Narodno blagostanje

40. јули 1937.

Blagaina Narodne banke vršila je prilično velike isplate u izveštajnoj nedelji. Novčane ustanove i država smanjile su svoja potraživanja. Žiro računi su pali za 100531 | mil: па 1.197,6 mil. din., razni računi za 14,2 mil. na 982,9 mil. i potraživanje države za 29,1 mil. na 35,2 mil. din. Razna pasiva ie pala za 11 mil. na 320,7 mil. din. U aktivi su pozicije, izuzev kovan novac i nepokretnosti, zavod za izradu novčanica i nameštaj, u porastu. Smanjenje nepokretnosti za 3,5 mil. din. otpada na otpise, a smanjenie stoka kovanog novca u vezi je sa jačem angažovanjem blagajne za ultimo, koji je naročito jak zbog pretistojeće sezone. Pad zaimova je obustavlien. U izveštajnoi nedelji zabeležen je porast od 16,5 mil. din. od čega svega 1 mil. otpada na zaimove na zaloge i 15,5 mil. na zajmove po eskontu. Razna aktiva se povećala za 10,8 mil. na 1.124,8 mil., a devize koje ne ulaze u podlogu za 14 mil. na 880,4 mil. Porast poslednje pozicije ie usporen, usled smanjenja vrednosti našeg izvoza. Već odavno nije bio porast zlata tako malen kao u izveštajnoj nedelji. Iznosi svega 648.036 din. i to na zlato u kasama otpada okruglo 400.000 a ostalo na zlato na strani. Ukupna podloga je 1.677,7 mil. i sa 28.5%, prima 2.153,9 mil. din. Na zlato u kasama otpada 1.646,7 mil. din., sa 28.5% 2.116 mil. din. Opticai i obaveze po viđenju porasli su sa 7.654,83 mil. na 7.689,9 mil. din. usled čega se pokriće smanjilo sa 28.15% na 28.03%, a zlato u kasama sa 27.63% па 27.51%.

Стање Народне банке (у мил. дин.).

31. ХП | 31, ХП | 81. XI | 22 VI..|. 30 VI.

AKTHBA 1933 | 1934 | 1935 | 1937 | 1937 [loxxora ;

sM, y xacaMa M Ha Crp.|1794.9|1784.6| — — — |

злато у касама — — 1336,9 | 1646,2 | 1646,7

злато на страни — — 946, 30.81 31,0

новч, у страној монети 0,0) 00.3 0.0| — =

девизе — — — — — | 111.2| 120.) 327) — Yuynmo —|| 1.906|1905.5|1464.3| 1677,0|1677,7 Девизе које не улазеу

подлогу — — — — — 54,5| 1044) 331,6| 866.4! 880,4 Кован новац: :

у никлу MH cpeĆpy— —|| 239.9| 206.1| 329,9| 428,8| 406,1 Зајмови:

на менице — — — — ||1808.8| 1528.8| 1523,0 | 1366,4! 1381,7

на хартије од вреди. — || 2931! 235.1] 2583! 246,9) 248,0|

Укупно — || 2101.9] 1763.9) 1781.3| 1613.3) 1629,7 Хартије од вредности — || 11.7| 16.9) 49,4! 118,7| 126,3 Ранији аванси држави — || 1715.5| 1686,6 1670,6 | 1650,4| 1650,6 Привремени аванси Глав.

Држ, Благајни — — — | 600.0| 600.0| 600.0) 600.0| 600,0 Вредности рез, фонда — | 54.9| 106.4! 119.0| 143.7| 156,3 Вредности ост, фондова| 117) 12.0) 11.8) 28,2 28,5 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај || 153,7| 153.5| 154.0| 163.3! 159,8| Разна актива — — — — || 1151] 276,4] 464,41113,5| 1124,3

ПАСИВА Капитал — — — — — 180.0|: 180,0| 180,0| 180.0| 180,0 Резервни фон — — —| 843) 112.4! 133.3| 156.1| 167,9 Остали фондови — — —| 13,7) 20.5| 27.,4| 31.2) 31,4 Новчанице у оптицају — || 4327 1! 4383,9) 4890.0 | 5301,0| 5474,2 Обавезе по виђењу: i

