Narodno blagostanje
Страна 658
__ Намеће се питање откуда ова апстиненција од берзе „последњих . недеља. За овакву ситуацију берзијанци имају израз мртвило. Али он се употребљава само за апстиненцију у паду курса. Код нас је апстиненција при чврстој тенденцији. Сасвим други значај има ова апстиненција од оне при паду курса. Ова је привремена. Управо сва су стајања на берзи: привремена. Берза је динамика — али је апстиненција при чврстим курсевима обично предзнак скока курсева. Апстинирају купци и продавци. Тачније би било "рећи апстинирају купци, јер они имају већу потребу за ку„повањем--него' продавци за продавањем. Само им курсеви не конвенирају. Таква се позиција обично завршава куповањем по још већем курсу.
- Ми имамо оптимистичну прогнозу за најближу будућ=ност нашег 'ефектног тржишта, јер не видимо никакве разлоге ни око берзе, а ни на берзи за обрт на ниже. Робе је неочекивано мало на берзи, а капитала је доста у опа Ек на a
Акције наших индустријских и саобраћајних предузећа у току недеље нису рађене на Загребачкој берзи. 5 Обрачунски курс наших доларских папира у Њујорку био је» 1-Х 7 43,2540; 4-Х: 43:2416; 5-Х: 43,2167; 6-Х: 43,1791; :7-Х: 43,1665. — >
наши папири на страним берзама
Ста тенденција наших папира на париској берзи „наставила -се; То нарочито важи за предратне зајмове који “су последњег дана извештајне недеље забележили рекордне курсеве. Насупрот томе, 7% Стабилизациони зајам из 1981 'и 5%. Фундинг обвезнице рађени су по нижим курсевима него у почетку извештајне недеље.
; ________ OIK 1 4-X 6-X 7-X 40 1305 ____930— | 230 | 231 | 251 |G 5% 1002 | 28 _ L 0. JOU. 2 205 _41/9% 1006... | 20150. 205 20 200. 29% "4:19% 1909 208—" 205— 212.— 215— 220„41Jd% 1910 209. | 200 | 2055. __ _ 4147 IOlL | 200 2> | 25 ___ ___ :5% 1918... - 218 212—.. 21550 218—. 220'7% 1981 308. | 008 | 2098. ” 300— 25 5% Фундинг 155.— 147. — 140.— _-
Наши папири на њујоршкој берзи били су:
7% Блер 8% Блер 7% Селигман
4 октобра +: „28.125—28.50 28.625—29 37.625—41.125
ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ
Нагли скок марке који је био. изазван отсуством понуде са стране јавне руке обустављен је, чим се она почела да продаје. У току недеље курс марке растао је и даље. "Али је то: ишло постепено, а последњег дана извештајне недеље претставља живу тражњу са стране увозника, пошто
_су. изгледа дошли до уверења да ће робе бити у довољним износима. Ово гледиште дошло је'"до изражаја у курсу за 15 новембар. који је изнносио 13.50. Јавна рука није сматра"ла за потребно да интервенише у корист нижег курса. Ро'бу је дала да би задовољила прилично, жустру тражњу, а "не да. спречи скок курса изнад неког унапред утврђеног нивоа. Мањи пораст курса аустријског шилинга последњег "дана брзо“ је - изазвао. реакцију. При већем курсу интересо-
_вање је ослабило. За грчке бонове је интересовање GHMO
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 41
нешто јаче, Попуштање курса за четврт поена изгледа да је само пролазног карактера.
Курсеви су били следећи
London Berlin Beč Madrid Milano OSa, 1-X 298.— 1.853.73 868.— — 200.— 30.25 "Са пр. 215.51 1.746:96 — == 229.24 = Без пр. 167.72 1.359.01 —— = 178.40 _4-X 238.— 1.360— 861.52 — 198.— 305-Х 238— 1.370.— 860.— — 200.— 30.6-Х 238.— 1.375 — 848.97 — 198.— a0.7-X 2838.— 1:375.—
851.46 = — ~ 29.75
Обрт је био 30 мил. према 25,6 мил. у претходној недељи. Берлин је рађен за 3 мил. према 10,8 мил., Лондон 12 мил. према 8,8 мил., Беч 3,2 мил. према 4,3 мил. Грчки бонови 680.000 према 825.000 итд.
Курсеви на циришкој берзи били су следећи:
281. 2947 26-УШ „30-IX 7-Х
Лондон 21.491 Ј2 21.57 21.70 21.55 21.52 Амстердам 239.75 „28925 „24080 24060 240.20 Њујорк 347.50 436:ј5 4355/, 435.50 434.50 Берлин 179:90. 17550. 175:05 17475. 17450 Париз 28.833: ја 19.15 16.335 14.90 14.32 TIpar 15.26 1522! | 1519 15.25 15.23 Београд 10— 10— 10— 10— 10—
Долар и француски франак су слаби док се енглеска фунта држи прилично чврсто. Ослабила је и холандска форинта. Нотице средњевропских земаља су нешто попустиле, изузевши динара, који је чврст.
Цене злату у Лондону су нешто порасле, као што се види из доње таблице:
шилинг пенса по унци Дин. по КГ
1933 126 6 40.405 1934 141 | 54.345 1985 141 2 54.409 1936 141 1 54.569 28-1Х-1937 140/4—140/6 54.103—54.167
5-Х-1937 140/6—140]8 54.103—54.216
Томе је допринела јача тезаурација, која се осећа нарочито после поновног пораста цена. Као што је познато тезаурација је пре неколико недеља била знатно малаксала услед колебљиве тенденције. Преовлађује мишљење да је стање неизвесности на тржишту злата преброђено.
На приватном девизном тржишту чуло се као цена за наполеон 305.— динара.
Робно тржиште Сировине. — На светском тржишту сировина и у овој недељи владала је лабава тенденција и курсеви су, изузев житарица, остали на најнижем нивоу у овој години. У вези с тим понова су на дневном реду планови о
рестрикцији производње. С, А. Д. су објавиле план о смањењу засејане површине у 1988 години са 305 на 280 мил.
ренина