Narodno blagostanje

"Страна 218

Према томе сада се исправљају оне негативне последице кризе које. су се дуго задржале. Високе цене наступиле су сконзеквентно с. коњунктуром,: али зато не „морају и стагнагло падну и- да;тако изазову кризу. "Извесна. неста· билност цена која се показивала у току прошле недеље знак „је колико је тржиште осетљиво, али пошто су. светске за„лихе сировина спале толико. да некоје од њих покривају потребе само за неколико месеци унапред, вероватно је уда ће се оне одржати на садашњем нивоу. j _

Није опасност у том што су цене. нагло скочиле,

· него у оним заплетима. који могу. наступити ако ово стање потраје дуже времена. Високе цене деловаће. неповољ'но' на. обим потрошње. Осим тога, постаје рентабилно да се место скупих сировина употребљују у већој мери сурогати, тако да они посредно доводе до хиперпродукције сировина и то утолико пре, ако се у општем коњиктурном расположењу прецене потребе тржишта као што је случај већ сада.

У том прецењивању потреба крије се, по мишљењу „Економиста“, највећа опасност по садашњу коњунктуру. "Треба да протекне извесно време док се привреда врати _на.онај степен који је имала пре разних ограничења производње, па да она достигне да покрије данашње потребе тржишта. И зато је основни проблем како да се ова враћена слобода производњи ограничи на пар месеци, и да се затим поново ставе ограничења, услед чега би и кретање цена било правилније и могло би се регулисати. Али ако овај садашњи темпо остане дуже времена, слом је неизбежан и Историја ће се још једанпут поновити потвр_Ђујући правило да иза коњунктуре мора доћи криза.

И „Економист' сматра, дакле, да ће на коњунктуру негативно деловати ако цене остану дуже времена високе. Али лист сматра да постоје фактори који ће својим деловањем у право време успети да отклоне катастрофу. То су извесне структурелне промене у самом капитализму Ти активна коњунктурна политика. Каква he бити та политика тешко је казати већ сад, јер је она више ствар праксе него теорије. Идући за тим да очува привредни полет, већ данас изгледа довољно јасно да ће енглеска влада поћи другим правцем него Рузвелт. Прва ће водити политику. неуравнотеженог буџета и по свој прилици пујетиће да. каматна стопа скочи. Рузвелт, обрнуто, уравно-тежује. буџет и испред Федералног резервног система дата Де изјава да ће каматна стопа остати ниска. Најскорије време показаће да ли има практичних средстава којима се може. равнати циклично кретање привреде.

Kretanje zaposlenosti u Dravskoj banovini u zimskoi sezoni 1936/87. 2. bilo ie vrlo povoljno, jer je.opadanie trajalo. svega dva meseca (u decembru i januaru), prema tri u 19935/36 god. i pet,u 193485 i 1933/34. m. Sezonski porast zaposlenosti nastavlien je i u novembru, što nije bio. slučai ranijih godina, a već-.je u februaru o. g. porast prema: januaru. Pošto

Zaposlenost u Dravskoi banovini bila je povolina i u zimskoj sezomi

ТЕ __ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | 6 |D: ||

51 prošlogodišnja građevinska delatnost i javni таи bili

mnogo življi nego nekoliko prethodnih godina, moglo se očekivati (da će u mrtvoj (zimskoj) sezoni doći do znatnijeg smanjenja broja zaposlenih. Međutim, i pored toga što se broj

· zaposlenih od novembra do januara smanjio za 9.060 ili 10%,

stanje se može smatrati kao povoljno. Џ 1985/36 g. broj se

smanjio za 7.500 ili 9%, u 1934/35 g. za 10.410 ili 12, 5% iu.

1933/34 g. za 10.140 ili 12,5%.

U izveštaju ljubljanskog Okružnog ureda kaže se da je u februaru o. g. kod Кгефапја zaposlenosti nastavliena

tendencija iz. prethodnih meseci. Konjunkturni napredak je

skoro kod svih privrednih grana, a prema istom mesecu DTO-

šle godine je znatan kod tekstilne industrile (za 1.683. ili

12,46%), šumsko-pilanske (za 1.123 ili 21,25%), hemijske. (za

::513. ili 7,85%), odeće (za 448 ili 10,25%), prerade' drva (za 380 ili 12,0%) i t. d. Ukupan broj se povećao :za 9.510 ili

7,20%. Prema januaru o. g. nastupilo je neznatno povećanje (za 118 ili 0,14%), iako je kod gradnji nad zemliom smanjeпје 2а 334 i ind. kamena i zemlie za 130. Polet tekstilne industrije ie nastavlien, jer se samo za mesec dana broj radnika povećao za 460 ili 3,33%. Došlo je do porasta i u trgovini (za 28 ili 0,09%), posle dužeg perioda opadanja, a skoro je ргеstalo i smanjenje kod novčanih zavoda, koje je trajalo duži niz godina. Tako ne postoji sada nijedna privredna grana sa stalnim opadanjem zaposlenosti.

Kretanje nadnica je povolinile nego u istom mesecu

prošle godine, jer se prosečna osigurana nadnica povećala za.

0,16 4. па 22,4 d. prema smanjenju od 0,17 d. Ukupna nadnica iznosila je 1,83 mil. d., više za 0,14 hilj. ili 7,4%. ·

Читамо у новинама да је ди ректор фабрике шпиритуса грофа Бомбела кажњен са 144 милиона динара због од: вођења шпиритуса кроз тајне цеви изван државног контролног мерила. Казну треба да плати сам сопственик, ако се не може наплатити од директора. Међутим очигледно је да ни један ни други не могу платити ни десети део — премда ми не.знамо имовно стање грофа Бомбела.

Шта би било после сто година»

Код нас се трошарина на шпиритус наплаћује на готов продукт контролом на месту производње. Шпиритус се добија дестилацијом. Пара из казана одређеном цеви одлази у суд, који мери орган финансијске власти који је стално у. фабрици. Ништа простије на свету! Међутим, овде је годинама пара из казана одлазила кроз једну цев на другу страну У суд који је био непознат финансијском органу. Ту техничку и финансијску грубу неправилност констатовао је не финансијски орган, већ један радник.

Сад се ми питамо, колико би имао гроф Бомбел да плати да овај радик није сад приметио ову неправилност већ кроз 100 година Свакако толико, колико би билодовољно да Југославија исплати све своје државне дугове. У сваком добру има и по нешто зла.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

·POLJOPRIVREDA

— Površina zasađena vinovom lozom u Вивагзкој ро- ·

rasla ie ха 60.000 ћа па 116.000 u 1986 2. Zbog rđave godine proizvodnja vina, se ceni. n. J996 2. na. 900. 000 ha, док је prosečna proizvodnja prethodnih pet godina iznosila 1,6 mil. ha.

(u prošloi godini, usled skoka cena i veće tražnje,

INDUSTRIJA

— Američka preduzeća za proizvodnju metala imala su osetno povećanje čiste dobiti.

— U Berlinu je, pod ове от g. Geringa, otvo-

rena Tekstilna izložba, koja ima u prvom redu da pokaže