Narodno blagostanje

| С трана 328

је мања за само 7%, док је сирови челик шта више пре"_машио ову (1245 мил. т.) за 2%.

Међу специјалитетима садашњег полета у производњи гвожђа и челика треба нарочито истаћи учешће поје"диних континената одн. земаља у њезином порасту. Два главна седишта моћних привреда у свету, Европа и Америка, нису узеле пуног учешћа у повећању светске. про изводње гвожђа и челика. Европа показује, истина, јачу производњу сировог гвожђа него 1929 године (582 мил. према 50,6), али од тога велики део припада Русији. Без Русије, која само најмање количине предаје светској трговини, европска производња сировог гвожђа изнела Ме 39,0 мил. тона према 46,3 мил. 1929. И у сировом челику имамо исту ситуацију, где Европа без Русије даје 50,7 мил. тона према 5492 мил. 1929. а с њом 67 мил, према 59,2 мил. тона. У Сјед. америчким државама имамо такође смањење и то са 43,3 мил. (1929) на 32,0 мил. тона (1986) у сировом гвожђу и са 57,3 на 49,4 мил. тона у сировом челику: Повећана је производња сировог гвожђа Азије, Африке и Аустралије укупно са 3,6 на 5,7 милиона а она сировог челика са 3,3 на 6,8 мил. тона. Највећи део производње и једног и другог артикла отпада на Јапан. Пораст производње гвожђа и челика у 1936 отпада, као што видимо, скоро у целости на Русију и Азију.

У овом изостанку пораста европске и америчке про

изводње гвожђа и челика треба тражити главни узрок велике оскудице ових производа у свету, о чему је „Народно благостање" већ опширно писало. Привредни проспе. ритет у Еевропи и Америци дошао би много јаче до израза у производњи гвожђа и челика, да су све потребе у њима могле бити покривене. Узроци овог изостанка пак временски су и структурни у исти мах.

Временски се састоје пре свега у изостанку производње сирове руде и мањкавости старог гвожђа, потребног за производњу челика. Светска производња гвоздене руде изнела је прошле године 175 мил. тона према 905 мил. у 1999. У производњи су највише подбациле С.а.д. (494 мил. 1936 према 742 у 1929), Француска (89,2 мил. према 50,7), Шпанија (1,8 према 6,5) и Енглеска (12,8 према 14,0). Производња гвоздене руде није се могла пре свега из техничких разлога брзо прилагодити нагло повећаној тражњи прошле године. Али велики мањак у Шпанији, Француској и Америци показују да су ту суделовали и нетехнички моменти, као грађански рат, штрајкови, социјалне мере и други моменти локалног обележја.

Врло интересантна структурна промена у производњи гвожђа и челика састоји се у њеном померању из привредно јаких европских и америчких држава у земље, које су пре лиферовале само сировине. Случај Русије, Азије, Африке и Аустралије, на које отпада целокупан пораст производње гвожђа и челика у 1936 години, показује јаку индустријализацију ових земаља, извршену за последње деценије, која их ставља у могућност да саме прерађују своје сировине и њима покривају потребе властитог тр-

жишта. У овоме све више учествују и неке мање европ-

ске (међу њима и наша) и јужно-америчке земље, само што њихов удео не оставља видног трага у светској про: изводњи. Ово померање производње гвожђа и челика добива своје право значење кад се има у виду да су за-

падно европске земље и С.А.Д. свој моћни положај у свет- ; ској привреди заснивале на, у неку руку, монополском по- | У том им је пома-

ложају у производњи ових артикала. гала не само јака топионичка индустрија него и поседовање великих рудокопа. Сада, међутим, од великих зема-

ља, само још Француска и САД располажу вишком гво-“ здене руде и извоз, док Енглеска, Немачка, Италија, Швед-

ска, Чехословачка, Аустрија и Јапан морају увозити ве-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

лике количине. О оскудици гвожђа и челика последње пола године најбоље сведочи нагли скок цена. Индекс светских цена (1925-29 = 100) кретао се у време од јануГара' 1932 до октобра 1985 између 47 и 56. Од новембра прошле године до конца марта-текуће године он је порастао са 56,0 на 78,8. То значи за више од 71% Цене међутим још увек скачу. А

ТА ЛЕНЕ ЕРЕ

Француске државне фи нансије после првог · тромесечја

_Фравцуски министар финансија дао је ових дана пред парламентом извештај о стању овогодишњег буџета за протекла три месеца и о изгледима његовим до конца Од укупног предвиђеног дефицита по редовном

године. буџету у износу од 4.600 мил. франака прва три месеца

су однела 3.200 мил. или 75%. OBO велико учешће првог тромесечја у укупном годишњем дефициту редовна је појава последњих година, које су завршиле са вишком расхода над приходима. Од укупног предвиђеног. дефицита по ванредном: буџету у износу од 17715 мил. прва три месеца су апсорбовала 3.737 мил.'И најзал 425 мил. франака је отишло на специјалне терете државне благајне од укупне предвиђене суме од 1.540 мил. Тако је у првом тромесечју укупни дефицит изнео 7.852 мил. фр. Овоме треба још "додате. авансе дате јавно-правним установама (железнице, Град Париз и тд) у износу од 2.792 мил. од укупно предвиђених 12.272 мил. франака; тако је дефицит првог тромесечја достигао 10.117 мил. франака.

Укупни годишњи дефицит по свима буџетима препвиђен је ове године на 23.855 мил. фр. без аванса јавно“ правним телима. Државној благајни би према томе остало да за наступајућа три тромесечја нађе средства за покрића дефицита од 13,7 милијарди франака. Министар финнсија је, међутим, у изванредном буџету почетком марта подузео знатна брисања, и овај буџет смањио на 10,915 мил. Са 2 милијарде дотација Управи Пошта, пензија и по ско: рашњем уговору с Пољском, таје још око 12,3 милијар-

и. И аванси државне благајне јавно-правним телима скре-

сани су за 1650 мил. фр. на укупну суму од 10.622 мил. фр. што, по одбитку 2792 мил. чини 7.830 милиона франака. Министру финансија је према томе, по одбитку издатака у првом тромесечју, остало да «а остатак буцетске године нађе средства за 19,7 милијарди без аванса, кли преко 21,5 милијсрди франака са њима.

Изгледи за прибављање ових средстава па г. Ориолу изгледају као што следи: за остатак дефицита по реловном буџету он не располаже сада ничим, али се нада да ће пораст државних прихода, који су већ у првом тромесечју били за 46% већи од буџетске процене, знатно смањити или компензирати дефицит. Томе ће нарочито припомоћи овогодишња изложба у Паризу. У погледу једног дела средстава по изванредном буџету г. Ориол је нешто конкретнији. Ту му пре свега стоји на расположењу потраживање Државне благајне од Француске банке у износу од 3.800 мил., затим 2.500 мил. последње транште зајма за наоружање за чије расписивање влада има 'овлашћење, 800" мил. које париска општина има Ma врати и '2.900. мил. аванса Француске банке које држава није исцрпила. То значи округло 6,5 милијарди биз последње транше зајма, који влада за сада не мисли да расписује одн. округло 9 милијрди франака са њим. У погледу средстава за 'авансе јавно-правним телима г. Ориол предвиђа

“краткорочне зајмове, које ће ова тела држави враћати

закључујући и сама зајмове чим то прилике на тржишту дозволе. -