Narodno blagostanje

12, јуни 1937,

Ако je težak položaj onih koji žive od bakšiša, onda i onih koji ga daju. Lošije obučen čovek ne uleva poverenje da će -dati dobar balkšiš i odmah je slabiie poslužen. I kad ga dajete izloženi ste uvek pogledu kojim se moli milostinja. A sve to dolazi u sukob s poslovnim principima da onaj koji

· daje dobro ili uslugu određuje cenu i naplaćuje s pravom kao u svakom ugovornom odnosu.

Bakšiš je nezgodan naročito u. lokalima koje posećuju furisti, ako nisu navikli na ovaj sistem. Bakšiš: izgleda kao pljačka povrh onog što se ima platiti. Donoseći »Uredbu o pomoćnom osoblju u ugostiteliskim radnjama«, g. ministar vodio je računa samo o turistima. Zato ie predviđeno da će se propisati mesta u kojima će ova Uredba biti na snazi, i odnosiće se samo na hotele, restorane, svratišta i pansione. Predviđa se da će se po računu naplaćivati izvestan procenat od posla. Ukupna suma razdeliće se na portire, kelnere, londinere, sobarice, poslužitelie i druge. Može se naplaćivati i u kavanama i gostionicama, a пе sme se naplaćivati u narodnim kuinama, krčmama i bifeima.

Ova uredba doneta je vodeći računa jedino o turizmu, a ne o položaju posluge. Ona nije samo nepotpuna-·u tom pogledu, nego je nepravedna, jer rešava pitanje položaja posluge u {turističkim mesfima, a čim se pređe u drugo mesto ili drugi tip ugostiteljske radnje, položai je opet neregulisan. Nepravedna je u odnosu spram državljana, kao da i oni nisu dostojni da budu onako tretirani kao 1 turisti iz inostranstva.

U civilizovanom svetu same radničke organizacije vode borbu protiv bakšiša, a za ugovorenu radničku nadnicu kao i kod drugih radnika. Takvu su akciju pre kratkog vremena poveli kelneri u Parizu. I kod nas je bilo takvih zahteva, ili su oni kao idealan slučaj unošeni u statut sindikalnih organizacila Melnera ili berbera. Ujedinjeni savez uzgostiteliskih radnika nije bio na Visini, jer je u principu ostao na sistemu bakšiša i među svojim primeđbama na Uredbu, stavio je i to da se ukine položaji natkonobara i da se zavede revir sistem. A na stalnu platu gleda kao kompromis sa sistemom bakšiša. To ie nespojivo. Dok god postoji bakšiš poslodavac će nastojati da stalnu platu ograniči na minimum, upućujući poslugu na bakšiš. Pa ako Savez nije imao izgleda da će uspeti sa zahtevom trebao je da ga naglasi, da bi bar tako vaspitno delovao unutar svojih članova. Ali da su vođi daleko od toga da znaju šta treba da čine pokazao je g. Belić u svom го-

voru na skupštini kelnera povodom uredbe, nagoveštavajući

da će se videti hoće li biti sprovedena ona zabrana o Drimanju bakšiša.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

рана 311

Porast cena poljoprivrednih

Zaštita zemijoradnikaimak proizvoda i kao posledica toga simiranje kamata u Grčkoj pobolišanje položaja zemljoradnika potisnuli su pitanje zemljoradničkih dugova u Većini zemalia u pozadinu. Zakonom od 20 maja Grčka, posle priviemenih mera, dolazi u red zemalja koje su deficitarno Trešile pitanie dugova poljoprivrednika. Osim zaštite, zemljoradnika koja čini srž zakona, on obuhvata i druge kreditne odnose i predviđa. maksimalnu kamatu od 8% za sve dugove koji su nastali do 31 decembra 1994 g.

