Narodno blagostanje
Страна 548
1934 када смо произвели 662.515 тона бакарне руде. Ова је руда у земљи претварана у сирови бакар, кога смо у горње три године произвели 39.000
према 24.463 и 30.159 тона. Пошто нисмо располагали направама за електролизу бакра у земљи би: ли смо присиљени да целокупну ову количину из-
возимо, тако да је извоз сировог бакра достизао знатне суме и то 366,5 мил. дин. у 1936 према 497,8 и 202,9 мил. дин. у 1930 и 1932. Оснивањем фабрике за електролизу бакра, коју подиже француско друштво Борских рудника, ова по нас неповољна ситуација знатно ће се изменити већ у најскорије време. Наша садашња домаћа потреба у бакру изражена је у прошлогодишњем увозу, који је изнес 3.140 тона. |
Експлоатација оловне и цинкове руде дала је прошле године 731.212 тона, што претставља близу четири пута већу количину него 1980. Ово су руде чији константни пораст није омела ни криза, тако да је производња 1932 са 554.504 т. била већ три пута већа него. 1930. Највећи део оловне и цинкове руде прерађује се у нашим топионицама у сирови цинк одн. сирово олово и то већином за домаћу потребу. Количине за извоз прерађују се већином у оловне и цинкове концентрате, чија је производња проштле године изнела 82.154 (оловног) одн. 80 648 тона
(цинковог) према само 15.557 и 10.115 тона у 1980.
а 63.887 и 73:493 тона у 1932 год. Овом порасту од товарао је и пораст извоза оловне руде и њезиног концентрата као и извоз цинкове руде и концентрата. Оба ова извоза изнела су прошле године заједно 140.393 тоне у вредности од 89 мил. дин. према само 19.136 тона и 36,5 мил. дин. у 1980 одн. 195.585 тона и 37,4 мил. дин. у 19832. Насупрот овоме производња рафинираног олова и сировог цинка у сталном је опадању: олова са 10.049 тона у 1930 и 7.971 тона у 1982 на 5.804 тона прошле године, а цинка са 5.505 на 2.558 и 4.203 тоне. Од ове количине домаће тржиште је апсорбирало отприлике 50% а остатак је отпадао на извоз
Хром је једна од ретких руда, чија експлоатација није напредовала, али није много. ни опала. Рекордно стање смо имали 1931 год. са 58.384 тоне, док смо прошле године достигли само 54.044 тоне. Исто тако је и производња концентрата хромове руде у главном нешто мања, јер према 10.027 тона y 1936 имамо 13.283 тоне у 1981 и 3.984 y 1933. Исто тако је и извоз хромове руде и њезиних концентрата опао са 33.060 тона у вредности од 35,8 мил. дин. у 1931 на 19157 тона и 9,8 милиона динара у 1933 и 23781 тона одн. 14,1 милиона дин. прошле године. Извоз је, као што видимо, јаче опао од производње што указује на повећање потрошње у земљи. Хром је врло важна руда за про: изводњу челика и његова потрошња се у току ове године код нас и у свету знатно повећала. |
Насупрот развоју производње хрома, код пирита имамо у 1935 год. према 1930 повећање за преко 60%. Тада је она изнела 83.648 тона према 50.345 тона у 1930. Најниже стање од 15.718 тона у 1932, углавном се задржало и следеће две године, тако
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
___bp, 35
да је производња у 1985 наједном порасла за око 400%. Исто тако је порастао и-извоз пирита, који
је прошле године имао рекордно. стање, од 69.317
тона у вредности од 12,1 мил. дин. према 30.868 тона и 3,5 мил. дин. у 1930.
Ниједна руда не показује толико варијације у производњи из године у годину као манган. Али тенденција пораста се и овде јасно пробија. Рекордну производњу смо имали прошле године са 2.739 тона према 2.454 тона у 1931 и само 160 тона у 1932. Исто тако је и извоз променљив: према 229
тона у 1936 стоји рекордни извоз од 499 тонау
1981 и најмањи у 1933, кад га уопште није ни било.
Сличан је развој и код антимонове руде. Прошлогодишња производња у износу од 8.087 тона била је скоро 42 пута већа него рекордна производња пре тога (1935), а седам пута већа него 1931. У времену 1932—34 међутим, производње није ни било. Извоз ове руде врло је мали, јер се она највећим делом троши у земљи.
Производња бауксита постигла је за последње две године огроман напредак. У 1936 имали смо 292.174 тоне према 94.700 у 1930 и 67.086 тона у 19382. Највећи део ове производње отпада на извоз и то прошле године у износу од 258.085 тона и 35,2 мил. дин. према 60.590 тона и 25,6 мил. дин. у 1930 и 48.357 тона и 9,0 мил. дин. у 1981. Остатак се прерађује у алуминиумове полуфабрикате, којих смо прошле године извезли 3.940 тона у вредности од 10,8 мил. дин. према 4.768 тона и 1,7 мил. дин. у 1930, и 3608 тона у вредности од 0,8 мил. дин. 1931.
Магнезит спада у руде, чија производња у на: шој земљи нагло напредује. Прошле године смо имали рекордно стање од 39.008 тона према 23.192 у 1931 и 13.363 тоне у 1933. Производња прженог магнезита такође је у порасту на 14.138 тоне у 1986 према 6.692 у 1930 и 5.779 тона у 1983. Магнезит извозимо у комадима или у самлевеном и прженом стању. Извоз у комадима у сталном је опадању и прошле године изнео је само 1.734 тоне према 6.095 тона у 1930. Онај у прженом и самлевеном стању у порасту је са 5.034 у 1930 на 13.452 тоне у 1936.
· О злату и сребру имамо податке само од 1984 одн. 1935 године на овамо. Производња злата била је прошле године рекордна и изнела је 2624,49 кг. према 2438,20 и 2.305,0 у 1985 и 1934. Од те количине отпада само на Бор у одговарајућим годинама 1.938,51; 2049,60 и 2.148,92 кг. Производња сребра у 1985 изнела је 56.775 кг.
Као што видимо, наше рударство иде напред великим корацима. Последње године, међутим, капитал се несразмерно више оријентирао према то“ пионичкој индустрији него, претходних година. Ту су постигнути нарочито велики успеси у две најважније области у преради руда, т. ј. код гвожђа и бакра. Та појава доказује да ми у рударској привреди излазимо из екстензивног стадија, који се ограничава само на вађење руда, и брзим темном прелазимо на интензивирање у правцу развијања властите топионичке индустрије.
"ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д. ::
ПРЕЂЕ ::
R. G.DUN &CO. :
Кнез Межејлоње 59,
НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАГРЕБ
верислевићева т.