Narodno blagostanje

3. јули 1937. __

ДОГАЂАЈ

= Ми имамо три привредна Привредне прилике Загре- пентра, Београд, Загреб и

ба и околине Љубљану, који по историјској традицији руководе инЕ дустријом, банкарством и трговином извесних већих подручја. Зато кад се говори о привреди ових места у вези с најближом околином, треба имати на уму да податци изражавају нешто више. Оживљење дрвне индустрије у великом делу државе одразиће се на подацима за град Загреб, а исто такси у случају текстилне индустрије. Због тога нам податци загребачког Оузора могу, бар по неким моментима, служити као илустрација стања привреде у земљи у току 1936.

На подручју Оузора (Загреб, Чаковец, Копривница, Крижевци, Петриња, Сисак, Вараждин, Крапина) било је осигураних 77.834, а то је просечно за 1.264 више неге 1931 гед. кад је уред забележио највећи број пред кризу; и за 5.685 више него 1935. Темпо овог пораста знатно се повећао према последњим годинама које показују оживљење привреде. Али дек је на читавом подручју број осигураних већи, у Загребу је још увек за 1.600 испод броја 1981 г. Од свих грана индустрије истичу се три са порастом изнад 1000 чланова: текстилна индустрија са 1.079, грађење над земљом са 1.170 и општински и јавни радови са 1.825. 2ј85 хрватске текстилне индустрије сконцентрисане су на Загреб и околину, а тај део претставља PJ. читаве југославенске текстилне индустрије. Услед јаче куповне моћи у граду и селу тражња текстилних артикала се повећала, и тако је могла да просперира индустрија овог краја.

Грађевна делатност о којој би се мегло закључити према броју осигураних, ограничена је углавном на сам град Загреб. Број издатих грађевних дозвола повећао се задње четири године (1938 г. 219; 1934 г. 148; 1985 г. 252: 1936 г. 394). Оне су још далеко испод броја дозвола пред кризу (1929 г. 1.117) али тада су превладавале дозволе за грађење малих зграда за становање једне, малограђанске фамилије. Међутим, 1936 релативно је висок број дезвола за грађење кућа изнад три спрата (53) док је 1929 било свега 12 таквих дозвела а највише 1982. 31. Али тим још није ни издалека решено станбено питање. Као и у Београду, у Загребу има многе празних великих станова, а премало је малих станова које једино могу да узму под најам чиновници и радници чији је приход мален. Поред празних великих станова маса радника станује на периферији, у лошим и нездравим становима.

Пеложај радника поправио. се у току 1936. Просечна осигурана надница скочила је са 22,70 на 23,36 див. То побољшање дошло је после штрајкова које су радници овог подручја ведили. Текстилна индустрија, која даје посла највећем броју радника, била је највише изложена штрајковима. А за њом долази грађевна. На подручју Оузора било је 100 штрајкова у теку 1986, и то у 75 случајева био је штрајк радника у појединим предузећима, а у 22 случаја читава једна струка је штрајковала. Од тих 100 било је 77 тарифних штрајкова и од тих је 65 свршено с успехом. Радници су обично извсјевали повишицу и колективне уговоре. Просечна повишица у овим случајевима изнела је 18,6%. Код тих штрајкова, с успехом, учествевало је 18,875 радника, али корист од тога имало је 46.754. Успех није био 100%, јер су радници просечно до(били 51% од оног што су тражили. Најбољи успех имали су текстилци, јер су добили 720% сд траженог, металци 66,6%, шпедитери 64%, а кемички радници само'7.5%.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 0

И ПРО

_Отрана 421

У 13 случајева радници су штрајксвали у знак протеста ради отпуштања редуцираних радника, а у 5 случа: јева из солидарности. Најмање су штрајковали трговачки помоћници (свега један случај). Највећи постотак штрајкача био је у грађевинској струци (187,3%). Просечно сваки грађевински радник штрајксвао је готово два пута у

току године. Укупно у току 1986 штрајковале. je 22.036

чланова. Изгубљено је 430.450 надница у укупном износу од 14,344062 дин. тако да је и Уред изгубио 908.675 од прихода.

Штрајковали су најслабије плаћени радници: грађевинари, који долазе у великом броју да се сезонски запосле и текстилци где превладава женска радна снага. Зашто је већи део осигураних остао изван штрајкачког нпокрета може се објаснити тим да им је положај релативно бољи. Јер велики део осигураних ради у централама и пословницама предузећа из провинције. У тим централа: ма је запослен елитнији део намештеника, с бољом платом и бољим положајем. Само тако се може објаснити што У загребачком Оузору претеже број ссигураних у вишим надничним разредима.

У нижим разредима (до шестог) било је 1985 осигурано 48,36% чланова, у вишим 51,62%. У 1996 проценат нижих разреда је пао на 45,94%, а виших се попео на 54,06%. Број осиграника јаче се повећао у вишим разредима; тако од 1-У (надница до 16,80) број се повећао за 609, од УБУШ (надница до 28,80) за 1.352, од [Х-Х (надница де 40 дин.) за 2.175, а у ХР и ХИ разреду (преко 40

дин.) за 1.549. Ова промена унутар појединих разреда има

се приписати до извесне мере штрајковима, који су просечну надницу штрајкача повисили за 4,25, и оном момен= ту, да су бољи послови у превинцији допустили центрглама да повећају број својих намештеника.

Како се поправила ситуација повећао се и приход Уреда. Распис је био 1936 г. 67,9 мил. а 1985 г. 61,6. Наплаћено је 1936 г. 52,9 мил. а 1985 г. 47,1 мил. Ненаплаћени засстатак био је 1986 већи (14,9 мил. према 144). Од тог на јавна тела отпада 1,5 мил. на индустрију и трговину 12,2, а на кућанства 1,2. Уред се тужи да нема начина да присили Јавна тела да плате свој дуг (забрањено је извршивање). Али он се није показао ништа енергичнији ни спрам приватних лица и тако се из године у годину вуку велики заостатци и што је гсре, расту. Утолико мање се може оправдати заостатак, јер послодавци дугују дес оног што су задржали радницима.

Потпоре у 1936 у готову износе 12,98 мил. а у нарави 18,9 мил. укупно 31,8 мил. Кад се томе прирачунају про: дужене потпоре (869 хиљ.) и друге потпоре онда су 7, свих прихода утрошене на саме чланове. Управни трошксви су нешто већи него 1985 (6,1 мил. према 5,8 мил.) и износе 15,383% свих издатака, а на личне расходе иде 10%.

Број болесника је велик, 109.681,а број ординација 364.210. Бреј лекарских конзултација у Загребу иде преко "2 мил. То значи да је сваки радник у току године боловао, сваки трећи два пута, и да су сви скупа просечно били око 5 пута на прегледу, а у Загребу поврх тог jom 10 пута на конзултацији. Релативно је мали број туберкулозних болесника, 6.650. Али то су случајеви у којима је тражена лекарска помоћ, док стварних обољења мора бити далеко више, Највише је случајева очних болести, 12 хиљ. сполних и кожних болести 12 хиљ. хируршких 19.385, зуби 17.942, дечјих бслести 7.048, а све те болести показују да је њихов узрок сецијалне природе (недовољна исхрана, нехигијенски стан и услови рада).