Narodno blagostanje
075 =: Енглеске фирме за извоз угља жале се на немач"ку конкуренцију у Холандији, Аргентини и Канади, која је могућа зато што Немачка влада даје премије за извоз. "Да би издржале конкуренцију траже и енглеске | OJDMO субвенцију. :
- PE Турски извоз тепиха опада после рата непреста“HO. 1925 извезено је 1297 тона У вредности "5,64 мил. тур"ских лира, "а 1936 208 тона у вредности 0,72 мил. Последњих година покушано је повећати извоз побољшањем KBO; "литета, али напор је остао без резултата: Турски OKU
продаје! "се по комаду за 17,9 лира: ђ .
JABHE ФИНАНСИЈЕ
— Градско поглаварство у Осјеку је дозволило, да 'ce градске дажбине могу платити уложницама Градске штедионице и то до 500 дин. потпуно, а преко 500 ДИН. по утврђеном процентуалном износу.
— Министарство финансија дало је O којим се све жалбе по трошаринским кривицама морају доставити Одељењу пореза Министарства финансија.
— Нишка општина добила је зајам од Државне хипотекарне банке у износу од 15 мил. динара на 25 год. и 7% интереса. Зајам ће се употребити на израду палате Пете армиске области, Градског поглаварства и царинарнице на жел. станици.
— Градска благајна у Загребу наплатила је у току тромесечја ове године 30 милиона дин. на име свих градских прихода. За 4,5 мил. дин. мање него што је буџетом предвиђено.
— Дефицит буџета града Париза износи 1,3 милијарди франака, а од тог једну милијарду је проузроковало 34вођење 40 сатне радне недеље.
_ — »La parole bulgare« donosi da je bugarska Agrarna banka odredila kredit od 5 mil. leva onim licima, kojima su potrebni Zanatski proizvodi a oni nemaju za (0 potrebnog novca. Sada će doći na vrlo lak način do jevtinog dugoročnog Кгедна (8 god.).
HOBUAPCTBO
— Старе уложне књижице Југословенске удружене банке продају се на загребачком тржишту у пуном износу. Старе уложне. књижице других загребачких банака под заштитом такође су знатно поскупиле.
—- 1 августа отпочеће рад нове подружнице Поштанске штедионице у Подгорици а 1 октобра на Сушаку. У пројекту је још отварање подрум Ница у МПлнту и ДуПрЕниој Пе — Иако је јен девалвиран, златни сток Јапанске банке рачуна се по старом паритету тј. 1,88 јена за грам злата или 750 милијарди 1 јен. Сада ће се извршити ревалоризација злата, према стварном курсу јена, и то 3,50 јена за 1 грам злата, тако да ће се: сток злата повисити. са 524 на 1378 милиона. У Европи и Америци сматрају да' је овд. предигра даљој PI 0 jeHa | и трговинској експанзији. Пн АЕ ; а - ; i — Амерички фонд стерилизованог злата показује извесно“смањење“и износи сада 1,170.8 милибна долара. Фонд је "смањен услед пошиљака злата из У.СА. у Кину према финансијском споразуму ових двеју Држава) 0 се цене на'40 милиона долара. i
- == У Румунији основан је“ АЛЕН кредитни институт“, са капиталом од 1 милијарде леја. Држава је уписала: 500 мил. а Народна банка"424,5 мил, остатак разни институти. Институт ће финансирати унапређивање пољопривреде. Инетитут може издавати облигације у двоструком износу капитала и резерви, а ове: облигације имају исте предности које и државна рента: За унапређење
- НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 491
"производње злата основан је посебан институт с капита-
лом од 300 мил. леја, у коме држава има јак удео.'
— Po računu Evening Standard-a zlatne rezerve Nemačke iznose 320 mil. maraka a ne 69 kako se službeno objavljuje. Trgovinski bilans je aktivan, i za pet meseci 1937 uvezeno Je zlata 1234 ти. тагака. |
— U Albaniji otvorena ie Agrarna banka s kapitalom od 10 mil. zlatnih franaka. Ona će đavati kredite privatnim licima, društvima i zadrugama; kratkoročni kređiti služiće za nabavku kvalitativnog semena, a duži, do 5 godina та паbavku PIE DIM mašina. |
"КРИЗА: и КОЊУНКТУРА
= Број незапослених радника у Аустрији износио је средином јула 191 хиљаду од чега у самом Бечу 104 хиљаде. Према концу јуна број незапослених се смањио за 4,7 хиљада а према истом периоду прошле године за 46 хиљада. |
— Већ 1929 велик део унутрашњег промета у САД. обављао се на кредит и на отплату, тако да је то био један од узрока оштрине кризе. У 1936 поново је почео да се развија такав промет. Промет за готово опао је са 49,6 1985 на 41,3% 1936. Послови на кредит порасли су са 446 на 447% на отплату са 128 на 14,0%. Аутомобила продано је 42,5% на отплату и 21,1% на кредит. Највећи проценат на отплату износи код продаје кухињског прибора (74,3%), намештаја (69,4%), а на кредит код дрвног и грађевног материјала (90,4%), инсталације (90,6%), оде“ ла (544%) Овакво стање узима се као врло неповољан анак, јер то значи да је производња премашила куповну моћ потрошача и да капитал сам финансира свој промет. | — Број незапослених у Бугарској износио је почетком јула 19,6 хиљада према 26 хиљада почетком јуна тј. опао је за 6,4 хиљаде. Највише незапослених има међу ду“ ванским раницима (5,1 хиљада) и неквалификованим (3,5 XVI).
— »La parole bulgare« donosi da u celokupnom privrednom svetu Bugarske oseća se znatna aktivnost prema ranijim godinama. Dizanje, koje je počelo posle zadnje depresije, stalno je u napretku. Ovaj napredak se је pokazao naročito ·tokom zadnje dve godine.
JAVNI RADOVI
— Италијанска самоуправна дирекција путова пред“ виђа за идуће две године поправак и изградњу 1070 км. путова који ће коштати 130 милиона лира. У свему ће се употребити 3,78 милиона радних дана а просечан број радника износиће 6.300.
— И поред штедњи француска влада је оставила у буџету предвиђене 3,4 милијарде франака за јавне радове.
САОБРАЋАЈ
— На територији љубљанске железничке дирекције, број 'утоварених вагона у првом полгођу ове' године броји 135.185 a у истом раздобљу прошле године о 123.644. Према. томе пораст износи 9,2%. ·
— '"Бродоградилишта Кавасаки а ; Пише наруџби за 231.000 тона лађа, ради | чега he MO 'подизању новог дока. ;
“ :-_- Последњих недеља необично је оживео промет Дунавом, нарочито жељезном рудачом, угљем, баукситом, соли и дрветом. Промет житом није нарочито 'жив због закаснеле жетве у балканским земљама. Промет | продаја из Бумунијо) скоро је потпуно престао.“
= Цене бродова мењају се снажно под "утицајем коњунктурних промена: Ако се за основу узме брод од 7500 т. свака тона стајала је 1900 г '8 фунти штерлинга,