Narodno blagostanje
Страна 500 итарске трговине. Исти је случај био и са Ауi Благодарећи тим околностима, Канада марта месеца понова почела све више ћа свој монополски положај на светском трту и да свој сток, који је 1936/37 за цену пшеице претстављало Дамоклов мач, редуцира веома
рзим темпом на безопасан ниво. ; Светска жетва 1936/37 за коју се на почетку a држало да ће, под претпоставком непроувозних потреба према 1935/36, балансиi светском потребом у пшеници, испала је ефицитарна. То је било очевидно већ половином У недостатку расположивог извозног вишка из текуће жетве потреба се морала подмирити из старих прелазних стокова, што је значило њихсву даљу редукцију. Дунавске земље — Мабарска још уочи кампање била је продала највећи део свог извозног вишка — и поред одличне жетве и релативно великог извозног вишка, не само што су несметано продале цео вишак (осим Ру: муније) по повољним ценама, већ су већи део извоза обавиле за девизе, док су ранијих година би-
ле срећне да могу извозити и кроз клиринг. У периоду од ! августа до почетка јула свет-
ски извоз развијао се овако (све у вагонима):
ОК RO SN > 5 ~ |S O 3 Pi 5 Ва CO %
с
Ма а
ЗА ЈЕО
65 = = 65 di (D
Извозни вишак Извезено Преостало за извоз
Канада 584.800 533.120 51.680 Аргентина 435.200 432.480 | 9.700 Аустралија 293.700 277.440 16.592 Дунав. земље 223.040 211.960 10.880 Чехословачка 70.000 30.000 40.000 Индија 46.240 36.992 9.248
Укупно 1,653.040 1521.972 131.068
Светски увоз у истом периоду био је 1,606.027 Bar. према 1,256.006 у 1935/36 години. То претставља повећање за непуних 28%. увоз у Европу: са 913.920 на 1.300.299 ваг. односно за преко 42%. Напротив, увоз у ваневропске земље, услед обилне жетве пиринџа, смањио се са 255.136, Ba 226.304 Bar.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Највише се повећао
Бр.. 32
Какве је резултате у оБаквој ситуацији дао наш житни режим у економској 1936/37 видели смо у чланку „Неумесна критика житног режима" (бр. 27 од 3 јула о. г.) У томе чланку истакли смо ла житним режимом у 1936/37 могу да буду задовољни и произвођачи и трговци. Први су у просеку остварили повољније цене но што би ове биле да су се цене слободно формирале. Други су имали велике користи од стабилности цена и сигурности калкулације, која је била ослобођена свих елемената несигурности (као што су брига за продајом у иностранству, страховање од флуктуације цена, курсни губитци на валути и т. д.). Капитал националне житарске трговине у 1986/37 морао је знатно да ојача и то баш благодарећи државној интервенцији, која трговца искоришћава као добављача, док је овај под слободним режимом био, у већини случајева, комисионар и агент великих иностраних трговачких кућа. Домаћа трговина ту улогу вршила је и у прошлој кампањи за време слободног извоза што потврђују цифре о учешћу појединих фирми у извозу. Од 21.364 ваг. извезених ван Призада отпада 8.364 ваг. на Бунге-а, 4.737 ваг. на Драјфуса, 4.500 ваг. на Контекспорт и око 2.500 Баг. на неколико бечких и швајцарских фирми. Домаће фирме извезле су директно и продале на страни свега неколико стотина вагона. Поред овога, повољан ефекат житног режима огледа сену томе, што је извоз, супротно ранијим годинама, нарочито у времену слободне трговине, био протегнут кроз целу кампању. То је омогућило да се за извоз у 1936/37 г. оствари просечна цена која се у национално-економском погледу увек сматра најповољнијом. Најзад, што је такође важно, ин: тервенција у прошлој кампањи није коштала државну касу ни пет пара. Напротив, интервенциони фонд Призада, по закључку биланса, сигурно ће бити повећан за више десетина милиона динара. Према томе, резултати житног режима у 1936/37 г. могу се сматрати задовољавајућим како у економском тако и у социјалном и финансијском погледу. 1 ИЗГЛЕДИ НА ПРАГУ НОВЕ КАМПАЊЕ
На прелазу из старе у нову кампању није било уобичајеног пада цена као ранијих година. Напротив, и ова као и прошла година, у овом погледу претставља изузетак у кретању цена житарица, јер су цене баш у ово прелазно доба почеле да скачу. Али док је прошле године разлог овоме бис у претходној рђавој жетви и неповољним изгледима за исход жетве на северној хемисфери уопште, овога пута разлог лежи у државној политици цена, која је желела да се економски најслабијим, који су принуђени да у првим дапима же“ тве продају своје сувишке, осигура што повољни“ ја цена. Стога је почетна цена утврђена далеко изнад светског паритета.
Давно се не памте толико чврсте цене на помолу нове кампање. Да се то уочи, довољно је упоредити курс терминске пшенице у Ливерпулу половином јула прошле и ове године. 14 јула 1936 нотирала је октобарска пшеница у Ливерпулу шиал. 141 за мтц., што је одговарало нашем извозном паритету од 117 дин. док је нотица истога дана
У овој години била шил. 22/0 што одговара пари- |
тетном курсу од 182.50 дин. То значи пораст за 55%. Толики пораст цена доказ је промењене ситуације на светском тржишту, која се и према прошлој години знатно побољшала. Од највећег значаја пак, јесте губљење ранијих стокова. На дан ! августа О. г. залихе у свету износиле су 330.000 вагона према 620.000 ваг. истога дана прошле године и 1,700.000 ваг. у 1983 године, када су биле достигле највиши ниво.
Стање у главним произвођачким односно извозничким земљама почетком августа овако изгледа: · До нове жетве (почетком године). Аргентина не долази у обзир за ефективни извоз. Аустралија има још нешто мало робе, коју ће без тешко“ ћа моћи да уновчи за најкраће време тако да ће и она неколико месеци пред жетву бити без извоза. Канада је своју залиху свела испод нормале, а до своје жетве (концем септембра) имаће за извоз још неких 60.000 ваг. Од дунавских извозничких земаља једино је Румунија у нову кампању ушла са већом залихом, која је међутим, за свет-