Narodno blagostanje

28, doryez 1037.

iz uredništva

Iz vrlo preglednog i temeljnog izveštaja Веоgradske berze za 1936 gp. vidi se da je razlika između najvišeg i пајп ео kursa marke bila velika. Najviši prosečni mesečni kurs bio je u februaru, i to 14,41 din., a najniži 13,18 u maju. Razlika je 1,23 din. ili okruglo 8%. U narednim mesecima prošle godine prosečni kurs opet raste do oktobra na 14,20, a od tada stalno opada. U ovoj godini kurs je dostigao svoju najnižu tačku sa 12 u martu, zatim postepeno raste na 12,65 u julu. 11 o. m. došlo je do poznate kursne hose, kada je za marku prolazno plaćano i 13,50. Posle toga Narodna banka je Taktično stabilizovala kurs klirinške marke na 13. Notica klirinških maraka na našim berzama uvedena je u novembru 1935 g. U izveštaju Beogradske berze početni prosečni kurs zabeležen je sa 14,85 din. Razlika između ovog kursa i najnižeg kursa u 1936 g. je 1,07 ili okruglo 12%. Prema najnižem kursu tekuće godine razlika iznosi 2,85 din. ili okruglo 20%. Ako se posmatraju kraći periodi razlike nisu tako velike kao između početnog najvišeg i najnižih kurseva u pojedinim godinama. Ali oscilacije su vrlo velike, kao što se može zaključiti iz velikih razlika prosečnih kurseva.

Narodna banka izdala je tabelarni pregled naših platnih sporazuma sa pojedinim stranim državama. U tom pregledu je naš platni sporazum sa Nemačkom označen imenom kliring. To je tačno samo u najširem smislu reči. Jedan od bitnih elemenata klirinških ugoVora je stabilni obračunski kurs. Kada je Narodna banka počela da izdaje klirinške uputnice za jedan deo potraživanja u kliringu, naši izvoznici nisu mogli više da računaju sa utvrđenim kursom. Taj kurs je dobio pravnu osnovu rešenjem Ministarstva Нпапзја и јаnuaru 1936 g., kojim se sistem klirinških čekova proširio na celo potraživanje izvoznika. Ovim aranžmanom Narodna Danka htela je da postigne, da promenljivi kurs klirinške marke utiče na tok spoljne trgovine sa Nemačkom. Konkretno rečeno, da se izvoz smanji a da se poveća uvoz. Na taj način je trebao da iščezne naš aktivni saldo sa Nemačkom, koji je u tom vremenu iznosio preko 30 mil. maraka. Međutim, uticaj kursa klirinške marke nije bio dovoljan da smanji izvoz i da poveća uvoz u toj meri, da nestane klirinškog salda. Uvoz iz Nemačke udvostručio se u 1036 prema 1935 g., ali je i naš izvoz porastao. Udvostručenje uvoza nije rezultat niskog kursa marke koliko uvođenja kontrole uvoza iz neklirinških zemalja. Kontroli, putem uvoznih dozvola, podvrgnuto је 39 artikala, koje smo pre uvozili velikim delom iz neklirinških zemalja. Ona je bila vrlo moćno sredstvo u rukama dirigenata spoljne trgovine za preorijentaciju našeg uvoza sa neklirinških na klirinške zemlje. Najveći korisnik ove mere bila je Nemačka, jer od gornjih 39 artikala njih-20 spada u glavne uvozne artikle iz Nemačke. Statistika spoljne trgovine jasno pokazuje da najveći deo porasta našeg prošlogodišnjeg uvoza iz Nemačke otpada baš na ove

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

кеа зар о! _ как

Код eventualne promene.

Страна 549

Рао ФФЕ OK.

artikle. I razvoj izvoza bio je nezavisan od kursa тагke. Na njegov porast uticali su u prvom redu veliki kontingenti koje smo dobili Drezdenskim зрогагитот za uvoz u Nemačku. Izvršenje ovih kontingenata nije pomeo ni nizak kurs marke pod kojim se izvož razvijao. Paralelno sa porastom izvOza pao je kurs marke i dostigao najnižu tačku u martu O. g., sa prosečno, 12, kao što smo već u početku pomenuli. lako uvoz za to vreme nije zaostao za izvozom, zbog dužih rokova plaćanja uvezene robe, klirinški saldo je porastao i iznosio krajem marta o. g. 32 mil. maraka. Ako se uporede tri elementa našeg platnog prometa sa Nemačkom: spoljna trgovina, klirinški saldo i kurs klirinških maraka u njihovom vremenskom međusobnom odnosu, vidi se da je kurs marke bio zavisan od spoljne trgovine i od klirinškog salda i da niski kurs nije u јасој meri uticao na smanjenje toga salda. Dosledno tom iskustvom stečenom saznanju, zaključen je sporazum sa Nemačkom u martu o. g., po kojem je smanjen naš izvoz u Nemačku preko platnog prometa za 10%. Tehniku te mere i njen verovatni efekat prikazali smo u broju 13 od o. g. Posledica martovskog sporažuma bilo је smanjenje klirinškog salda sa 32 mil. maraka krajem marta na 16 mil. 15 avgusta o. g. Kurs marke je usled toga rastao sve dotle, dok se Narodna banka nije odlučila da ga stabilizira na 13. Stabilizacija. se izvodi neposredno intervencijom na tržištu i posredno uticanjem na količinu ponude. Da bi se povećala ponuda Narodna banka je rok u kojem su izvoznici. dužni. prodati svoje klirinške čekove na,berzi smanjila na 15 dana, koji je do 15 avgusta trajao 30 dana. A osim toga zabranila je terminsku trgovinu u klirinškim markama na berzi. Iz ovih mera se može zaključiti da je Nar. banka rešena, da na duži rok održava stabilan kurs marke. Da ona to neće, ne bi bila razumljiva zabrana terminskih poslova, tj. otežavahje da se uvoznik pokrije robom za svoje duže rokove plaćanja. Naš klirinški saldo je sada najvećim delom u rukama Narodne banke. Ona dakle može da održava kurs na sadašnjem stabilizovanom nivou.

Stabilan kurs marke je potreban. da bi spoljna trgovina tekla nesmetano. Česte i velike oscilacije kursa unele su spekulativnu notu na naše devizno tržište, iako nije bilo spekulacija u većem obimu. j

Drugo je pitanje, koji kurs. bi bio najpodesniji za našu spoljnu trgovinu sa Nemačkom. Po..svemu jzgleda da će interesi našeg izvoza igrafi.glavnu ulogu Na nemačkom tržištu neki naši artikli nailaze na teškoće, pošto nemačke vlasti teže za tim da utvrđene cene uvoznih proizvoda budu što niže. Korektura kursa naviše mogla bi da bude potrebna u interesa normalnog razvitka našeg izvoza. Što se uvoznika tiče oni, s obzirom na nabavne cene nemačke robe, za sada ne bi mogli da opravđaju da je za njihove interese nužha promeha kursa. -