Narodno blagostanje

Страна 490

"ка, Биће пописане количине жита на лагерима. Акс ове

године цена житу. буде виша него прошлогодишња, разлика ће се уплатити код житног. уреда.

ИНДУСТРИЈА

— Продукција гвоздене руде у Аустрији била је „највиша 1929 год. када је износила 1,9 милиона тона. 1988

пала је на свега 266 хиљада. Отада се. продукција непрестано диже и 1936 године. износила је већ 1,02 милиона тона

— Шеф управе за РОН ION совјетског злата. најавио је да ће се производња повећати за 75% у току трећег петогодишњег плана. У другом добијало се из песка 56% злата, 44% из рудника. У току трећег добијаће се 60% из рудника. Сматра се да ово повећање производње треба да осигура већу квоту производње, ако дође до контингентирања. |

— Произведња бензола у 6. А. Д. повећала се за

100.000 т. од 1985 до 1936 (ca 920.000 ma 420.000), и то искључиво као погонски материјал. На технички бензол отпада свега 18,5% производње. — Јапанска влада, помажући развој машинске индустрије, заложила се за образовање концерна у који је ушло пет великих фирми машинске индустрије. Држава ће убудуће све своје наруџбе предавати само овом концерну. Он ће морати да искључи сваку међусобну конкуренцију предузећа у свом саставу, и извршиће крајњу рационализацију. Држава је задржала право контроле над концерном.

. — Издашност италијанских петролејских врела непрестано се смањује. Последњих година износила је продукција сировог петролеја: 1982 г. 27 хиљада тона; 1923 г. 26,5 хиљада; 1984 г. 20 хиљада; 1935 = 15,9 хиљада. У првих 5 месеци о. г. произведено је 6.466 тона према 6.657 у истом периоду прошле године.

— У Немачкој основано је државно предузеће за искоришћавање жељезне руде и за подизање топионица, под именом „Херман Геринг“. Капитал је за почетак мален, али ће се повећавати према томе колико се посао буде проширивао. До сада је само 1 жељезне руде, коју су прерађивале топионице, потицала из домаћих рудника. На концу четверогодишњег плана треба да се тај део попне на шј Друштво има право да искоришћава рудно благо ма где се оно налазило. Али тиме се не ограничава

"иницијатива приватног капитала, јер ће му бити слободно

да на сваком месту где се налази руда започне с експлоатацијом. Државно предузеће вршиће експлоатацију онде где приватни капитал попусти. Вредност руде је мала, јер нема довољну садржину жељеза. Зато ће се она топити по новом поступку и претходно ће се млети. Таква експлоатација је скупља и изгледа да је ово државно предузеће управо и настало зато да експлоатише руду за. коју при-

о Батни капитал, који иде за добити, нема интереса.

— · Талијанска потрошња калаја износи годишње око 4.400 т. и увози се од тог 4.230 т., а остатак добија се искоришћавањем старих предмета од калајевог блеха. Сада је отворен рудник који су раније. искоришћавали Етрушћани, У Тоскани, и добијаће се из њега око 600 т. калаја. Док се отворе рудници у Сардинији домаћа производња износиће око 2000. Остатак ће се надоместити другим металима (алуминиј). | == О стогодишњици оснивања фирма Борсиг пустила је у саобраћај нови тип локомотиве која се ложи угљеним прахом и управља се с предње стране, тако да. маши: новођа има отворен видик. Друштво. се одлично санирало после 1933, „H ako је тада било пред сломом. Данас запослава. 50.000. радника.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __

Бр. 31

— Јапанска производња злата, која, сад: износи око 150 мил. јена, повећаће се до 500 мил. од како је повишена откупна цена злата. Велике масе злата нагомилане су код приватних лица и откуп њиховог злата 0 ce уз исту цену уз коју и од рудника. |

— Америчка индустрија челика дуго. година није могла. да. искористи свој продукциони капацитет. Зато се није ни проширивала и почела је то тек у нези са оскудицом жељеза и. са добрим изгледима на извоз. _ -

— Magnezit Mining. a. d. iz Anversa otvorilo je svoju аи za Jugoslaviju, čiji će zadatak biti. eksploatisanje тидnika magnezita »Emilka« u ataru opštine Согијо гогеупеке, u Drinskoji banovini. Glavnica za poslove “filijale:· iznosi5 mil. din.

— Potrošnja željeza u Čehoslovačkoj u 1936 Od. bila

„је ха 77% veća no u 19835. god. Ipak je potrošnja (uključivši

i izvoz) bila daleko ispod 1999 god.

— industrija poljoprivrednih mašina u SAD bavi se mogućnostima mehanizacije malih farma u vezi »Soil Conservation« programa. Male farme od. 100 akra pa nadalje mogu se za 1000 dolara mehanizirati. Za tu paušalnu sumu industrija će liferovati: jedan mali traktor, plug, mašinu za sejanje, jedan kultivator i jednu žetelicu. Liferovanie može uslediti na kredit. ;

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Од почетка августа Чехословачка снизује количину девиза које путници у Аустрију могу понети. Од дневног контингента у висини 100 хиљада шилинга неће се више одобравати сваком путнику 650 шилинга него 500 и 300 шилинга на чек тј. укупан се износ смањује 32 90 Ku. ~

— Зато што је трговински биланс у првој половини 1937 јако пасиван (60 мил. јена), остаје Јапан код девизне контроле коју је завео у јануару O. г. Подлога у злату није смањена (са 550 на- 530 мил. јена), зато што је плаћање у иностранству извршено златом које се производи у земљи. Да би се потакла производња злата цена му је повишена за 0.40 на 3,50 јена за грам у мају 1936 и на 3,77 у мају 0. Гг.

ТРГОВИНА

— 27-29 септембра ове године одржаће се у Букурешту конгрес трговинских комора Балканског споразума, који има за задатак да успостави уску сарадњу између чланица Споразума у трговинским односима.

— Бугарски министарски савет донео је одлуку да сви трговачки помоћници могу стећи право о отварању радњи тек после 6 год. најмање проведених у трговини, не рачунајући школовање, и да морају умети читати и писати.

— На рачун кредита од 10 мил. фунти штерлинга наручили су Совјети машине у Енглеској за хидрирање угља у области Кузнецка. |

— Румунска спољна трговина за првих пет месеци о. г. је високо активна. Извоз износи 3,9 милиона тона по тежини и 116 милијарди леја по вредности, док је увоз по тежини 238 хиљада тона а по вредности..6,2 милијарде. Актива износи 5,3 милијарди док је у исто време. прошле године износила свега. 1,4 милијарде леја, ~ +

— Румунија је забранила даљи извоз кукуруза: 560 малих залиха.а. изгледи на овогодишњу жетву“ су. доста слаби. ПО пе 1. : OON | -— NVBO3 FBOB8JUeHe,py/aaue y..EHrMecKy. HSHOCHO. је: за првих пет месеци о. г. 2,73 милиона тона. према 5,9 мил. тона за. читаву 1936 год. На првом месту је увоз из: Шведске .660 хиљ. тона, НЕ — 616, ПА 450: и. Ho 287 хиљада тона. 5 :

уз