Olakšice zemljoradnicima idu mnogo dalje i odnose se na brisanje zaostale kamate, sniženje tekuće kamate, produženje roka otplate i u nekim slučajevima i na brisanje glavnice. Zakon obuhvata zemljoradničke dugove, Кој! зи паstali do | januara 1935, bez obzira na veličinu poseda pojedinog zemljoradnika. U definiciji zemlioradnika grčki zakon se naslanja na naš i predviđa kao karakteristično obeležje da većina prihoda potiče iz zemljoradnje, stočarstva, šumarstva ili ribarstva. Zaštita je linearna ali izuzeti su dužnici države, Blagajne za kolonizaciju, Poljoprivredne banke i oni zemljoradnici koji ne duguju više od 1500 drahmi. Zaštićeni zemljoradnici platiće svoje dugove u roku od 12 godina počevši od 1 januara 1937. Prvi anuitet, koji se sastoji od 3% kamate i odgovarajuće amortizacije, platiće se 1 oktobra 1938 godine. Nenaplaćena kamata pre stupania zakona na snagu briše se. Dužnicima koji budu isplatili svoje dugove do 30 septembra 1938. snizuje se glavnica za 30%, a godinu dana kasnije za 95%. Ako dug prelazi 60% vrednosti pokretne i nepokretne imovine, smanjiće se do ove granice.

Zemljoradnički dugovi u Grčkoj iznose 9,6 milijardi drahmi od čega otpada na nezaštićeni deo i to na dugove državi 1,95 milijardi, Blagaijne za kolonizaciju 1,15 milijardi i Агтатпој ђапа 2 milijarde. Nezaštićeni zemlioradnički dugovi ukupno iznose 4,4 milijarde drahmi, dok je zaštićeni deo samo malo viši, 5,1 milijardi. U ovim poslednjima u najjačoj meri sudeluju privatnici sa 4,8 milijardi, zatim Narodna banka sa 164,7 mil. i naiposle akcionarske banke i druga društva sa 158 mil. din.

Zakon o zaštiti zemljoradnika prevaljiuje ceo teret zaštite uglavnom na privatne poverioce. Ovi moraju da se zadovolje sa 3% kamate kroz blizu 14 god. u vremenu kada je uobičajena kamata mnogo veća. Zaštita zemljoradnika ne obuhvata naročito širok sloj stanovništva. U tom pogledu je mnogo važnije maksimiranje kamata na 8%, što radikalno menja dosadašnje ugovore o zaimovima, i što će biti od presudnog, ali verovatno negativnog uticaja na budući razvoj kreditnih odnosa u Grčkoj.

OBABKI ПОЉОПРИВРЕДА ·

— Цене вину у Вршцу скочиле су са 1,25 дин. по литру у почетку године на 2 дин. Изгледи за бербу су већ сада врло лоши због града у мају.

— Новршина засејана памуком у С. А. Д. цени се ове године на 34,140.000 акра т. ј. 10,4 Фф више него претходне кампање.

— Повећана потрошња шећера у Пољској изазвала је знатно проширење површине засађене шећерном репом. За кампању 1937/88 она се цени Ha 147.395 ха према 121.432 у прошлој кампањи.

| — Бугарска аграрна и задружна банка откупила је пре кратког времена 500.000 кг. дувана и предузела мере да не би остао непродат ниједан килограм.

ТАЈНА СЛУЖБА

— »Gospodarska sloga« je osnovala stovarište seljačkih zemaliskih proizvoda, kako bi otstranila veliki broj posrednika između proizvođača i potrošača i time proizvođaču osigurala boliu cenu,

ТРГОВИНА

— Чехословачка је почела увозити руску жељезну рудачу. У мају је увезено из Русије за топионице у Витковицама и Тржињецу 6000 тона рудаче. У првом тромесечју о. г. Русија је увезла за 182 хиљаде рубаља стаклене робе, од чега само из Чехословачке за 178 хиљада рубаља. — У Београду је основано акционарско друштво за трговину производа и прерађевина рударске, гвожђарске,