Narodno blagostanje
7. август 1937,
Из уредништва —
НОВИ ЖИТНИ РЕ
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 499
ИМ
1 ФОРМАЛНИ И МАТЕРИЈАЛНИ основи НОВОГ ЖИТНОГ РЕЖИМА
Државна интервенција на тржишту пшенице продужена је и за економску 1936/37. Уредбом министарског савета-којом се даје овлашћење за одређивање цена и предвиђа кредит за финансирање
интервенције од 250 мил. дин. Евентуални губици.
интервенције ће пасти у првом реду на терет прихода којима располаже Призад (7. преференци“ јали), а у другом. реду, У у колико ови не би били довољни, на терет државне касе: ~
На тај начин, формално и за нову економску годину продужен је прошлогодишњи житни режим. Разлика је само у начину одређивања цена. Јер док је према прошлогодишњој Уредби. цене одредила влада на предлог министра трговине и индустрије и министра пољопривреде познатом скалом тако званих директивних цена, овога пута право одређивања препуштено је министру трговине и индустрије и министру пољопривреде и то „према приликама“ како се каже у Уредби. Према томе, изгледа да се нови житни режим од прошлогодишњег неће разликовати само по томе ко ћемн
како ће се одређивати цене. То се да назрети по
томе што паралелно са Уредбом није. објављена и директивна цена, као што је био случај прошле године. Напротив, и после објављивања уредбе настављено је са политиком откупних цена, која се води од времена када је Призад добио овлашћење
да врши откуп на домаћем тржишту по дневним.
ценама, које је у ствари формирало то друштво као највећи купац и то знатно изнад извозног. паритета. Та чињеница оправдава претпоставку, да ће се с истом политиком цена наставити и у новој економској години. У томе случају нови житни режим разликовао би се битно од прошлогодишњег, јер не бисмо имали утврђену директивну цену, која би се сматрала и минималном коју гарантује држава.
Режим државне интервенције на тржишту пшенице у 1936/37 год., у којој је од самог почетка извоз пшенице био слободан, услед радикалне промене ситуације на светском тржишту, прошао је кроз три фазе. Прва фаза претставља интервенционе куповине по дмрективним ценама, које је одредила влада; она је трајала до половине септембра. У томе периоду, као што је било зами-
шљено, Призад је био главни купац извозних ви-'
шкова. Међутим, половином септембра слободне цене не само што су достигле, него су и прешишале директивне. Приватна трговина — углавном стране фирме — успева моментано да преузме неко време водећу улогу у извозу. Да не би држава дошла у ситуацију да не могне извршити · обавезе преузете трговинским уговорима и да би се на до-
маћем 0 избегла 1 оправдана маржа изме-.
VS 74
Прошелогбдишњи житни режим "имао. пе ван:
редно повољне: објективне услове. САД. по 1
ћи пут, имале су рђаву жетву, те су и у 1936/37 морале да увезу извесну количину из Канаде. Ар"тентина, иако је имала релативно знатан извозни
| ШТА ЈЕ. ДАО житни РЕЖИМ. У 1936/872 >
_-вно није била забележена у аналима међуна
ђу извозног паритета и унутрашње цене на штету
поизвођача, почетком октобра дат је налог Приза-' ду да откуп врши по ценама извозног паритета са
извесним додатком преференцијала. Директивне це“ не владе, остале су, међутим, овим интерним реше“ „не владе, остале су, међутим/овим интерним реше“
ем нетакнуте | И стварно“ на снази као осигурање
периоду, благодарећи томе што Призад у откупну. цену уноси и један део преференцијала, унутра“. шње цене биле су вазда изнад извозног; паритета. Кад се пак показало да остатак извозног вишка у.
земљи таман покрива неизвршени ДЕО. преферен“
цијалних контингената, онда је 12. децембра, обу-. ставом давања дозвола за извоз приватној трго:
Бини, уведен монопол извоза. У овој фази Призад. се прилагодио развитку цена на слободном свет-; ском тржишту с том разликом, што није следовао“ дневне флуктуације овог тржишта, већ је одржа-' вао равномерну цену за извесне дуже периоде. За. то: време његова откупна цена у просеку била је
стално изнад извозног паритета и претстављала дириговану цену унутрашњег тржишта.
"Са системом овакве интервенције ушло се непосредно из старе у нову кампању. Вероватно је, да ће тај систем бити и продужен у текућој кампањи. Но, судећи по пракси првих недеља нове кампање, уз знатно више жртвовање преференцијала за формирање домаће цене. То закључујемо по томе, што је до сада Призад у новој кампањи плаћао цене за 20—25 динара изнад извозног паритета. Како ће се, пак, ове године интервенција на тржишту вршити према приликама на светском тржишту, имплиците су ове године одбачене директивне цене па, на тај начин, и гаранција ма какве
минималне цене. Тај поступак је разумљив при са-
дашњем нивоу цена на светском тржишту; толико више, што он није изолован, јер су од минималних цена одустале и многе друге земље остављајући
при "томе своје житне режиме интактне. Остане ли. пак при томе да Призад плаћа стално цене које су:
изнад извозног паритета, наш ће извоз ма Тасић бити монополисан. Желети је само да започета
пракса Призада у овој кампањи, — према којој.
уза све флуктуације цена на светском тржишту, држи своју цену дуже времена стално — потраје кроз целу кампању да би се отклонила диктатура. цене светског тржишта, која аутоматски изазива:
високу маржу и обара цену коју добија произво“ |
ђач. Тај би систем интервенције Призад могао вр:. ло лако спровести на тај начин, што би доплатке; од преференцијала на унутрашњу ШЕР смањивао, Уолико би светска цена расла. 7
вишак (435. 200 вагона) успела је да овај 655 Ka квог притиска на светску пијацу пласира у целини
у рекордно кратком времену (пет месеци) и да већ почетком јула престане са извозом. Та појава
за случај евентуалног новог. падања цене. У овом.