Narodno blagostanje
26. јуни 1937.
из уредништва“
Питање злата искрсло је због односа понуде“
и тражње. Зато је и разумљиво што је у читавој дискусији по овом питању светска штампа остал углавном код тога да реши само питање откупа злата. Али у суштини питање злат што друго. По својој економској намени о! да служи као средство промета и да бу;
вредности. Као платежно средство оно. снуто, али не тиме што се показало неспо него због тога, што су међународном промету стављене такве запреке да оно није могло да: врши своју улогу. на:
Увиђајући да дотле док је злато стерилно не:
може да се реши његов проблем, пали су пред-_
лози да се оно поново искује и да се као: новац пусти у промет место новчаница. Овај предлог
има мало изгледа да успешно реши питање. Сам“>
промет, постепеним усавршавањем, потиснуо је злато, и заменио га разним знацима, од којих је. папир најсавршенији, јер се номиналном- ознаком велике своте може обавити велика“ трансакција. комотно, без покретања велике количине злата. У време када се све већи део плаћања врши чековима, ковани новац био би примљен непријатељски“ од публике. С. А. Д. не могу исковати злато, да' тиме не пређу у инфлацију. Читав новчани оптицај износи 6,4 милијарди долара, а злата има 12 милијарди. ~
Исто тако нема изгледа на успех да се јед-. ноставно вратимо златном важењу. Златно важење_ успостављено је после рата и није могло да функционише. Као што је г. проф. Билимовић рекао, у чланку „Организација народне привреде и новац“ (Н. Б. бр. 22 о. г.), златно важење припада епохи либерализма и слободне конкуренције. Везана привреда не треба златну валуту, него дириговану. Ако хоћемо да одредимо историјско место златном важењу, онда у општој тежњи за аутарКијом у свету доиста има мало изгледа да се поново успостави златно важење тако да оно функционише без сметње. Али поред ове строге историјске поделе треба констатовати и ово. Прелаз од либерализма везаној привреди врши се полако. Па и то не због тога што она несумњиво даје боље резултате, него по нужди. Зато нису све. земље прешле на везану привреду, а уколико десу_
утолико се сачувало више остатака либерализма. Заиста,
Кија једини излаз из кризе међународне размене
добара. Као што постоје снаге“ које терају на на- |
пуштање либерализма, тако исто се развијају нове силе које захтевају повратак У“ У
бази клаузуле највећег повлашћења. Због високих цена неких сировина почеле су неке земље да уки. дају царине. Колико год су ови случајеви jomr pe Ки, они су симптоматични. Они су потпуно разумљиви у данашњој коњунктурној фази. Капитал је У принципу против стеге и туторства; Његова исто.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
_ријска одлика је да Тежи за скспанзијом. У де-
·" такву ситуацију да:
"функција промета добара. Ак "само да предвиди-н
_јом реакцијом yOp3aB
_ горко искуство. Оту
дени, или да је смање, стерилизација злата и го-
_ милање државних дугова имају не врше то истим темпом. Уколико је мања нужда |
апсолутно се не може тврдити да је аутар-: и уз нижу цену, има: сигуран купац) -прећи ће
- Х ка либерализму. У | ранијим бројевима истакли смо примере земаља. тањ
ако се смањи за десетак шилинга п које су почеле да склапају трговинске, уговоре на. 0
Страна 403
>
пресији он позива државу у помоћ. У коњунктури он се осећа довољно јаким да остане без тутора. 19933 мнори“ е у Америци отимали за Рузвелтоорла. +985 прилике су се већ толико поје Њу-Дил требао да падне.
Код повратка златном важењу није тежиште троблема у том што је, за такд, неравномерно расподељено, да неке државе 'немају«толико злата да би могле да га употребе за"нодлогу-новчаница и да:улију довољно поверења своју Кредитну | способност. Рат сам пореметио је ту равнотежу расподеле. На бази кредита дошле су-но | до злата и земље чија је Привреда била дошла у |
Š стајала пред потпуним . "кредитним каналима а буде свима и препримарно, покадним односима раничи промет аним дугодовољно је
сломом. Ништа лакше неге разместити злато: по 6 више. Али кад се тражи шу: заће се да је кредит у међу
доћи ће у питање и слу вима. А капитал је пре
агира. Пре него шт верилац се жури да до!
погледу стекао је кап
као протумера, забр: дужних износа: Пове тече без! сметњи. Дот ) међународне гаранције · промету робе неће. ставити запреке које гле уништити, дотле се неће повратити ни међународни кредит. Без међународне циркула обара и капитала никакав труд око успоставе златног важења не води РОШ |
Успостављање златног важења је Једу шење проблема злата. Или ће злато поново и не- | ограничено узети своју улогу, или ћемо остати. при овим тенденцијама ка: аутаркији тако да ће. злато губити све више свој привредни: значај и остати само жути метал. Све -акогсе СУ. Д. и Енглеска споразумеју да и надаље купују по данашњој
| :a своју границу. Данашњи деманти може бити сутра демантован и цена смањена или куповање обустављено. Али ако
Јужна Африка и други произвођачи на експлоатацију рудника богатијих златом. Уосталом, цена је толико висока да ће производе ( рентабилна ] · Пи-
обављањ
атастрофа He Ила то не смеју да учине С. А. Д. Оне су при
ни