Narodno blagostanje

__ Страна 506 | НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 1 Бр, 32 ОБАВЕШТ; JELA СЛУЖБА. ПОЉОПРИВРЕДА два подмирити домаћу потребу. За првих 5 месеци 0. 7.

— Површина засејана ланом у Чехословачкој повећана је од 4008 ха 1983 на 13,524 ха 1936, а 1937 близу 16.000 ха.

— У јуну било је у Немачкој 22,7 милиона свиња, више за 400.000 комада према прошлој години. Просечно од 1930 до 1985 у јуну је било 21,2 милиона свиња.

— На ванредној скушнтини задруге произвођача уљарица за Дунавску бановину тражено је да се престане са увозом уљарица, јер су ове године засејани знатно већи комплекси сунцокретом. :

— Цена слаткој паприци код нас скочила је за 40%. (Овај скок цене сматра се као последица шпанског рата, јер је до сада Шпанија била један од главних конкурената нашој слаткој паприци на светском тржишту.

— Цена земљи у Војводини знатно је скочила, тако да се данас у Банату плаћа јутро 12—15.000 дин. док око градова 18—20.000 дин.

— Услед скока цене житу млинари намеравају да повисе цену брашну просечно за 259% од садашње.

— Аграрна реформа у Јужној Србији је знатно погоршала стање сточарства у тим крајевима, тако да је радом аграра у 1985 и 1936 год. капацитет зимских испаша смањен за 20.000 оваца.

— На цвећарским плантажама у околини Сплита засађено је ове године 800.000 струкова каранфила. Поред каранфила, гаје се нарочите кризантеме, руже, мимозе, и друго цвеће. Ова привредна грана из дана у дан све више показује своју активност, тако да, по изјавама произвођача, ми смо данас у могућности да извозимо цвеће, док смо га пре неколико година увозили за 25 мил. дин.

— Држава је током прошле године разделила произвођачима 200 вагона „Банкут“ пшенице за семе док ће ове године разделити 300 вагона. „Банкут“ се уступа по нормалној дневној цени.

— Зимске испаше у Македонији ће се издавати пупутем јавног надметања и то са правом коришћења од ! нов. до 1 маја а за време од 5 год. Испаше ће се на првом месту дати оним селима која оскудевају у томе. Закупци неће имати право да мењају културу испаша.

— Херцеговачки виноградари очекују ове године рекордну бербу која ће превазићи бербу из 1908 год. тако да ће само околина Мостара моли да да око 800 вагона грожђа. У исто време, поред свих напора, у Далмацији се очекује једна сасвим осредња берба од 7—8000 вагона вина.

— Трговинско индустријска комора у Сарајеву траг жила је од банске управе да она забрани брање ораха пре месеца октобра, да би квалитет одговарао потребама из возне трговине. Овогодишња берба ораха знатно ће над: машити прошлогодишњу.

— У Бугарској овогодишња жетва пшенице са 1.151 хиљаде засејаних хект. процењена је на 1,7 мил. тона према 1:05 хиљаде хект. и 1,6 мил. тона у претходној години.

— Грчко Министарство пољопривреде води пропаганду за што већу производњу хлеба мешаног са кромпиром. Ова мера би допринела повећању потрошње кромпира и смањењу увоза жита.

— У Грчкој култура дувана заузима 96,6 хиљада хект. у 1987 г. према 105 хиљ. у 1936 год.

— У Бугарској је било засејано конопљом. 8.851 ове године према 6.110 хект. у 1936 год.

ТРГОВИНА — Румунија је од 28 јула забранила извоз кукуруза. Ова мера долази због бојазни да ће овогодишња жетва је-

хект.

Румунија је извезла кукуруза за 1400 милиона леја, од чега само у Немачку преко једне милијарде.

— Због спекулације и дизања цена маслиновом уљу, италијанска влада је максимирала цене уљу у малопродаји према квалитету. Како се спекулација развија и поред ове мере италијанска влада ће увести присилан откуп уља од сељака, да би могла сигурно регулисати тржиште.

— Вредност увоза цереалија у Немачку изнела је 87,8 мил. марака, према 6,5 мил. 1985.

— На последњем заседању Међународног комитета за ограничење производње каучука решено је да се контингенти одреде са 90% према 1929, за треће тромесечје о. г. (прво 79%, друго 80%). Као разлог ограничењу наводи се неспособност неких произвођача да повећају производњу. — Са Мгђарском закључен је споразум, који предвиђа оснивање заједничког југословенско-мађарског продајног бироа за стоку и сточне производе. Канцеларије овог заједничког продајног бироа биће у Београду и у Бу:

_ думпешти.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— У вези са променама у трговинској политици Румуније о којима смо писали у прошлом броју, извршене су и неке промене у девизним прописима. Досада су се могле увозити само оне новчанице леја за које се могло доказати да су легалним путем отишле у иностранство или да су се налазиле у иностранству кад је заведена девизна контрола. Сад су та ограничења укинута. Друго, блокирана потраживања у лејима могла су се до сада употребити само за финансирање инвестиција у земљи. Сада ће Народна банка дозвољавати финансирање извоза овим блокираним лејима.

ИНДУСТРИЈА

— Талијанско друштво за хидрирање угља, АНИК закључило је да повиси капитал са 400 на 500 милиона лира. Друштво довршава у Барију и Ливорну постројења за производњу синтетичког бензина.

— Француска производња железне руде за првих 9 месеци O. r изнела је 18,19 мил. (према 16,19 мил. . У истом периоду 1986) Број радника већи је за 25%, а обим производње само за 7%, због увођења 4-сатне радне недеље. — Немачка производња железне руде износила је 1932 г. 1.8 мил. тона, 1985 г. 6 мил. и 1936 6,6 мил. тона. Увоз у истим годинама био је 3,4, 14, и 18,4 мил. т. Шведска је извезла 8,2 мил, Француска 6,8 мил. и ! мил. из Шпаније. За железну руду плаћено је 1985 г. 123 мил. марака, а извоз железних продуката донео је 1,100 мил.

— Енглеска производња боја 1986 износила је 61,22 мил. либри, а пре рата свега 9,11 милиона.

— У првој половини о. г. произведено је у СА. Де 9,750.490 аутомобила, према 2,500.610 у истом периоду пр. г. То је за 220% више него у најтежој години кризе 1932, али још увек испод 1929, кад је произведено 3,2 мил. ком.

— Талијански произвођачи и извозници трачница били су заступљени на последњем заседању међународног картела трачница у Паризу. Вођени су преговори о њиховом приступању картелу.

—- Јапанска бродоградилишта спремају брзе лађеда буду готове за Олимпијаду, а држава је одобрила у ту сврху субвенцију од 34 мил. јена.