Narodno blagostanje

" Страва 614

'Tim još nije rečeno da bi sad moglo da dođe do valutnog rata. Prvo, ne zato što je poziciia francuskog kapitala relativno slabija od pozicija engleskog i američkog, dakle, i onda kad je francuska privreda u poletu. Pored te relativne slabosti, francuska privreda je još uvek u depresiji, i zato joj je konkurentska sposobnost manja. Drugo, engleska funta mora ostati što štabilniia, inače bi došao u pitanje opstanak bloka sterlinga i bila bi oslabliena engleska konjunktura. Treće, utrka u devalvaciji bi mogla da naškodi ne samo ekonOmskoj nego i političkoj saradnji. A momenat nije nikako та to. Stopa, ако produžena devalvacija franka slabi temelje troifog sporazuma, ne sme se iz razlike u nivou cena, pa prema tome i precenjenosti neke valute, izvoditi da smo na pragu opšte devalvacije. To bi bio poslednji i očajnički korak. Naprotiv, nastaje jača potreba za saradniom, ako ima izgleда да se može zaustaviti pad franka.

Šaradnja između Londona i Pariza došla je najjače do izraza u spremnosti engleskih banaka da ne traže u novembru isplatu kratkoročnog zaima u iznosu od 40 miliona funti sterlinga. Sa isplatom došla bi i državna kasa i franak u vrlo težak položaj, a s tim i funta. Jer posle ove devalvacije državna kasa ima da plati ne 4,90 nego 5,80 milijardi franaka. Državne finansije, zato što su nesređene, trajan su razlog slabosti franka. Ako bi još trebalo nabaviti funte i dati zlaко 2а. isplatu zaima, kurs franka bi morao da popusti u odnosu prema funti. Ako neće da funta bude još više precenjena, banke ne treba da traže isplatu zajma u novembru. Pad franka nije, dakle, ugrozio valutnu saradnju. Ali zato je sigurno da je smanjio izgled na stabilizaciju. Za stabilizaciiu valuta trebalo bi prethodno ostvariti Rkonjunkturu u pojedinoi zemlji i sanirati međunarodnu saradnju. A dotle dok se obaranjem franka tek traži put prema konjunkturi i istovremeno komplikuju odnosi međunarodne razmene, O stabilizaciji ne može biti govora. Troini sporazum, proširen na Šest država, ostaće i nadalje samo kontrolni sistem sa Zadatkom da ne dopusti ono naigore, utrkivanje u devalvaciji.

S druge strane nameće se pitanie da li će London i Njujork trpeti da franak padne i ispod 150. Dosada je bio daleko veći uvoz nego izvoz iz Francuske i prema tome pad kursa nije bio ha štetu Engleske. A ona jie daleko više u pitanju nego SAD. Osim toga momenta ima i drugi po kome se da zaključiti da funta može podneti dalji pad franka. Nadnice su и Етапсизкој više nego u Engleskoj, ako se stopa nadnice po satu izrazi u valutnom odnosu. Prema stopi nadnice paritet funta—franak bio bi 1:170, a videli smo da po cenama na veliko treba da bude 1:100. Ova razlika znači samo da je stopa dobiti francuskog kapitala daleko niža nego u Engleskoj, i prema tome njegova konkurentska sposobnost, prema funti, manja.

Sea = — - )KgrpH pexuHM y Hranip pa3aликује се од свих сличних установа у осталим земљама. Заснован је на тоталном монополу унутрашње и спољне трговине житом, који није још у потпуности изведен, али се сваке године све више развија. Његови почетци датирају од 1981. Те године, да би се нвеутралисало дејство прве велике навале робе после жетве на цене, наређено је задругама да врше лагеровање и да дају пољопривредницима предујмове. Задруге су те године примиле у своје магацине 100.000 вагона, односно једну седмину целокупне жетве. Наредне две године количине које “су предате задругама на лагеровање скочиле су на 900.000 односно 500.000 вагона, тј. више од половине италијанске жетве пшенице дошло је под контролу задруга односно државе. У 1985 години влада је издала „прелазна

Житни монопол у Италији

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

наређења" уз раније прописе о регулисању тржишта жита, којима је било уведено тотално лагеровање као основа италијанског житног режима. На тај начин прошлогодишња жетва била је прва која је била обухваћена у целини новим режимом, изузев количина намењених за сетву и за исхрану произвођача. Предаја пшенице местима за при“ купљање врши се најкасније 30 дана по вршају. На тај начин непосредно иза жетве добија се тачан преглед ргсположивих количина на основу којих се израђује план дистрибуције и одређује величина увоза.

Организација административног апарата који рукује житним режимом изгледа овако. Врховни орган јесте Државна централа за прикупљање жита, која потпада под Министарство пољопривреде. Ова установа врши генерални надзор над лагеровањем, диригује расподелом расположивих количина и стара се о томе да све потребе буду подмирене. Једно друго тело, на које је врховни орган делегирао права, стара се о техничком извођењу лагеровања. Оно дакле води надзор над предузимањем жита, брине се за финансирање предујмљивања итд. На другом ступњу налазе се провинцијске централе за прикупљање жита. То су органи корпоративне природе, што значи да су у њима заступљени претставници свих група које су заинтересоване у пшеници. На трећем ступњу стоје места за лагеровање, која су у највише случајева пољопривредне задруге. Овај посао задруге врше посебно и за рачун житног монопола. Средства за финансирање добијају од новчаних завода (штедионице, хипотекарне банке, земљорадничке кредитне задруге) и то у вредности лагероване робе. Ове установе пак, повлаче кредите од финансијских установа, које стоје под контролом државе. Отуда држава поред тога што обезбеђује целокупни износ за финансирање жетве регулише и каматну стопу за ове зајмове. Новчаним заводима за њихово посредовање у набавци кредита обезбеђена је разлика на каматној стопи од 1-2%. Односно покрића трошкова задруга, које врше лагеровање, извршена је радикална промена јула ове године. Прошле године произвођачи приликом предаје свога жита на лагеровање нису до: бијали пуну директивну цену, већ само већи део (од 118 лира 110 лира). Из остатка тј. од 8 лира имали су се пре свега подмирити трошкови лагеровања, а у колико би нешто преко тога преостало имало се вратити произвођачима на концу кампање. Овај систем накнаде трошкова напуштен је у овој кампањи. Произвођачи сада добијају пуну директивну цену, а сума за покриће трошкова фиксирана је у разлици између цене коју добија произвођач и оне коју плаћају млинови. Та разлика износи сада 14 лира по квинталу и она је, као што се види, према ранијем стању, знатно повећана.

Као што се види, италијански житни режим заснован је на искључењу приватне трговине. Ова је донекле задржала своје функције код увоза, који не може да врши без нарочитих овлашћења и то само у време када надлежни нађу за потребно. У тој области трговина је 00 претворена у агента државног монопола.

Елите ленаЕЕ РЕШЕНИ

Svetsko tržište srebra bilo je u tolikoj meri zavisno od arneričke: politike srebra, da se je sasvim zaboravilo da je i ova politika došla posle jednog međunarodnog sporazuma. Sporazum je ' skloplien 1938, а pristupile su mu Indija, Kina, Meksiko, Australija, Kanada, Peru, Španija i SAD. Svrha mu je bila da smanji ponudu srebra, da bi mu se tako mogla povisiti cena. Tako. se Indija obavezala da će izvoziti samo 35 miliona unci godišnje, a druge zemlje imale su da obustave potpuno prodaju srebra,

Sudbina srebra?

i ————

adila gua js Banane