Narodno blagostanje

Страна 470

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Ip: 30.

God 1936 bilo je osigurano svega 11,416 članova (8,306 muških i 3,110 ženskih) ili za 555 više nego 1995. Penzionera ie bilo 9,908, za 152 Više nego 1935. Na pet članova koji plaćaju prinos dolazi jedan penzioner. I ove godine, kao i prošle, najviše se povećao broj onih koji su osigurani u nižim гаzredima. Novih muških osiguranika bilo je 769, od toga 55,4% u nižim razredima, ženskih 293 ili 92,4% u nižim razredima. Radi toga prosečne premije su morale da padnu i to za muške za 3,38 din. na 230,74, a za ženske za 1,64 na 142.46 din. Na prvih šest razreda 1936 g. (godišnja plata do 27.000 din.) otpadalo je svega 59,4% članstva, a 1985 2. 57%.

Ukupni raspis premija iznosio je 1936 2. 28,8 mil. a od toga na samu Dravsku banovinu otpada 21,4 mil. Ostalo je nehaplaćeno 134,300 tako da se taj zaostatak povećao, s onim iz ranijih godina, na 2,6 mil.

Ukupna aktiva iznosi 428,008.053 din., za 25 mil. veća od aktive prošle godine. Ona je plasirana u državne i banovinske obveznice i druge vrednosne papire, u nepokretnosti, a dosta velik iznos na zaimove (181 mil. din.) itd: Uredbom o likvidaciji seljačkih dugova zavod je došao u nezgodnu situaciju, jer nije mogao izdejstvovati da bude tretiran Као 1 Narodna banka. Ali on nije tretiran ni kao ostali novčani zavodi. Seljaci ostaju i nadalje neposredni dužnici zavoda, a njihove dugove neće preuzeti PAB. Dugovi se ne smanjuju, i imaju se otplatiti u toku od 12 god. uz 3% kamata.

Na rente isplaćeno је 13,5 mil. prema 12,2 mil 1935 ili za 1.3 mil. više. Upravni troškovi iznose 9,2 mil. din., 1 U odnosu na rente vrlo su visoki. Ali oni su kod ovakvih zavoda viši nego kod osiguranja za slučai bolesti. Jer dok se tamo čitav prinos uglavnom troši u toku godine za koju je raspisan, ovde se mora voditi uprava nad imetkom, koji donosi izvesnu rentu, odnosno kamatu. Troškovi ne rastu srazmerno povećanju imovine, jer dobar deo tog розја ostaje samo u knjigovodstvu, kao na pr. kod knjiženjia kursne vrednosti papira. Zato će morati i ovi troškovi biti relativno manji ako se proširi delovanje zavoda na celo područje države. Penzije su zadnjih godina sve manje, broj penzionera sve veći, a 1nansijsko stanje zavoda u. vezi s tim sve teže. Sadašnie premije ne osiguravaju egzistenciju, one su tek slaba potpora. Zato se zavod i angažovao toliko kod donošenja nove Uredbe, jer je ona jedan način saniranja njegovog finansijskog stanja.

· Положај намештеника осигураних код Меркура, бољи је У односу спрам осигураника код Сузора не само по већој плати, него и по другим мо-

ментима. Док код Сузора долази јако до израза сезонски

пораст и опадање, код „Меркура"“ има више сталности и

тежње да се број чланова повећа. Од јануара до децембра

1936 број се повећао са 17,9 на 19,7 хиљ. тако да просеч-

но износи 18,773. То је за':1337 више него 1985. Од тог

броја у ХИП надничмом разреду налази се 13,9, хиљ. концем године, за 1.000 више него у јануару, тако да готово сав пораст отпада на овај разред. Више од | чланства је у највишем надничном разреду. У нижим надничним разредима остао је број готово непромењен. Али из тог се не може закључити да се положај ове категорије осигураника, који су учлањени код Меркура, поправио. Али ни по паду просечне наднице са 43,22 на 43,08 не мора се закључити да се он погоршао. Тај падможе бити изазван приливом нових чланова, чија је надница изнад 48, али не толико да би допринела повишењу просечне наднице.

Али ако није то случај ипак се може извући закључак, да је досадашњим бројем осигураника исцрпена елита на. мештеника и да ови који добијају посао, не доспевају на вишу скалу живота, Тиме је уједно изражено да „Мер-

Положај намештеника

алате ЕР ra i

кур" нема изгледа да би се могао много више обогатити новим члановима. Релативна стабилност положаја осигураника види се и по томе што је просечна надница пала свега за 1.99 од 1927, када је износила 45,02 дин.

" Од 18,773 члана, мушких има 13,9 хиљ. а женских 40 хиљ. Од тих у Загребу је било 5,6 хиљ. мушких и 2,6 женских. Од свих било је 9749 чланова са фамилијом и укупан број њихових чланова фамилије с правом на потпору износи 19,1 хиљ.

Укупан приход друштва износио је 17,66 мил. или 940,8 по члану, а то је 0,97 дин. мање по глави него 1982. Расходи су износили 17,67 мил. тако да је друштво у дефициту за 14 хиљ. док је 1985 завршило са вишком од преко 1 мил. _ i .

На болесничке отпоре утрошено је 85,10% свих прихода, а са онима у нарави 91,060%. На управне трошкове отпада 9,02%. Према управним трошковима код Оузора овај проценат је низак, јер се тамо пење просечно на 15% и више. Али из тога још не следи да је организација службе на вишем степену. У управне трошкове не рачуна се плата лекара, а пошто је организација лекарске слулебе једина сврха друштва, управни трошкови могли би бити мањи поготову кад је рад друштва сконцентрисан на неколико мањих центара, а број чланова није велик, тако да режија може бити рационалнија и јевтинија.

Razumljivo je da je sadašnji konjunkturni polet doneo i DObolišanje položaja radnika u pojedinim zemljama. Statistički godišnjak Društva naroda Dokazuje koliko je ovai položaj od zemlje do zemlje različit. Može se reći, da su velike zemlie uspele da svome radništvu stvore mnogo bolie uslove nego li manje. ] ovde ima iznimaka u pojedinim kategorijama, kao Što pokazuje primer Francuske u slučaju nezaposlenosti, ali konačno stanje pokazuje ipak u velikim zemljama povoljniji izgled nego u malim. To se objašnjava pre svega činjenicom, da sadašnji konjunkturni polet dolazi poglavito od oživljenja unutrašnjih tržišta, za Što se velikim zemljama pruХаји шпого veće mogućnosti.

Pri procenjivaniu relativnog odnosa zaposlenosti i nezaposlenosti u njihovom upoređenju sa godinom poslednjeg prosperiteta, 1999, treba imati na umu da ie broi ruku, koje traže rada, danas, usled prirasta nastalog za poslednjih osam godina, veći nego 1999. Otuda је moguće da broji nezaposlenih u jednoj zemlji bude isti, a da onaj zaposlenih ipak bude u znatnom porastu.

Stanje zaposlenosti naibolie je u Engleskoi. U martu L p. bilo ie tačno milion radnika više zaposleno nego god. 1999. Ako je 1929= 100 onda je inđeks zaposlenosti izneo 110. Procenat potpuno nezaposlenih bio je ipak veći nego 1999: 9,8% u martu t. g. odgovaralo ie 8,9%, 1999. Indeks zaposlenosti u S.A D. sa 96,5 u martu t. 8. zaostajao је iza 1929 (= 100). Ali procenat nezaposlenih, koje vode sindikalne organizacije nije mnogo veći: 9,50% u martu t. g. prema 8, %. u 1999. U Nemačkoj broj zaposlenih radnika skoro je isti kao "1999: 117,5 ти. ртета 17,6 и 1929. Вгој nezaposlenih pak po statistici daleko zaostaje iza 1999: 776.000 u martu t. g. prema 1,801.900 u 1999. Ovde upoređenie, usled reforama nemačke statistike nezaposlenosti, ne daje pravu sliku. Francuska pokazuje od svih velikih zemalja najgore stanje zaposlenosti. Indeks je u februaru t. g. iznosio 76,1 prema 100 ww 19929. Broi nezaposlenih pak iznosio je u maju t. 2. 374.000 prema 10.000 u 1999. Erancuska je izuzetak jer је od svih ovih zemalja poslednja i zahvaćena privrednom depresijom, Da je i u oporavljenju zaostala. | i

Položaj. radnika u velikim i malim zemljama

је