Narodno blagostanje

Страна 214

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЈ

Objavljen je najHoviji M

'Kıiyinški saldo s Nemačkom Ssporažum S Nemačkom po kona visokoj temperaturi

' me naše uplate u nemački Kliring imaju iznositi Za 1IZVeSHO, nama nepoznato vreme, 10%

·manje od nemačkih uplata. Tako je preko sistema plačanja,

posredno, odlučeno uz pristanak Nemaca da se smanjuje naš

izvoz u Nemačku za 10%. Tehnika te mere je vrlo prosta.

Mesečni prosek poslednja dva meseca služi za bazu izračunavanja maksimuma našeg izvoza u Nemačku za idući mesec. Pri čemu je u isto vreme ugovoreno da se ižmeđu pojedinih grupa izvoznih artikala ima da održava stalan odnos i to 209 mogu da otpadaju na proizvode stočarstva, 8,59 na one liudske i stočne brane i 2/9 na ostale proizvode koje smo izvozili u Nemačku.

U stvari ovaj sistem pretstavlja nova kontingentiranja pored postojećih, a kontingentiranie. uvek smeta trgovini. Jedina je uteha u tome što uplata u kliring za nemački račun pokazuje neobično ravnomerno kretanje, tako da ni Коп-

- tingent iz meseca u mesec neće pokazivati velika otstupa·nja. Naša odbrana od velikog kliringčškog salda u našu ko-

rist prema Nemačkoj potiče iz dva razloga. Pre svega mi se bojimo da u međuvremenu ne nastupi devalvacija marke. Po

'našem mišljenju a s obzirom na kurs marke kod nas·teško

da bismo tu pretrpeli kakav gubitak. Drugo, ne možemo da imobiliziramo na nedogledno vreme obrtni kapital našeg izvoza pošto još nikako ne vidimo da li ćemo i kad moći da uravhotežimo naš trgovinski bilans s Nemačkom. I kod ovog

straha su velike oči. Mi mislimo da će novi sporazum u Te-—

lativno kratkom vremenu da nas dovede do toga ideala. Ма prvi pogled tako ne izgleda jer naš je klirinški saldo 32, miliona maraka. A kako je naš izvoz lanjske godine bio 1.100 miliona to bi trebalo mnogo meseca pa da se ovaj saldo izgubi. Medutim nama se čini da naši. merodavni faktori i ne

· žele da se saldo izgubi potpuno, s obzirom na disparitet ro-

kova plaćanja kod našeg i nemačkog izvoza. Dalje, jedan deo tog salda je već u čvrštim rukama namenjen nabavci robe iz Nemačke. ! to izgleda poveća suma. Kad se sve to uzme u račun onda možda saldo neće izneti ni 100 miliona dinara, a on će se brzo moći da izgubi. Pod istim uslovima bi to možda bilo mnogo brže no što smo mi to mislili, a i u obliku koji ne bismo želeli. To bi bilo u slučaju kad bi nemački liferanti skratili rokove našim kupcima. Ali i bez toga kao što rekosmo radi se o lomlienju jednoga šilika salda koli štrči i bode.

Na kraju čudimo se, zašto Nemci ne prime garanciju za marku u kliringu sa Jugoslavijom. Pre svega ne bi bilo ni pravo da podnosimo velike gubitke stoga što Nemačka vrši manipulaciju na svojoj valuti i drugo, pošto Nemačka nema nameru da vrši devalvaćiju. Po nebrojenim izjavama g. d-r Šahta, ta bi garancija bila nominalna a ona bi mnogo doprinela konsolidovanju trgovinsko-političkih odnosa robnog prometa između obeju zemalja .

(Ir O IZ PPI OIE er ar rama T Or диве] SOS НЕГЕ ЛНЕЕЛЕЕКЕЕИ o : : : Шако је најновији трговин-

Трговинско-политичка ско - политички споразум изстрана југословенско-тали- међу Југославије и Италије “ јанског пакта обухваћен засебним правним инструментом, ипак је он. та-

ко тесно везан за сам пакт

да је он одиста његов нераздвојни део за разлику од тр-

говинско-политичких споразума (14: јула 1924, априла 1992, јануара 1934, септембра 1936 године, који постоје потпу-.

но самостално. Уговор је делом оквирни, а делом садржи

_ НАРОДНОГ

ЛАГОСТАЊЕ о o,

"позитивне одредбе о рабном и платном промету. Оквирна је одредба на пример она по којој специјални орган за

унапређење међусобних трговинских односа, који се тек

има да установи, има да повећа талијански контингент за увоз из Југославије. У још јачој мери је оквирна одред

ба она која ангажује на закључењу једног ужег регио-_ налног пакта, као крајњи облик интензифицирања међу-. собних економских односа. Насупрот томе је позитивна

одредба која има непосредно дејство на наш робни промет с Италијом она којом се Италија обавезује на стрик-

тну примену клаузуле највећег повлашћења (на шта сео

такође и ми обавезујемо). Практично значи да Југославија стиче право на све оне олакшице које по Римским протоколима уживају Аустрија и Мађарска при увозу у Италију, прва за дрво, друга за стоку. Тај је преференцијал на нашу штету био једна велика пасива у нашој трговин-

- ско-политичкој ситуацији. Она се уклања у моменту кад

може да буде без икаквих позитивних користи по нас. Данас извозимо дрво за девизе, а стоку у друге земље уз већу цену него што плаћа Италија; Може бити да ће преференцијалне олакшице које овим стичемо пружити толике користи нашем извознику да ће имати рачуна да искористи све досад неискоришћене контингенте. Ноторна је чињеница, да ми нисмо искористили контингенте које нам је Италија дала последњим допунским споразумом. По уговору повећање тих контингената би дошло по исцрпљењу првобитних, али ако до тога не би скоро дошло значило би да још увек имамо рачуна да извозимо на другу страну, те би одуговлачење остварења оквирних прописа било без икакве штете по нас. У сваком случају ми смо у поседу знатног извозног потенцијала у Италију на основу последњег споразума.

(Ове концесије од стране Мталије нису могле бити без противконцесија од наше стране. Ми смо наиме пристали да Италији продајемо у клирингу извесне артикле које иначе продајемо само за девизе. Овде се за садаради у главном о житу. Мталија већ има купљеног жита од нас за 110 милиона динара. Обзиром на то да нисмо искористили дане нам контингенте наш је трговински промет с Италијом у последње време пасиван; појавио се дуг

"који износи 38 милиона динара. Овом нашом последњом

концесијом дуг ће се компензирати. Настаје питање у којој мери можемо допустити клириншко потраживање од Италије с обзиром на неликвидиран салдо из пресанкционистичке периоде.

То су најглавније карактеристике ВА трговинско-политичког споразума с Италијом.

биилипинисииншииицишеитиилис8ННН Веб одавно су наши сфуристички крајеви а специјално хотелијерске организације, по_________| тавиди захљев. увођења. ту-

ристичкога динара као што

Туристички динар

ВАТА.

· практикују Италија и друге неке земље. Туристички ди-

нар значи куповање страних валута од туриста преко њи-

. хове цене; омогућавање туристи да за своју новчану јединицу добије више динара но што би то било по бер-~

занском курсу. Ми се одавно спремамо да пишемо о овоме питању и што. до сад то нисмо урадили узрок је отсуство доку-

"ментације; У нашој архиви се за сада већ налази прилич-

но података о цени хране и стана у хотелима неколиких страних држава, тако да ћемо ускоро моћи објавити тај

. материјал.

Онај део нашега пета који нема никакве вајде од