Narodno blagostanje
9. октобар 1937.
То међутим није тачно. Џад курсева у. Њујорку | ји Лон- |
дону не обухвата све папире. Државне · ни У жојем „слу-
чају. Обрт коњунктуре имао је највеће дејство на папире“
индустрија које су тиме највише погођене. Али што је најважније, они не- виде кретање курсева државних -хар= тија нарочито у оним земљама; које се налаве 'између ве: ликих које треба да зарате међу собом. Белгија је још увек у сретном положају да њезини државни „папири непрекидно скачу од 1935 год 3%-тна државна френта носи реалну камату од 3,25%. Још је много снажнији покрет у овом правцу у Швајцарској: 3%-тни федерални папири су отишли изнад пари. Ако: треба да буде рата на западу. Европе, онда ће он пре погодити Ђелтију, Холандију и Швајцарску него југоисточне европске државе. i
Истина је да се у Њујорку курси приватних. "хартија неповољно развија. Али то је мамурлук-на: и сувише високе курсеве за време грозничавог прилива капитала са стране. Пошто је злато почело да „напушта Америку, то се капитал разредио, каматна стопа скочила и курсеви државних папира пали. Али је зато Рузвелт већ увелико предузео мере да се томе стане на пут.- Политика обилности новца не сме се напуштати и у последње време се увелико претресају редукције разноврсних пореза нарочито на 'акционарска друштва, да би се поново оживела. берза.
ретко. питање рата није нигде решавајуће за стање курсева хартија од вредности, а најмање може код нас то да буде случај.
_ Поред тог политичког разлога постоји један економски за потпуно самостално развиће курсева код нас. Наше тржиште капиталом је потпуно аутарктично. Ми немамо ни једног папира на нашим берзама који би се котирао на иностраним а преко тих међународних папира најлакше се преноси тенденција са једног тржишта на друго и наше је ефектно тржиште одиста потпуно аутарктно. Па ипак има једну сличност са великим светским берзама. То је волумен послова, Ако се велике светске берзе одликују како депресијом курсева, тако:и великом апстиненцијом берзијанаца, дотле је главна карактеристика нашег ефектног тржишта апстиненција уз врло чврсту тенденцију. Минималност обрта достигла је врхунац у овој извештајној недељи, као што се то лепо види из доње таблице.
1-Х 4-X | 5-X 6-Х 7-Х 196 Мнв. заамск __ -___ ___ O UNOS 7% Инв. зај. кр. к. 92.50 93.50 — — 94.6% Бегл. промпт | РО II | LL II
6% Бегл. промпт | | па | | | 2.500 — —— O | JL |) S, 6% Бегл. промпт
БОДОМ | 5 | 116 а O 6% Бегл. термин —— _ ___ OI 1 4% Аграрци
100 EI 3 NU EJ |
4% Атрарци IN , Mal || 200..00000 |___________ O III 7% Baep 0 | | a UPAD ZBIR 9% Блер и | = ___ ___ __ Пеобелитмани — —— (005. ___ ___
РОАН НО. БЛАГОСТА! ЊЕ
Народна банка
Страна :657
Рат, шт. промпт 411 Бат шта термин | === ; === 7460. /7.550-— 7.600 7.500. — Прив. гагр. бан сек. —=== - ни 0 GaHka ~ : O и МЕ кожом. :'-—== ' :202.50.. 202—. ~ === == 19 "Стаб. -зајам — O U U LIR i 69% JlamM. HpOoMIT.
6% Далм. промпт -. ЕН ; PANS) i 1.000. —— .: 72.65 O | U (7250) 66% -Далм: промпт :-': |. OUR 5.000 _—-— 75.75 —— с 75.75
6% Далм. термин; —=— ——— === eg i 42% Агр. обв. 1934 4% Arp..o6pB. .}934 0
1.000 —— —— — — о 4% Агр. обв. 1984 –
5.000 и 10.000 — —— —_>z— | — o Дувански 03 — —— — —— === 2% Лутр. лоз — —— —— — Црвени крст · O 0 | E —
Она је готово сва бела. Нема ни једног папира који
је рађен целе 'недељг. Максимум је четири дана у недељи и то код Ратне штете и акција „Народне банке. „Иначе гро папира мировао је целе недеље. - То стање се види из статистике обрта. Укупан обрт изнео је у овој недељи 35 мил. дин. који претставља минимум за много десетина недеља. Што се тиче појединих папира, обрт је овако изгледао:
1-7-X 24-30-IX
У хиљ. дин.
Ратна штета 860 1.511 Ратна штета, термин 247 | 4% Аграрци 1921 И 94 7% Инвестидиони зајам 234 561 6% Беглуци 211 816 6% Далматинци 545 25: 7% Блер 37 18 7% Селигман 43 175 Народна банка 1.283 595 Прив. аграрна банка 88 47 Свега .3.698 4.075
Ратна штета се креће између 4117 ј5 и 412, али је све снергичнија тражња и све слабија понуда. У акцијама Народне банке врши се велико померање поседа, што је природна последица овако велике промене курса, какова (је била 'последњих недеља код овога папира. Што се тиче висине курсева ситуација се може назвати стабилном. Међутим, кад'се посматра првиги последњи дан недеље, онда се констатује скок Народне банке, Ратне штете, Селигмана и нарочито Инвестиционог зајма, чији су крупни комади достигли курскод 94 према 92:ј; на почетку недеље. За овај иначе већ годинама потпуно стабилан папир ова је проме= на курса врло велика и узрок мора лежати специјално код њега. Нешто постоји што 'извесним упућеним берзијанцима даје маха да овако нагло подигну курс. Акције Народне банке су све чвршће и ако је прилично ·велики обрт. Интересантно је да су и облигације Селигманове; први пута прешле „курс а! рап.