih stavova, da se ne bi moralo pristupati proširivaniu sistema kontingenata. Ministar je naglasio da vlada smatra da valutni sporazum sa Amerikom i Engleskom treba protegnuti na čitavu privredu i da on prema tome na carinsku politiku može da ima dejstvo u smislu sniženja stavova:

— Turska sprema osnivanje Banke za pomorsku trgovinu, sa zadatkom da pomaže pomorsku trgovinu i saobraćaj. Prema zakonskom projektu koji je već izrađen, kapital banke iznosiće 50 mil. t. 1.

— Estonija uvodi monopol izvoza svinja. Po dekretu pretsednika republike sva klanička društva obavezna su da svoju imovinu predaju novo osnovanoij zadruzi za izvoz, koja je jedina ovlašćena da vrši izvoz živih svinja i sviniskog mesa. Novo društvo će biti pod državnom kontrolom.

— У Италији је утврђен повратак царина на памук када се прерађевине од истога извезу у следећим износи: ма: за вату 166 лира, медицинску вату 184 л., предиво 194 л., тканине 197 ал.

— У Естонији се уводи монопол извоза јаја, који ће се обављати преко Савеза задруга за јаја, који ће у ту сврху бити основан и стављен под контролу Министарства пољопривреде. Овај Савез добија 50.000 круна од државе на зајам. Досада су имале овлашћење за извоз јаја четири фирме.

— Са важношћу од 10 о. м. одређени су до даље наредбе у Чехословачкој следећи додаци на царине за жито: раж 40 Кч, јечам 36 Кч, овас 31 Кч.

— Народна банка саошштила је извозницима у Француску, Швајцарску и Чехословачку да ће само до 31 марта о. г. примати молбе за исправку курса оних пошиљака које нису наплаћене и које су прешле дотичне границе до дана девалвације валута у прве две земље, дакле 28 септембра, и у Чехословачку до 3 октобра.

— „La рагоје бшеаге" пише да Југославија има велики интерес за угаљ и брикет из државног рудника Перник. Управа рудника надајући се могућностима извоза утврдила је цене брикета за извоз са 320 лева по тони код извоза од најмање 20.000 тона, 310 од најмање 30.000 тона и 300 преко 30.000 тона.

— Francuski parlamenat usvojio je zakon, kojim se daje vladi ovlašćenje, da može svojim rešeniem menjati carinske stavove. Ovim je produženo ovlašćenje iz 19834 godine prema kome je vlada mogla takođe. da vrši izmene carina, ali uz ograničenje, da — izuzev agrarne proizvode nije dozvoljena opšta izmena stavova. Pored toga data ie