Narodno blagostanje

A pa prea ala IbŽ

14. август 1937,

iskoristiti. Tako na pr. postoji hiperprodukcija vina. A za mošt bi se sigurno našlo nešto potrošača koji inače ne troše vino ili drugi alkohol. Praksa u drugim zemljama pokazala je da se potrošnja može dosta brzo da raširi. U Švajcarskoi ona iznosi 5—6 litara po glavi, u Bugarskoj 21» Il, u Nemačkoj, koja je tek na početku, troši se oko и | ро glavi. 1926 bilo je proizvedeno samo 2,5 mil. lit. mošta, a 1986 god. 36 mil. lit.

Mošt zadržava sve odlike koje ima i voće, šećer i Vifamine i razne kiseline, pa zato se i vodi propaganda za njega kao »tekuće voće«. Ali bez obzira na ove prednosti, posmatrana ekonomski, proizvodnjia mošta može doprineti ublaženju krize vina i racionalnoj upotrebi drugih vrsta voća.

Ali veliko je pitanje potrošača za mošt kod nas. Dolaze u obzir samo gradski potrošači. Od ovih velika masa troši alkohol i samo neznatno bi prešli na mošt. Mošt bi mogao da se troši na račun bezalkoholnih pića, limunade, maline itd. Ali pošto su troškovi proizvodnje mošta veliki, pitanje je da li bi mošt mogao i cenom da konkuriše drugim voćnim sokovima i drugim bezalkoholnim pićima.

У великим променама економске политике у Енглеској после 1981 год. једна од важних била је и заштита пољопривредне производње. Она је била примењена на најширој линији. Производња пшенице требала је да се повиси са 19 на 27 мил. метр. центи. Кромпира је требало произвести толико да се подмире потргбе домаћег тржишта. Заведена је заштита произвођача меса и том приликом не само да су оштећене балтичке државе, него и сами доминиони. Ова политика прошла је кроз више фаза. Она је дала извесне резултате, н. пр. тај да је производња пшенице доиста повишена колико се хтело. У производњи млека која је до извесних мера стављена под контролу, успех је нешто мањи, али утолико значајнији јер је овде и расподела стављена под контролу. Изгледа да је ово проба да се стекне искуство за случај рата.

Изгледало је по свему да се неће наставити са заштитом већег обима, јер је на притисак доминиона Енгле-

Енглеска аграрна политика

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 519

ска попустила на пр. у производњи меса. Међутим, ми“ нистар пољопривреде изложио је парламенту смернице своје политике, обележивши непосредне задатке и сред. ства која ће употребити да их постигне.

Истакао је да Енглеска не намерава да већ сада ставља своју пољопривредну производњу у службу ратних потреба. Зато је главна сврха да се повиси продуктивност и рентабилитет. Да би пољопривреда могла да троши више вештачког ђубрета снизиће му се цена за 50%, а на државу ће пасти терет да обештети произвођаче ђубрета. За исушивање земљишта предвиђена је годишња помоћ од државе у износу од 450.000 ф. ст. Организоваће се боља ветеринарска служба, да би се искорениле сточне болести. | .

Производња пшенице треба да се повиси на 36 мил. мтц. Део терета око тог повишења пашће на леђа самог потрошача, зато што: се плаћа посебан порез за потпомагање производње пшенице. Произвођачу ће бити гарантована извесна цена а неће се повисивати царине. Из буџетских средстава даће се по 1 ф. ст. потпоре по акру за производњу јечма и зоби.

Овако, како је изложена пољопривредна политика нема још карактер ратне привреде. Али она је један. прилог више аутаркијској политици, која у Енглеској није дошла толико због немогућности увоза животних намирница, као у Немачкој, него у тежњи д се помогну пољопривредни произвођачи. Они су очекивали и више и зато нису били нарочито задовољни с обимом помоћи коју је влада предвидела.

Ако нису задовољни енглески фармери, још мање ће бити задовољни извозници у Енглеску. Истина, царине неће бити повишене. Али потреба за увозом биће смањена. Енглеска заштита пољопривреде погодила је најјаче северне земље. Она ту заштиту појачава у часу кад су ове земље склопиле споразум у Осло-у смањујући царине, што би се аутоматски применило и на Енглеску кад би почела да води либералнију трговинску политику. Мако заштита није отишла до крајњих граница, што је за енглеске при“ лике искључено, ипак нова пољопривредна политика је нов ударац светској размени у часу кад га није требало очекивати.

:%

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Сарајевска трговинско-индустријска комора Da. жила је од владе да забрани бербу ораха, све док они не буду потпуно зрели. Само на тај начин могло би се постићи, да се извоз развија нормално. Вредност овогодишњег извоза цени се на 30 мил. дин.

— Министар пољопривреде доделио је помоћ од 600.000 дин. Банској управи у Љубљани за довршење контролне и огледне пољопривредне станице у Љубљани, 50.000 дин Савезу виноградарских и. воћарских задруга у Скопљу и 50.000 дин. Банској управи на Цетињу за обуку сеоских мајстора и среских пољопривредних референата.

— На подручју Савске бановине од поплава и града уништено је 54.873 јутра винограда 8.627 или 63% а од 2,154.478 јутара оранице 105.836 или 20,5%. Целокупна штета износи до сада преко 20 мил. дин.

— Израђени су нацрти за три типа задружних подрума и то: подруми над земљом, под земљом и у брду у виду лагума. У прво време капацитет ових подрума износиће 50 вагона, а доцније ће се повећати на 100. Држава је одредила кредит од 5 мил. дин. за изградњу подру-

ма и набавку инвентара и осталих потребних инвестиција а задругари треба да дају потребан материјал и радну снагу при изградњи подрума.

— Нагао развој воћарства н повртарства у Херцеговини учинио је да се годишње из тих крајева може извести око 1000 вагона разног воћа, тако да је воће данас постало један од најуноснијих продуката тога краја.

— Аграрна реформа у Савској бановини наставља се пуним темпом. До сада су донете одлуке за 151 велики посед, а током ове године се има решити питање 4 поседа. Експроприсано је 320.000 јутара, од којих је отуђено 165.100 на 42.000 породица. У почетку ове године преостало је за експропријацију 154.900. јутара за 74.266 ин: тересената, и то у Загребу 21.150 јутара на 22.300 интересената, Осијек са 93.851 на 23.750, Вараждин са 17,569 на 19.160 и Вуковар 22.600 на 6500. За један део донете су одлуке док за 140.943 јутара одлуке још нису донете. Исто је тако експроприсано 71.857 јутара шуме и земље за испашу.

— Државе привредне Мале Антанте сарађиваће тешње по. питањима шумског господарства, у првом ·-ргду