Narodno blagostanje
Страна 248
Jedan od glavnih simptoma
Da li će Ruzvelt zaustaviti »boom«-a u Americi je naglo »boom«?
skakanje cena, koje su kod ve-
likog broja važnih proizvoda - _уеб ргеуа је rekordni nivo od 1999 godine. Na metalnom tržištu samo još bakar nešto zaostaje iza proseka 1929. Svi ostali metali, međutim, prekoračili su.ovo stanie. 1 poljoprivredni proizvodi su u stalnom skoku, iako još nisu prešli 1929. Ako se sadanji razvoj njihovih cena nastavi, i one će dostići rekord metalnih proizvoda. Bojazan da ovo stanje ne dovede do posledica, koje je imala 1929 godina, potpuno je pomutila dobro raspoloženie privrednih krugova izazvano povolinim razvitkom poslova posle nekoliko kritičnih godina. O pesimizmu koji ije usled toga zavladao u Americi bilo je već govora u »Narodnom Blagostanju«. U nainovije vreme, međutim, on je počeo obuhvatati i samu vladu i nekoliko izjava od strane nienih pretstavnika jasno pokazuje da Ruzvelt ne misli „da оуај razvoj posmatra skrštenih ruku. Sve više dolazi do izraza težnja vlade da dirigovanie konjukturnim razvojem ne Ograničava više na sredstva kreditne politike, koja se sada pokazuju neefikasnim, nego da pristupi novim merama.
O tome koje mere treba preduzeti, vlada u Americi prilična pometnjia. Jasno je samo da one moraju pogoditi samo uzrok prekomernog skakanja cena. Međutim u ovoi po-
laznoj tačci mišljenia su podeljena. Diskutuju se četiri uzroka
skoka cena: on može ležati u monetarnoj politici, u socijalnim merama vlade, koje su dovele do povećanja nadnica, Zatim u monopolističkom položaju glavnih proizvodnji i u engleskom naoružaniu. Od odgovarajućih mera, koje se Dparalelno s ovim postavljaiu, do зада је revalorizacija dolara najviše pominjana. Ako bi se povećala zlatna sadržina dolara, misle pristalice ove mere, podigla na viši nivo, to bi uticalo na zaustavlianje skoka odnosno pad cena, čime bi čitav problem bio skinut s dnevnog reda. S tim bi se otežao i priliv stranog kapitala u Ameriku, u kome leži dobar deo uzroka sadašnjeg »boom«-a.
Ova kombinacija je već kao verzija još više uticala na razvoj »boom«-a. Kad su inostrani interesenti saznali za mogućnost revalorizacije dolara, požurili su da svoje kapitale što pre prevezu preko Okeana u Ameriku, kako bi kasnije mogli dobiti mnogo jaču valutu. Ali nezavisno od toga, sadašnji izgledi ne pokazuju naklonost vlade prema оуој ореraciji. Revalorizaciia dolara bi зато otežala izvoz američke robe. Povećanje uvoza moglo bi da utiče na porast svetskih cena. Unutar zemlje pak revalorizacija bi mogla zaustaviti skok cena samo ako bi bila praćena deflacionom politikom. Za tu politiku američka vlada nije raspoložena, jer bi značila negaciju njene celokupne privredne politike poslednjih godina, zasnovane na jačanju kupovne snage širokih masa. Njeno sprovođenje danas ima u toliko manje šansa, što u Americi besni val radničkih štrajkova koji idu za povećanjem nadnica i skraćenjem radnog vremena čak do 30 časova nedelino. Sama vlada naglasila je da svoju dosadanju politiku na ovom polju ne može napustiti dokle god u zemlji vlada nezaposlenost. . |
Zato se povećanje proizvodnje, do mere koja će odgovarati povećanju kupovne snage naroda pominie kao kombinacija, kojoj vlada pokazuje najviše sklonosti. 'Poduzetnici su mogli da iskoriste svoj monopolski položaji za ромесапје cena pre svega usled tehničke nemogućnosti proizvodnje da se istim tempom proširuje u kome je rasla kupovna snaga naroda. Porast cena, nastao usled veće tražnjie no što je ponuda, može se zaustaviti samo izravnanjem obe ove ka-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
_ Бр. 16
#-
tegorije. Ovom izravnanju ide u susret i sam privredni ra-
zvoj. Jer za proširenje proizvodnie nema boljeg potstreka-
od visokih cena. Državna intervencija le ovde mogla samo nešto da ubrza proces. Ali granice niene moći su usko povuene tehničkim uslovima, koji koče tempo proširenja DTrOizvodnje i traže mnogo duže vremena nego Što merodavnim stoji na raspoloženju za sprečavanje ponovne katastrofe koja je Ameriku zadesila posle 1929. Proširenie svih poljoprivrednih proizvoda iziskuje naimanje godinu dana. Ne ide mnogo lakše ni sa rudama. Od razvoja cena ovih proizvoda, međutim, zavise i cene ostalih.
