Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

3. април 1937.

чим се доврши садашња фаза покрета у подручју тешке индустрије. | |

_ Нису амерички капиталисти променили свој непријатељски став спрам организације радника, која хоће да им наметне своју вољу. Али моменат у коме је покрет избио такав је да капиталу није згодно де остане непопустљив и да тако даде повода да штрајкашки вал узме више маха. Челични труст пристао је на услове радника рађе него да губи иједан драгоцени моменат коњунктуре.

- Други важан моменат код досадашњих успеха била је активна потпора владе. То смо већ давно нагласили. Вагнеров закон, по коме су синдикалне организације заштићене према индустријалцима који би хтели да ограниче њихову независност, донет је на принципу да она организација коју је изабрала већина има право да заступа све радничке синдикате. Тиме је законодавство пружило своју потпору организацијама Љујсовог типа, организацијама синдиката по индустријским предузећима, и ослабило положај радничких удружења по струкама. Пошто су радници штрајковима успели да послодавце приволе на преговоре с организацијама, зависи од снаге њихове организације хоће ли они ову тековину сачувати. А то ће се питање поставити оштрије ако коњунктура попусти.

Ако је моментално таква ситуација да капитал има више интереса да попусти, него да води борбу, није ниважно какав став заузима Врховни суд према радничком законодавству. Али кад се промене прилике и борба заоштри и кад буде требало ослободити се организације којима се сада попушта, биће врло важно да ли су потврђени или овлашћени закони. Изгледа да је и у том погледу срећа на страни ЉЉујса. Према последњим вестима суд је у споразуму између железничара и послодаваца, признао првима право на колективни уговор.

Кад се саберу сви ови моменти: да је модерни синдикални покрет захватио водеће индустријске гране, и велику масу радника, да је одабран моменат у коме је капитал најпопустљивији, да је управна и законодавна власт дала своју потпору и да је Врховни суд коначно једанпут

прихватио неке од оних Рузвелтових новотарија које иду.

за тим да С. А. Д. учине солиднијима више него што би их из темења измениле као што се неки боје, онда се може извући из тих свих момената овај закључак: Љујсов раднички покрет претставља један стадиј у развитку америчке радничке класе, стадиј у коме се она одваја у самосталну друштвену снагу, тако да ће убудуће она иу политичком животу показати своју самосталност далеко снажније, и неће бити више саставни део двеју грађанских партија у којима она није могла да дође до речи. Да ли ће то бити у облику једне American Labour Party no eHглеском примеру, или копија негдашње немачке страначке организације, или ће се формирати специфичан амерички тип у политичком покрету, а то је највероватније, показаће се у скорој будућности.

Jedanput u časopisu »Lekar«, Ti reče! ;

a drugi puti, i to mnogo energičnije, na poslednjem lekarskom kongresu, optuženo je javno mišljenje da isuviše nepovolino piše o lekarima i sletstveno škodi ugledu lekarskog staleža, Mi smo na to reagirali tvrđenjem, da 90% od onog što je izneseno nepovolino o lekarima potiče od samih lekara, a da i ostalih 10% nile ništa drugo nego persiМага raznih izjava i tvrđenja pojedinih lekara. Uzgred budi rečeno mi smo tom prilikom stali na gledište, da samokritika. lekarskoga reda ne samo ne može da škodi hjegovom staleškom ugledu, već naprotiv samo može da mu Moristi, jer kritika uklania nepovoline pojave i najzad ona je dokaz

Страна 217

visokog shvatanja dužnosti od strane pojedinih članova (0va reda. | |

Da u toj kritici ima često i zavisti, zlobe, izraza rđavog karaktera i dragih ružnih osobina, ne može se Dporeći. Ali je to bilo uvek sporadično. Međutim ono što smo pročitali pre nekoliko dana u beogradskoj »Pravdi« u izjavi g. d-r Uzelca iz Novoga Sada, ne spada ni u dokaz visokog shvatanja dužnosti lekarskoga reda ni u povoljnu pojavu uopšte. Naprotiv! Sa zaprepašćenjem smo pročitali sledeće redove: __

»Vi nazivate trgovinom primiti skroman honorar za jednu operaciju podmlađivanja, a zaboravili ste da sam vam jednom, davno već, odbio traženu proviziju, s tim da nisam trgovac belog roblja, jer ste te iste provizije tražili za slanje bolesnika k meni radi operacije. Priznajte mi pošteno da ste onda na ovakav moi odgovor, reagirali ovom, pažnje. dostoinom, primedbom: da ću, ako ne budem davao provizije za slanie bolesnika radi operacije, biti ne samo od vas, nego. i od svih ostalih kolega, bojkotovan. Ovakvu tada datu reč do sada ste održali i ne samo vi, nego ovako posftupaju i veoma ugledne vaše g. g. kolege«. у

Ovo ije naistrašniie što je do sada izneo lekar o leКати. Оуо пат даје pravo na mišljenje, koje može da škodi lekarskom redu. ]I ako lekari zbilia drže do svog ugleda, onda moraju njihove staleške organizacije ovu stvar da из mu u svoje ruke, ali ne da zataškavaju kao što su to radile više puta, već da razgolite bolesna mesta na organizmu lekarskog reda u Jugoslaviji. Ета | јавни проблем којим се последњих година занима политичка економија је да се нађе објашњење цикличког кретања привреде, и да се одреде сретства помоћу којих би се кретање могло регулисати, тако да се у будуће не понове више високе коњунктуре које затим жалосно завршавају депресијом. Опорављање привреде после велике кризе текло је лагано, тако да су теоретичари имали довољно времена да анализирају кретање и да пропишу најбоље рецепте. Али пред конац 1936, и у првим месецима 1937, коњунктура добија нагло тако снажан полет, да су наступиле многе појаве које су се још пре годину дана нису дале ни наслутити. Ако је теорија раније требала да реши проблем како да се мотор привреде упали и стави У покрет, дошао је сада час да она одговори на питање којим средствима се може сачувати полет који је припреда у свом кретању постигла и да се тако избегне поновна провала кризе.

Проблем цена

У последњем броју „Н. Б.> ми смо већ говорили с том да овај темпо којим данас скачу цене, нарочито основним сировинама, може да укочи коњунктуру. Лондонски „Економист“ у броју од 2741 третира проблем цена и констатује као и ми да су оне у неким случајевима више него 1929. Лист сматра да је концем 1936 дошло до наглог скока цена у свету зато што је извршена ликвидација златног блока, и што је дошло до тројног монетарног споразума. Тим моментом престала је интернационална шпекулација с новцем и велик део спекуланата окренуо се тржишту робе. А кад су нагло исцрпене залихе сировина, морале су да скоче цене. С тим је наступио и психолошки преокрет код потрошача, и они су почели да осигуравају себи залихе робе за дужи рок. У таквој ситуацији дошао је и енглески плен о наоружању. Тако су цене морале пожазати тенденцију да се попну високо.

„Економист", дакле, сматра да је овај скок цена нормалан, изузевши појединачне случајеве, као што је нпр. код калаја, чија је производња остала дуго ограничена;