Narodno blagostanje

17, април 1937.

гране у исто време у покрету. Трговина he запети оног дана кад су затворене банке. Аутомобилски саобраћај трпеће ако се временски ограничи продаја бензина. А при мена 40-сатне недеље у Француској пошла је у том правцу.

Ako ce xohe да смањи број радних дана, онда би још најнормалније било смањити их у исти дан свима који долазе у. обзир. Међутим, нека предузећа мирују У су боту, друга у понедељак. Два дана мира узастопно морају деловати врло неповољно на привреду. Ако се хоће стварно напредна мера, онда би требало расподелити раднике на смену. Рад не би био прекинут никад, а известан број радника био би у одређено време на одмору.

Примењена као у Француској, радна недеља је у су-

кобу с оним распоредом рада који је мимо воље људи,

одређен самом техником. МИ колико год изгледа напред на, она ће се брзо показати штетном за целину. А тада ће влада г. Блума бити опет доведена у искушење да ли "да прави корак напред или натраг.

= Година 1937, посматрана привредно, показује готово на свим линијама супротности | S |L 0 PO U према 1938. Цада су ценеби

Мисија г. ван Зеланда

ле ниске и још су падале.

Сада су високе и расту. Незапосленост је била досегла највећи обим, сада је на путу да буде ликвидирана. Залихе сировина биле су неизмерне, данас их нема довољно. Радило се само по пар дана у недељи, сада су у многим земљама предузећа претрпана наруџбинама.

Али има једно подручје на коме се нису показале нарочите промене: међународна размена. Изражена у вредности злата она је пала на 33% у 1933 (1929—100), попела ce Ha 34.8 у 1985 и на 37.7 у 1986. По количини, она се попела са 75% на 82.3 и 85.4. Насупрот овом стању размене, производња у свету била је концем 1936 скоро на нивоу од 1929.

1933 свака земља налазила се у толико критичној ситуацији, да је требало наћи што пре ма какав излаз из ње. Средства се нису одмеравала строгом критиком политичке економије. А најтеже питање било је како да се заустави пад извоза, док се с друге стране примењивао сваки начин да се отежа увоз. Таквом политиком требало је ублажити несташицу девиза. То је била година с паролом нека се спасе ко може и како зна. Светска привреда која се састала те године, није могла успети ни у ком случају, јер није било никаквих претпоставки за то. Атмосфера у којој се она одржала била је толико тешка

да се само тражила згодна формулација, с којом би се могла распустити.

Пре неколико дана енглеска и француска влада обратиле су се на г. ван Зеланда да испита како би се могле отстранити разне запреке међународној трговини. После неуспеха једне светске конференције препустити њен рад једном човеку изгледа готово неозбиљно.

Али то је само на први поглед. Ситуација се променила из темеља. У 1936 показала се готово код свих зе:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 249

маља јача тенденција за увозом него за извозом, док је 1933 било обрнуто. Производња у пуном напону брзо може прекорачити обим потреба домаћег тржишта. С друге стране, цене сировинама скачу тако брзо да треба што пре олакшати извоз готових фабриката, како би се већи увоз платио већим извозом. Без тога ће се девизни проблем поново заоштрити у многим земљама. Напокон, при садашњем режиму размене конјунктура сваке поједине земље је изолована појава. Вештачким средствима она је помогнута да се брже развије. Али на тако ниском под“ ручју она ће брже испцрпсти претпоставке уз које се може одржати. Ако се у доба кризе национална привреда могла задовољити националним границама, у моменту коњунктурне оне јој постају претесне.

Ми смо већ у неколико наврата писали о критичној тачки данашње коњунктуре. Најболније место је застој у светској рзмени. Многа олакшања у привредној ситуцији, која је донела коњунктура, сакривају једну ствар која пе се из дана у дан показивати све одлучније. А то је да све већа производња развијајући тражњу долази у сукоб са запрекама у размени које се политички подржавају. Тај сукоб може се решити само на један начин: да се уклоне запреке.

Према томе г. ван Зеланд је само један признати експерт који би требао своје знање да примени код извођења једне ствари која дозрева. Јер нико не спори да се запреке морају бар ублажити, ако не уклонити. Раније конференције пропадале су зато што су опозицију водиле велике земље као Енглеска. Њихова расположења почињу да се мењају. То је дошло до израза у француско америчком трговинском уговору, у тројном споразуму по питању злата, приликом пута Рансимана и Боне-а у (РАЛЕ и сада доласком Нормана Девиса у Европу.

Крактеристично је за данашњу ситуацију да се не прави неки грандиозни потез, сазивом светске конференције или слично. Праве се мањи споразуми као што су они северних земаља, Француске и САД, средњеевропских земаља. Нарочито треба истакнути промену трговинске политике САД. која је дошла до израза у склапању многих уговора, у којима није повишена ни једна царинска ставка. Моментано је актуелно склапање трговинског уговора између Енглеске и С.А.Д., па ако би у њему биле остварене тежње које заступа г. Хел, тај уговор могао би да буде прекретница у међународним трговачким односима. Пре него што се нешто озбиљније учинило да се заједнички одстране запреке, несташица жељеза и челика и високе цене, натерале су Енглеску и Јапан да укину царине на ове артикле. Ако би се коњунктура даље развијала као сада, није искључено да и друге земље пођу овим трагом и да то прошире на више артикала. Па ако је нужда натерала поједине земље да самостално укидају царине и да

настоје да двојним и вишеструким споразумом нађу из-

лаз, онда је проблем у том како да се ове појединачне акције координирају. Акција једног човека формата г. ван Зеланда може у таквој ситуацији да донесе успеха. Ако он успе, неће бити разлог у том што је он спообнији од свих експерата 1938, него у промењеној ситуацији.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Usled neprestanih kiša u Argentini i jakih vetrova u decembru i januaru, Ministarstvo poljoprivrede smanjilo je procenu prinosa za 1936/37 na 6.7 mil. tona pšenice (prosek za poslednjih 5 god. iznosi 6,1 mil.) i 1.8 mil. lana (1.7 mil.).

— Наша производња пшенице и кукуруза у прошлој години била је рекордна. Према дефинитивним подацима Министарства пољопривреде, које смо донели у октобру прошле године, са пожете површине од 2,21 мил. ха добијено је 292.357 вагона пшенице. Просечан принос по хектару је износио 18,2 мет. центи и био је највећи до сада. За-