Narodno blagostanje

2, октобар 1937.

Из уредништва : \

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 629

Против „Та-Тта“ за Владу Михића | и оратга

— Анализа борбе против великих магазина —

[ „ТА-ТА“ — ВЕЛИКИ МАГАЗИНИ

Тешке губитке у времену и новцу имале су наше привредне коморе у борби против „Та-Те“ и великих магазина. Шта кошта само једна међукоморска конференција! А и тога је било у тој борби. Ова се води под двема паролама; једна је против великих магазина а друга против „Та-Те“. Има се утисак да је то једно исто и да је борба против „Та-Те> само један конкретан облик борбе против великих магазина. Вероватно да тако гледа на ствар највећи део наше јавности. Нама се пак чини да у овој борби није акција против „Та-Те“ само један 06лик борбе против великих магазина, већ напротив да је

једини циљ ове коморске и корпоративне акције

глава

„Та-Те“ и да је парола против великих магазина само један вербалистички облик борбе против „Та-Те“; да борбашима не само да није стало до великих магазина уопште, већ шта више, да би им било непријатно, ако би ова борба покосила и неке постојеће велике магазине. Чини нам се да је парола борбе против великих магазина позајмљена из иностранства у циљу да се покрије прави циљ целе те борбене акције, јер је свакако недостојно, недопуштено, па чак по мотивима и сумњиво да укупност земаљске привредне организације троши силно време и силан новац у борби против једне једине трговачке куће. Ево како смо ми дошли до тога закључка.

П ПРАВНИ ОКВИР ПРОБЛЕМА

Велики магазини постоје давно у Југославији: неки су од њих несразмерно већи од „Та-Те". Следствено, ако би један „Та-Та“ требао да буде пропастан за трговце детаљисте, како то тврде носиоци барјака против „Та-Те“, онда би пет великих магазина, који постоје, требало одавно да униште трговце детаљисте, односно у најмању руку да претстављају много већу опасност за њих но што је долазећи „Та-Та“ био пре три године, када је на барјак борбаша записано име „Та-Та“. Међутим сасвим је другојачије држање тих спасилаца трговачког реда према постојећим великим магазинима.

Знамо да би на то одговорили, да њихова борба.

стоји стриктно на терену Уредбе од октобра 1934 године, која забрањује нове велике магазине и проширење постојећих. Али то је оно што их највише терети, да њима није стало до великих магазина. А ко је дао иницијативу за Уредбу од 1934 године2 Они исти који воде борбу против „Та-Те“, а Уредба забрањујући нове велике ма-

газине, легализира постојеће; даје им правну законску заштиту коју дотле као велики магазини нису имали. Да је тражено од г. Митића да напише нацрт Уредбе, која би га штитила од нове конкуренције, он је свакако не би другачије стилизирао но што су урадиле трговинске коморе 1934 године.

Уосталом чак и да нису коморе правиле постојећу уредбу, то још увек не значи да би њихова борба против великих магазина морала да се креће у границама постојеће Уредбе. Како постојећа Уредба фаворизује већ постојеће магазине, то је борац за заштиту детаљиста од великих магазина имао да почне с паролом захтева забране великих магазина уопште. Националсоцијалистичка странка је била у почетку чисто средње сталешки покрет. Следствено у њезином програму тачка 16 гласи: забрана великих магазина.

На место тога југословенски „привредници“ траже да се само „Та-Ти“ забрани рад.

Ш ЈЕДНИМ ТЕГОМ МЕРИ „ТА-ТИ“ А ДРУГИМ МИТИЋУ

„Та-Та“ не само да је најмлађи, већ је и један од најмањих великих магазина у Југославији. Далеко је већи и много старији велики магазин Влада Митић и Брат. Истина до појаве „Та-Те“ нико га није за таквог држао нити га је гонио. Међутим велики магазин Влада Митић и Брат је и по величини обрта и по количини ангажова“ ног капитала далеко већи од „Та-Те“. А што је најглавније, он постоји већ дуго година. Кад би велики мага_ Зини били штетни по детаљну трговину, онда никакви руфетлијски обзири не би могли да спрече угрожене да крену крсташку војну против Владе Митића и Брата. Што то нису урадили, један је доказ више да велики магазини нису штетни по ситне детаљисте. ИМ следствено, што се устало против „Та-Те“, узрок не лежи у опасности великих магазина већ на сасвим другом пољу.

Против „Та-Те“ се устало још пре но што се он појавио. Један доказ више да страх од његове конкуренције није био повод.

Кад је тражена од државе законска заштита против „Та-Те“, онда се морала наћи форма иза које ће се сакрити покрет против једне једине још неосноване радње.

Закон није могао бити уперен само против „Та-Те“. Али како се није желело да удара на постојеће велике мага зине, онда се пошло средином. Нови се магазини онемогућују, а старима се онемогућује свако проширење у погледу робе и простора.

Значи да Влада Митић и Брат од дана ступања Уредбе на снагу није имао права ниједан нов артикал да уведе нити да проширује своје пословне просторије. Нама је апсолутно непознато, шта је Влада Митић и Брат од дана ступања на снагу Уредбе учинио. Али изгледа да је он за то време увео низ нових струка и артикала и проширио своје просторије. То дознајемо из Службених саопштења Београдске трговинске коморе у којима се о том питању каже следеће: „према основаним претпоставкама установљено је, да је фирма „Влада Митић и Брат“ и после ступања на снагу ове Уредбе не само завела нове струке, које није објавила до октобра 1934 год, већ је чак и своје пословне просторије, и то врло осетно, проширила. Комора је стога одмах на ову чињеницу упозорила надлежну власт, Оделење за радње УЛГ.Б. у Београду, приликом прве тужбе која је против ове фирме: