Narodno blagostanje
2. октобар 1937. >
обележен оснивањем овог предузећа. Инвестирали би се огромни капитали који би у још већој мери поскупили немачку производњу и отежали немачку конкуренцију на светском тржишту. А на њему се већ показују колебања цена металима. Могло би се догодити да цене падну, и тада би- Немачка остала још јаче отсечена од светског тржишта. Положај јој се поправио кад су светске цене 0. Г. достигле њезине високе. Али ако би се трошкови производње повећали, морале би се после евентуалног пада цена подносити веће жртве у облику извозних премија, па да се сачува извесна позиција на светском тржишту:
С обзиром на стварне потребе за железом, индустрија вије хиперкапитализирана. Граница инвестиција не намеће се овде границом тржишта, него границом економичности са становишта државних финансија. Зато најновија уредба није ништа друго него начин на који је дерогирана одлука о оснивању предузећа „Херман Геринг“. Ако су код њезиног доношења одлучили само техничко гледање и потребе, код дерогирања одлучио је принцип економичности.
Mnogo poštovani „gospodine uredniče! Kao čitalac Vašeg lista od prvog dana njegovog izlaženia, svake nedelje pratim analizu izveštaja Narodne banke. Ona je jedina samostalan i stručan rad te vrste u našoi štampi, i po mom uvereniu od velike je koristi i za DOjedinca i za našu narodnu privredu. Čitajući posledniu analizu, palo mi ie u oči da {e zlatna podloga Narodne banke nepromeniena. To mi nije jasno, ier u iondonskom »Taimsu«, od 15 septembra 1. g., stoii da je iz Engleske, u vremenu od 9—13 septembra, poslato u Jugoslaviju zlata u vrednosti od okrugio 102.000 funti. Potpunosti radi šaljem vam podatak i za Vreme od 16—20 septembra za koje je poslato zlato u vrednosti od 101.048 funti. Zlato nije moglo da dođe u posed drugog, sem Narodne banke. U Vašim nedeljnim anali-
Pismo uredniku
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 635
zama, međutim, nile pomenuto da je Narodna banka primila u svoje trezore takve velike količine zlata. Bio bih Vam zahvalan gospodine uredniče, ako biste mi objasnili pitanje Dprirasta zlata kod Narodne banke. Molim Vas da primite izraz moz odličnog poštovanja.
1 KM.
=
U našim nedelinim analizama stania Narodne banke nije spomenut prirast zlata pošto se odgovarajuća pozicija »рофоста« и tom vremenu nije menjala. Navedeni podatak nije nam bio nepoznat. Na osnovu njega pratili smo svaku promenu u stanju Narodne banke i došli smo do ubeđenja, da ona vrednost primljenog zlata knjiži preko razne aktive. То je jedina poziciia kojia pokazuje promene, koje bi kvantitativno mogle odgovarati vrednosti primljenog zlata. Samn:i DO sebi, prirast zlata ne može se knjižiti preko svake pozicije. Zato bi došla u obzir u prvom redu podloga, zatim eventualno devize koje ne ulaze u podlogu i razna aktiva. Zašto Narodna banka primljeno zlato ne iskazuje u podlozi i zašto gz knjiži preko razne aktive, ne znamo. To je izgleda njena poslovna taina.
Ne može se naravno sa sigurnošću tvrditi koliko se krije zlata u toi pozicij. Ali po svemu izgleda, da je prilično velik iznos. Za onog koji je pažnjivo pratio razvoj naših privrednih događaja, a naročito neobično povoljan razvVGi našeg platnog bilansa sa neklirinškim zemljama, nije iznenađenjie da smo bogati u platežnim sredstvima koja glase ns zlato. Narodna banka je većinu tih pretvorila u zlato i stvorila vrlo veliku zlatnu rezervu, čime je pojačala i svoj Doložai. Da te promene nisu bile u našem izveštaju, nije naša krivica, jer mi posmatramo samo one promene koje su navedene u staniu. Nije naša dužnost da komentarišemo stvari, koje nisu navedene »verbis eXpressis«.
Uredništvo.
a m Ga M
ОБАВЕ
— За прилике на тржишту памука у С.А.Д. карактеристично је да је једна од највећих предионица, Пацифик Милс, купила у Бразилији 600 бала. Увезене су и слабије врсте памука из ССС.Р. До овога не би дошло да није у земљи диригована цена виша од оне на међународном тржишту, тако да се изплати увести памук,
— Турски министар пољопривреде поднеће у скорој будућности предлог закона о унапређењу културе свилених чаура. Основаће се институт чији ће задатак бити проучавање питања у вези са културом свилених чаура. Институт ће имати испоставе које ће у разним покрајинама радити на унапређењу свиларства.
— Бугарска пољопривредна задружна банка одобри„ла је бугарском Главном савезу земљорадничких задруга 30 мил. дин. кредита, који треба да служи за куповину пољопривредних производа.
— Господарска слога за срез Беловар одредила је цену кромпиру 40—60 дин. по 100 кг.
INDUSTRIJA
— Шпиритус произведен у Енглеској од 1927 све мање се троши као пиће. Тада је индустријска потрошња била мања од индивидуалне. Међутим 1936 индустријска
ТАЈНА СЛУЖБА
је већа за четири пута од индивидуалне, зато што се много употребљава у индустрији вештачке свиле, бојаднсања, за политуре, и за тоалетне реквизите.
— Вредност производње совјетске индустрије по плану требала је 1987 да изнесе 77,848 милиона рубаља. За првих 6 месеци произведено је за 34,316 милиона, или 441% од плана, а према првих 6 месеци 1936 за 112,9%.
— Рузвелт је потписао т.зв. Вагнер-Стиглов закон о градњи станова. Програм предвиђа градњу јевтиних станова тако да трошкови не смеју бити већи од 4.000 дол, а у великим градовима највише 5.000. За све трошкове око извођења овог плана предвиђена је сума од 26 мил. дол. Образован је Савезни одбор, чија је задаћа да прибаве јевтиније кредите за градњу станова. У ту сврху може он да склопи зајмова до износа од 500 мил. долара. Ова свота имала би се распоредити до конца 1989 год. С овим новцем може сеј направити до 100.000 станова а потребно их је пола милиона најмање. Оскудица у становима настала је зато што је у кризи мало грађено. Ове године утрошиће се у грађење 1 милијарда долара, према 215 милијарде 1928.
— Лондонско акционарско друштво „Вестћпа боја Мипез“ чији је капитал 200.000 фунти, добило је дозволу да отвори филијалу у Београду. Делокруг ове ће бити