Narodno blagostanje

_24 јули 198. | ____

"да male zemlie tipični su primeri Čehoslovačke i Belgije. Indeks zaposlenosti Čehoslovačke iznosio je u martu t. g. 79,8 prema 100 u 1929. Prema samo 2,2% nezaposlenih u 1999, ove godine je bilo 12,4%. Kod Belgije je slična situacija. Indeks zaposlenosti u februaru t. g. iznosio je 86,5 prema 100 u 1929, a procenat nezaposlenih 13,/% prema 1,93%. Holanrdija, Poliska, Norveška, Švajcarska i t. d. pokazuju slično stanje.

Isto se- primećuje i kod nadnica. Prosečna zarada u S.A.D. porasla ie po času za 12% prema 1929, док је ро nedelji, usled skraćenia radnog vremena, spala sa 100 na 96. Ako se uzme u obzir da je indeks troškova života od 19929 spao sa 100 na 84,3 (mart t. g.) onda ie i realna zarada po nedelji u znatnom porastu. Kod Engleske imamo porast Zarade po nedelji od 100 na 102, dakle za 2%. Taj porast је u stvari još Veći, kad se uzme u obzir da je koštanje života spalo sa 100 na 92,7. Povećanje је veliko i kod francuske gde nominalnom porastu nadnice sa 100 (1999) na 116 (1936) odgovara sniženje troškova života sa 100 na 97,1. Samo u Nemačkoj imamo pad indeksa zarade sa 100,na 79 (1936), što je uostalom „ublaženo pojeftinjenjem života sa 100 na 81,2 (aprila 1. g.).

U Čehoslovačkoi je indeks zarade po nedelji spao sa 100 (1929) na 96 (mart 6. г.), a koštanje života sa 100 па 93,7. Reaino stanje zarade ostalo ie u glavnom nepromenjeno prema 1929, i u Belgeiji gde smanjenju indeksa zarade sa 100 na 91 (dec. 1936) odgovara sniženje koštanja života sa 100 na 88,2. Kod Norveške takođe imamo prema nepromenjenoij поminalnoi zaradi pojeftinjenje života зато za 1,27%.

Kao što vidimo, velike zemlie pokazuju ili povećanje broja zaposlenih ili ono realne zarade radnika ili najčešće oboje. Kod manjih pak prema ioš uvek znatnoi nezaposlenosti imamo ugiavnom nepromenieno stanje zarade zaposlenih.

Г. Бранимир Хаберле, шеф Занат слабије плаћа рад- статистичког отсека Сузера

нике од индустрије наставио је са својим прика. зом радништва по појединим бановинским седиштима. Раније је BEb дао приказ Љубљане, Загреба и Београда. У броју 6 „Радничке заштите" објавио је податке за Нови Сад и Сарајево. Кад буду објављени подаци за све грагове они ће бити врло драгоцен материјал да се добије слика не. само великог дела радништва (1 свих радника ссигураних код Сузора живи у бановинским седиштима и Београду), него и да се повуче паралела и направе разлике привредних прилика у појединим деловима земље. Већ сам број радника у појединим центрима показује извесне разлике:

Emma

мушки женске укупно

Београд | 40.086 17.140 57.225 Бања Лука 2.226 691 2.987 Цетиње 594 11 705 Љубљана 9.712 8.756 18.468 Ниш 4.358 1.488 5.846 Нови Сад 8.855 4.838 13.693 Сарајево 8.785 4.185 12.920 Скопље 5.775 1.667 7.442 Сплит 6.012 2.292 8.304 Загреб 31.364 23.055 54.457

Прва карактеристика Новог Сада и Сарајева је да је проценат неквалификованих радника највећи, а то је случај и код Загреба и код Београда. У Новом Саду не: квалификованих је 43,07% (5898 а од тог 2444 мушких и 3454 женских), а квалификованих 34,27%, 11,04% чиновника и 11,62% шегрта. У Сарајеву 43,37% (5603 и то 3272

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 41!

мушка и 2331 женска), 35.576 квалификованих, 9,85:% чиновника и 11,21% шегрта.

Највећи проценат радника запослен је у занатству; у Новом Саду 31,16% (4267 и то 3415 м. и 852 ж.), а у Сарајеву 27,69% (3578 и те. 2935 м. и 643 ж.). Индустријски радници су на другом месту (2639 ин 3040-или у % 19,27 и 23,58%).

По годинама, апсолутна већина радника је до 40

год. (у Новом Саду 8221% а у Сарајеву 79,08%). А по плати апсолутна већина прима испод '24 динара на дан (у Новом Саду 7945 или 58,02%, а у Сарајеву 7411 или 57,36%). Тај преценат далеко је већи код жена, него код мушкараца. У Новом Саду 80,88% жена имају испод 24 динара а само 19,12% мушкараца. У Сарајеву 75,58% и. 48,81 од свих жена, односно мушкараца. У индустрији претеже та: кође број неквалификованих радника (у Н. С. 58,43%, у Сар. 45,73 према 43,65% квалификованих и 5,26% шегртај. Обрнуто код занатства, проценат квалификованих је већи од неквалификованих. Али индустрија је ипак боље плаћала раднике и ако има већи проценат неквалификованих него занатство. У Новом Саду 56,95%. индустријских радника плаћени су изнад 24 динара дневно, а занатски 67,73% испод. У Сарајеву 54,01% индустријских имали су изнад 24 дин. а 67,37% занатских испод.

Слика која се добија из свих података претставља привреду заосталог типа. Нови Сади Сарајево по броју радника долазе на четврто и пето месте бановинских седишта. Код њих се још јаче запажа заосталост привреде него у главна три индустријска и трговачка центра. У остала четири то ће се показати у још јачеј мери. Основни податак који о том сведочи, јест мањи број индустријских радника, док је релативна већина запослена у занатству. Да је продуктивнест рада у занатству мања, то је разумљиво само по себи. Али да је занатско радништво по градовима, и ако квалификовано, слабије плаћено од индустријског, ма да је проценат неквалификованих већи, то показује да је радничко питање оштрије уколико је удео заната у привреди већи.

Jula 1934 između Francuske i

Trgovinski odnos Francuske Nemačke zakliučen je ugoi Memačke na novoj osnovi

vor O trgovini i plovidbi kojim su bila regulisana samo najopštija pitanja koja: spadaju u domen trgovinsko-političkih odnosa između dveju zemalja. U obim i način razmene dobara ugovor nije dirao pa, prema tome, nije imao ni tarifski deo. Tek na osnovu ovog ugovora imali su se sklopiti sporazumi o regulisanju robnog'i platnog prometa, kao i privrednih odnosa uopšte. Ti sporazumi su uskoro zaključeni, ali oni nisu bili dugog veka. Maja 1935 Francuska je otkazala sporazum o razmeni robe. Samim tim је klirinški ušao u period likvidacije, te je između obe zemlje, uprkos postojanju regularnog- trgovinskog: ugovora, nastupilo stvarno neugovorno stanje. Pokušaji, da se dođe do novih sporazuma kojim bi se normirali trgovinski odnosi, ostajali su sve do sada bez uspeha. Za to vreme međutim, Vvolumen razmene je. opadao, a odnos se pogoršao. Najviše је Opao nemački uvoz iz Francuske čime su naročito bili pogođeni interesi francuske industrije gotovih fabrikata. I u momentu, kada je međusobna razmena dobara bila došla do kritične tačke, jer se Francuska nosila mišlju da još više ograniči svoj izvoz u Nemačku, naročito sirovina, povedeni su pregovori koji su 10 jula završeni potpisom dvaju sporazuma i nizom protokola. Zaključeni sporazumi odnose se na regulisanje razmene dobara, i platnog prometa, važe, „dve godine počev od 1 avgusta o. g.

Novi sporazumi se znatno razlikuju od ranijih, koji su važili do konca 1935. Bitno obeležje njihovo je veća sloboda