Narodno blagostanje

ет

Страна 276

њом читава провинција Јужни Велс на пр. остали су изван вала просперитета. То ипак ником није дало повода да спори просперитет у Енглеској. Јер је за то меродавна већина. Ради се дакле о појавама у маси, које се простим оком не дају обухватити. За изучавање ових појава наука познаје два ме тода.

Први је статистички. Он исцрпно обухвата све појаве које изучава, он броји, пребројава. Прикупљање његових података организују и воде специјалне установе у свакој земљи. На основу тих података праве се закључци о коњунктури. То у свету чине т. зв. заводи за испитивање коњунктуре. Други метод за изучавање појава у маси је анкета. Она, за разлику од статистичког прикупљања, не броји, него испитује само типичне појаве.

Постоји још један али ненаучни метод испитивања појава у маси, који наш народ духовито иронизира у причи о попу и умирању на селу. Када су сељани за време једне паклене заразе питали попа умире ли народ у селу, он је рекао само „умируца". А кад је умрла попадија попу је помрло читаво село. То је она позната слабост човечја за уопштавањем индивидуалних појава.

Две кардиналне грешке је интервјуиста учинио овом својом „анкетом". Прво, она је заснована на претпоставци да описани просперитет у индустријско-трговачким земљама мора да постоји и код нас. То наш уредник није казао. Напротив, он је изразито нагласио, да економски закон кружног

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

" Бр. 18

кретања коњунктуре важи само за индустријскотрговачке земље. Југославија је изразито пољопривредна земља и остаје по страни тога процеса. Привредни развој наше, као и осталих аграрних земаља, зависи у првом реду од пољопривреде. Коњунктурни кружни развој индустријско-трговачких земаља на њу може само посредно утицати, али и најбоља светска коњунктура при рђавом стању пољопривреде не може користити.

Друга грешка је методолошке природе. Интервјуиста није вршио ни анкету ни статистику. Он је помоћу анкете хтео да добије статистички одговор, а то је апсурд. Анкета би била онда, кад би се анкетиране радње и подузећа, који морају бити типични за своју бравшу, питали о томе како њима појединце иде. Јер о томе свакако могу дати аутентичан одговор. У место тога интервјуиста је питао имаоце појединих радњи и подузећа и друга лица, како иде целој једној привредној грани. O томе се уопште не анкетира. О томе новине не питају појединце, већ појединци читају из новина о стању коњунктуре, а на основу статистичких података сређених од стране поменутих бироа, које новине објављују. Никакво својство У организацији дотичне привредне гране не оспособљава анкетираног да да напамет одговор, који може дати само статистика, нити искључује опасност да његов одговор буде исто толико аутентичан колико и попов. С обзиром на извесне сталешке борбе код нас то се унапред могло знати у већини случајева.

ЈИ ПОДАЦИ О ДАНАШЊЕМ ПРОСПЕРИТЕТУ У ЈУГОСЛАВИЈИ

___Али, ако је интервјуиста погрешно применио на Југославију општа излагања нашег Уредника о коњунктури, то не значи да је само питање, да ли је наша земља у просперитету, погрешно постављено. Питање може да се постави и ми ћемо покушати да на њега дамо одговор.

Просперитет није рај земаљски, у ком сви радници морају бити на послу и сви послодавци постизати велике профите. То је релативно стање мерено према другим стањима коњунктурног циклуса у коме, као што је напред наглашено, већина одлучује.

Постојање просперитета у нашој привреди данас се може теже спорити него икад од постанка Југославије.

Да почнемо с пољопривредом. Цене стоци су годину дана у сталном скоку. Средином априла свиње су се код нас продавале по 8,40—9,20 дин. по килограму, а оне средњег квалитета 7—8.— дин. То значи пораст од 20—30%. М цене говеда су порасле за око 80%. На загребачком пролетњем сајму волови | врсте су продавани за 5—6,50 дин. телад жива 6—7,50 а заклана и 9—10,50 по кг. Стање живинарства је такође повољно. За илустрацију нека послужи један извештај из Петровграда где је једна живинара продала за време последње кампање 10 вагона перја. За њега је једно мало банатско насеље примило 7,500.000— динара.

У ратарству имамо још боље резултате. Ове године смо имали не само сјајну жетву него и одличне цене на светском тржишту пољопривредних производа. То су два момента који се врло ретко сретају у једној кампањи, јер је редовна појава

да добру жетву прате рђаве цене. У појединостима овогодишња жетва је тукла све досадање рекорде код пшенице, кукуруза, уљане репице, конопље, хмеља, шећерне репе и још низа производа мање важности. Тражња пољопривредних производа у свету толика је да су нашле прођу и неке траве, које су се код нас давале по багателним ценама. Случај сирка код нас, који расте по баруштинама и од кога се праве метле, врло је карактеристичан. Он је наједном постао скупа индустријска сировина, која се продаје по цени кукуруза. Разумљиво је да су под утицајем овог општег полета земљорадње, цене земље почеле да скачу до висине, о којој ни најсмелији до пре годину дана нису сањали. „Земља је постала злато" пише један престонички лист из Петровграда. „Тражња земље у целој Војводини далеко је већа од понуде. У околини Петровграда до пре кратког времена, продавано је једно јутро земље просечног квалитета по девет и десет хиљада динара. У годинама највеће привредне депресије цене ове земље су падале до 6.000 динара. Последњих неколико недеља, нарочито последњих 14 дана, овај квалитет земље тешком муком се добија за 15.000 динара. У Бачкој, посебно у Оџацима, Србобрану и Сенти реномиране земље не могу се данас добити по нижој цени од 20.000 динара.

То је само неколико карактеристичних података о сјајном стању пољопривреде у овогодишњој кампањи. „Народно Благостање“ редовно бележи све појаве у нашој привреди и излишно је сада набрајати све детаље побољшања наше пољопривреде. А кад се узме да сељак сачињава 80%