Javnost pripisuje Ruzveltu - još jednu kombinaciju za zaustavlianje »boom«-a. Država bi, prema пјој, зуојџт пађауkama favorizovala industriju potrošnih dobara da bi ublažila tražnju sirovina, i na taj način uticala na pad cena DOslednjih. I ovde su mogućnosti vrlo ograničene. Država u Americi nije glavni kupac na tržištu sirovina, naročito metala, koji bi mogao znatno uticati na njihove cene. Sam porast tražnje potrošnih dobara pak mora dovesti do proširenia odgovarajućih industrija, što bi opet imalo za posledicu porast tražпје sirovina potrebnih za investicije.
Ni ovde se dakle nije našao ključ za izbegavanje »boom«-a. Gde će se on naći, ostaje otvoreno pitanie. Amerika stoji pred novim eksperimentima, čiji će rezultati biti od značaja za sve zemlje.
шенреинининишиииииниикуји napa г. Блума не крије своје антикапиталистичко расположење. Али она нема намеру да укида капитализам и да га замени социјалистичким системом. Зато је она у својој економској политици изложена опасности да буде нападнута с десна као сувише радикална и с лева као опортунистичка Те две стране располажу таквим снагама, да влада једну меру, преду зету у интересу једне стране, често не може с успехом да спроведе због отпора друге. А код неких мера могло се
Немирна пауза
"одмах унапред казати да оне неће дати резултат који се
желео. | Кад су у лето 1936 год. повишене наднице, то је изазвало бржи скок цена, тако да се изгубио ефекат виших надница. Девалвацијом франка изведена је једна мера супротна повишењу надница, и влада се сагла пред капиталом одустајући од предлога закона о аутоматском повишењу надница, ако после девалвације скоче цене. Касније мере око повлачења злата, биле су знак да је влада и даље присиљена на попуштање.
Сада је дошла пауза коју је направио г. Блум. Паузу, изгледа, треба разумети тако да се неће доносити нови социјални закони, него применити они који су већ донети. Јер примена 40 сатне радне недеље, која је сад у току, није никаква пауза. Противно од тог, ситуација је све оштрија. Код примене ове недеље искрсавају два питања. Прво, да ли је технички степен француске индустрије толики да ће она остати способна за конкуренцију. За америчку индустрију то се може претпоставити. Али за француску, док у њеном суседству ради немачка индустрија с укоченим ниским надницама, то је искључено.
Друго, сам начин примене 40-сатне недеље. У мно-
гим гранама привреде заведен је рад у недељи само кроз
5 дана. Изгледа као да је код тог одлучило резоновање да је боље ослободити један дан потпуно, а у других 5 радити по који сат више. Мислимо да је ово једна од оних мера у чијем ће извођењу влада морати брзо да се коригира. Она се може бранити само политички, као тежња владе да изиђе у сусрет радницима. Али она није прогресивна. Привреда функционише најбоље ако су све