потраживање Државе — 13 69 74) 573] 35,2

жиро-рачуни — — — | 474.4| 531.9| 689.7|1298,9) 1197,6

разни рачуни — — — || 549.2 327.0) 688.6) 997.1| 982,9

Укупно — | 1031.0] 865.8| 1385.7| 2353.3| 2215,7 Обавезе са роком — — || 1106,3| 952,9| 193.4| 50.0 50,0 Разна пасива — — — — || 222.9| 316.4| i66.6| 331.7| 320,7

Оптицај и обав. по виђ.||5358,2| 5249,8| 62751! 7654.3| 7689,8 Укуп,.подл, -- 28'5% прим | — = | 18816) 2155,1| 2155,9 |Влато + 28'5% прим —| — — |1717.9/2115 41 2116,0 укупно покриће — —| — — |2998%12815%|2803% покриће у злату — —| — — |2731%12763%!2763%

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 445 _

Beogradska berza

EFEKTNO TRŽIŠTE TIzveštajna nedelja od 2 do 8-VII-1937

Kursevi pokazuju apsolutnu stabilnost. Situacija je medutim u toku nedelje postala čvršća. Ponuda nije bila tolika da bi mogla da zadovolji normalnu potrebu javne ruke i DTrivatnika. Naročito kod nekih papira se oseća vrlo intenzivna tražnja. Javna ruka bi preuzela još mnogo veće količine Begluka, ako bi se pojavile. Ali kako je priliv iz Sarajeva bivao manji i obrt je opao, jer privatnici nude minimalne količine. Isto fako postoji veliko interesovanie za 7% Seligman i 8% Investicioni zajam bez ponude. Bilo bi pogrešno misliti da je јаупа ruka dala ton našem efektnom tržištu. Pored nje postoji i vrlo ozbiljna privatna tražnja, Која bi i bez javne ruke održala kurseve na nivou ove nedelje. Šta više postoji stalno latentno interesovanje privatnih kapitalista, koje bi došlo do izražaja čim bi se sredile prilike od kojih zavisi kretanje kurseva. Ako bi se ta prefpostavka ispunila, bio bi verovatan snažan skok kurseva. Stabilna tendencija · prema današniem stanju stvari i s obzirom na sezonu je najverovatnija. Ali okolnosti koje prate tu stabilnu tendenciju ukazuju na verovatnoću da će privatna inicijativa, čim se ona bude pojavila u jačoi meri, oterati kurseve na više.

2-VII

7% In. zajam sitni K. —.—= 7% Тпу. зајат Кгор. К. —= 6% Вег!. ргот. 500 6% Вег!. ргот. 2.500 IEC 6%, Вег!. ргот. 5.000 7650 _ —= 6% Вес. termin = | —.—= 4% Agrar 100 —— CO == —= 4% Agrar, 500 i 1.000 —— ——= == == == 7% Bler —=—-. ==. == == == 8% Bler о 7% ЗеПргтап —.— . Ratna šteta prompt —=— 408.Ratna šteta termin —,.— : . Narodna banka —.— 7.150.— 7.150.Priv. Agr. banka sitni k. —— 194— 194.50 Priv. Agr. banka krup. k., —— 19650 19750 —— —=7% Stab zajam _ __ I d%0 ___ dO 6%. Dalm. prompt 500 —— == = === 6% Dalm. prompt 1.000 —.6% Dalm.prompt 5.000 —.6%, Dal. termin —.— : у : 4% Агт. ођу. 1984 500 —— |" —= == == == 4% Арг. ођу. 1984 1000 —— __—— | ——= == == 4% А. ођу. 1934 5000 1

. 10.000 = не OC —= —= Duv. loz 1888 = = | Crveni Krst = | 2% iutr: oz S OE,

5УП „G-VIL ZVI 8-VI 69.50 II = __—

100.408.— == 7.150.194.50 408.—

1275 —=

Komentar uz tablicu i nije potreban, jer su promene neznatne. Ratna šteta je porasla neznatno. Najveći deo ponuđene količine preuzela je javna ruka. Kod ostalih državnih hartiia od vrednosti, koji su rađene u toku nedelje, bio је isti slučaj. Narodna banka je i ove nedelje živo rađena. Za akcije Privilegovane agrarne banke bio je interes slabiji. Posle duže pauze rađen je u izveštajnoi nedelji 2% Lutriiski loz Ро. 1275.

Obrt je bio u izveštainoj nedelji svega nešto više od polovine obrta u prethodnoj nedelji. Najveće nazadovanje pokazuje Ratna šteta, čiji je obrt sveden na neznatnu količinu u upoređehju sa normalnim' obrtima: To 'ie najbolit dokaz ne-.