Narodno blagostanje
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 277
1; мај 1937, |
нашег становништва не би било потребно даље доказивање просперитета у земљи. Јер и деца већ знају да сељак неће закопати у земљу прираст своје куповне снаге него ће је ставити у циркулацију тако да читава земља од тог има користи. Аргуменат да сељак прво одужује своје дугове на овој ствари ништа не мења, јер ће у том случају његов поверилац бити непосредни корисник појачања куповне снаге и циркулација ни у том случају неће изостати.
Мали трговац, који са сељаком стоји у непосредном контакту, ипак ће први осетити ово побољшање. Оно још није дошло до пуног израза, јер ни читава жетва још није уновчена. Али тврдити да се она већ досада није знатно осетила, значи затварати очи пред бруталним чињеницама.
Претставник трговинских удружења ипак јадикује над пропасти његовог сталежа. Службени Гласник Трговинско-индустријске и занатске коморе у Новом Саду, међутим, доноси да је број трговачких радњи за !1 месеци прошле године порастао за 500. У занатству је, међутим, за исто време по броју новоотворених занатских радњи забележено рекордно стање од постанка Југославије. Исто тако је на подручју Трговинске коморе у Београду прираст чланова прошле године изнео 1667, такође на основу службених података коморе. За детаље о овом упућујемо читаоце на наше специјалне глосе. Само се ови бројеви могу узети као знак просперитета и у трговачком сталежу. Он постоји упркос томе што се неки труде да противно докажу.
У спољној трговини прва три месеца тек. год. забележен је рекорд за последњих шест година. Извезено је укупно 936.979 тона у вредности од 1.883,2 милиона дин. У истом периоду прошле год. извоз је изнео 468.201 тона и 849,4 мил. дин. Пораст је дакле по количини преко 100% а по вредности 57%. Увоз је изнео 209.034 тона према 250.666 тона 1936, док по»вредности имамо 1.106,2 мил. према 1.056,3 мил. дин. 1936. Овогодишњи вишак извоза над увозом изнео је 227,0 мил. дин. према мањку од 206,9 мил. у првом тромесечју 1936.
Просперитет налазимо и у индустрији у пуном јеку. Наша најважнија индустрија, дрва, до живљује рекордно стање од постанка Југославије. Сва наша дрвка предузећа раде пуним капацитетом да подмире незапамћену тражњу нашег дрвета у свету. Док наше унутарње тржиште дрвета постепено оживљава, тако да су пословни људи већ одавно констатовали да је криза прошла, на иностраним тржиштима ситуација је још повољнија. У последњем јануару ми смо извезли 105.415 куб. мет. дрвета према само 44446 у прошлој години. На нашем тржишту се појављују нови купци из Енглеске, Холандије, Данцига, Немачке, Северне Африке. Сва производња великих подузећа већ је апсорбована, тако да се странци већ обраћају на мале пилане у Горском котару и нуде да откупе двогодишњу продукцију. Холанђани су при том давали 30% од годишње откупне цене унапред. Оживљење талијанског тржишта за наше дрво донеће даље добити. Цене су досад за тестерисано дрво порасле за 40— дин. по кубном метру.
ЈУ нашој рударско-топионичкој производњи постигнуто је прошле године седам разних рекор-
да. Њена укупна вредност претставља замашну суму од 1566 милиона у 1986, према 1385 мил. 1935 год. Производња угља расте од 1983 године. Прошле године она је према 1935 порасла за 48.000 тона. Од тога постигнут је рекорд у производњи каменог угља, јер је са 441.355 тона тучена максимална производња из 1929 од 408.581 тона. Рекордна је производња гвоздене руде, која је са 450.859 тона два пута већа него две године пре тога. Сирово гвожђе је са 44.453 тона према 7.000 (1931) постигло такође рекорд. Максималну производњу имамо и код олова са 82.154 тона према 81.282 тоне (1931). Овде је разлика у вредности произодње далеко већа јер прошлогодишњем износу од 208,7 милиона одговара само 1641 мил. динара 1931. Производња бауксита је са 292.174 била пет пута већа него 1932, а она антимонове руде осам пута већа него просек последњих !Огодина. Рекордна производња магнезита са 39.000 тоне три пута је већа него 1938 год. Нарочиту пажњу у земљи и на страни побудио је велики пораст производње злата, која је прошле године са 2733 килограма претстављала двоструку количину према 1934. Производња бакра је нешто у опадању, али је зато њена вредност са 372 мил. дин. за 100 мил. већа него 1985 год.
__ Најзад од важнијих привредних делатности да се осврнемо и на огромно оживљење нашег саобраћаја, железничког и поморског. Повећање нашег железничког саобраћаја види се већ из броја утоварених вагона у јануару и фебруару, који је изнео 215.000 према 190.000 за исто време прошле године. Ова разлика добија још веће значење кад се имају у виду специјалне пруге које долазе под директни удар оживљења послова у нашој индустрији. Оптерећеност железница у Босни и Херцеговини надмашује доба најјаче извозне коњунктуре 1927/29. Искоришћени капацитет иде не до максимума него преко њега. У јавности је већ пре више месеци забележено, да жељезнице велики део понуђене робе за транспорт не могу да приме и упућују је на бродарски саобраћај. То и опште оживљење привреде придонели су да наше поморско бродарство преживљује једну од својих најсјајнинијих коњунктура. Возарински ставови скачу вртоглавом брзином. У току неколико месеци они су се подвостручили, а у извесним случајевима чак потростручили. За бродским простором настала је невиђена јагма. „Везаних' бродова, после дуготрајне кризе, нагло нестаје. Бродовласници почињу да надокнађују губитке претрпљене за дуго време кризе у бродарству.
Од осталих важних фактора просперитета наше привреде да поменемо само два: Пораст броја запослених радника регистрованих код Сузора, Братинских благајни и неосигураних при јавним радовима био је прошле године рекордан, а апсолутно стање запослености, као што смо констатовали у нашим редовним извештајима, премашило је оно из најповољнијих година пре кризе. За 1! месеци буџетске године 1936/87 државни приходи су се повећали према истом времену претходне године за 346,9 мил. дин. ИМ то претставља највеће повећање државних прихода од наступања последње привредне депресије.
Ако је економски просперитет Југославије