Narodno blagostanje
3. април 1937. _
тако, да је тешко замислити капиталисту странца да противстане искушењу. Што до тога није дошло. има се објаснити једном техничком околношћу, наиме, што упис није могао бити регуларно организован у иностранству. У Северној Америци из наведених разлога. Али ни Енглеска није хтела да одустане од своје петогодишње политике ембарга на извоз капитала. То је технички онемогућило. упис тих облигација на страни. Ко, је хтео да их упише са капиталом на страни (странац или Француз), морао је да купи девизу Париз. Ни француски капитал на страни није одговорио очекивању г. Блума. О томе има довољно података у кретању златног и девизног стока како Француске банке тако и новчаничних банака оних земаља у којима се налази побегли француски капитал: американске, енглеске, швајцарске и белгијске. За
_____ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
___Страна 213
"све време уписа зајма златни и валутни сток Фран-
цуске банке повећао се само за неколико стотина милиона франака. Значи да је зајам уписан капиталом из земље. . |
__ Настаје питање; којим Оним који слободно циркулише и који чека згодан пласман, или тезауриранимр О томе немамо података. Свакако је извршена детезаурација капитала у земљи. Било их је који су прешли преко свог песимизма у погледу државних финансија привучени валутном клазулом и одлучили да папир не држе до века. Из чињенице да уплата не иде тако лако, да се извести закључак, да су уписани и капитали који не постоје. Према томе не зна се тачно како су сектори капитала учествовали у упису последњега зајма. Али је главно да је уписао капитал у унутрашњости.
ЈУ „ДРЖАВНИ КРЕДИТ СТОЈИ НАД ПАРТИЈАМА"
Остаје, дакле, још увек отворено питање 0 узроку успеха овога зајма. Блум је у дискусији у парламенту поставио принцип потпуног одвајања државног буџета од зајма. Зајам, каже он даље, не служи покрићу буџетског дефицита. Он има да покрије једну ванредну потребу, легитимирану пре кратког времена. Ради се о једном зајму који цео треба да послужи народној одбрани. А народна одбрана стоји над питањем државних финансија. То није, дакле, првенствено финансијско-политичка операција већ сигурност отаџбине Француза. Тиме је г. Блум пренео дискусију на један узак терен. Намера је била врло мудра. Никада у Француској нису партијско-политичке супротности биле тако оштре као за владе г. Блума. Његове социјалне реформе изазвале су огорчење код опозиције. Друго, разна ограничења која је изводила његова влада у монетарно-валутарној области била су такође предмет великог незадовољства. Последње је г. Блум ублажио реформама пре него што је дошао зајам пред скупштину; укидањем забране увоза злата и трговине истим и обећавајући потпуно либералистички режим у овој области. У погледу социјалних реформи г. Блум је изјавио у парламенту да уводи дужу паузу. Даље је изјавио, да његова влада није антикапиталистичка и да не намерава да неједнако неповољно третира капиталисте. Влада и не мисли да мења привредни поредак Француске.
Накратко, г. Блум је пружио руку измирења изненада и тако искрено, да ни опозцији није дру· то остало него да је прихвати. Доказ о томе је била веома кратка дискусија у Народној скупштини и Сенату. Наравно да без критике није могло бити, али је ову опозиција тако подесила, да није 'могла да шкоди зајму. Наглавнији говорник у
скупштини г. Рено, свео је свој говор на опомену г. Блуму, да се дана реч има и да одржи и да она мора да зна да ли може са тим да рачуна или ће обећање да живи толико „колико траје упис једног зајма“. У погледу социјалних реформи г. Рено је учинио сензационалну изјаву, да опозиција није против социјалних реформи, али да није могла да прими темпо њиховог извођења од стране владе г. Блума. Само што није г, Рено поновио речи које је изговорио 2 фебруара т. г. на једном предавању у Брислу, наиме, да треба познавати француски народ, да у Француској владање умудрује човека, да су француски комунисти сасвим друга врста комуниста, јер у једној руци држе црвену заставу „Интернационале“, а другом руком гласају за колосални војнички буџет. Француски револуционари су патриоте итд, Али је казао да државни кредит стоји над партијама. Други предмет критике био је сам г. Блум, То је задовољство дао себи г. Кајо у Сенату, потсећајући г. Блума да је он 1925 године оштро напао његов пројект закона о зајму који је имао исто тако валутну клаузулу и био делимично намењен наоружању. Гласао је против зајма нарочито 360” тога што служи наоружању. Г. Блум је морао да реагира на овај прекор недоследности; он је то учинио на врло духовит начин: „судбина политичара је или да се понавља или да се противречи" казао је он. и Између владе народског фронта и опозиције ублажена је супротност овим зајмом у великом обиму. Настало је примирје бар за време зајма.
Зајам је била једна патриотска манифестација и ко познаје Французе, том не треба никакво даље
објашњење о узроцима успеха зајма за народну одбрану. ПК
||| - Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005.
| Англо-Чежхословачка и Прашка кредитнабћанка Il .__ Филијала у БЕОГРАДУ А
JR Прима улоге на штедњу но "најповољнијој каматн, Врши све банкарске послове у земљи н иностранству. "Издаје сеђове под „закуп,
— Пошт. фахж 17.
Телефон 23402, 23403, 23404, 23405. 23406. |