Narodno blagostanje

ИЕ

Стран

према 206,9 мил. ком. заузимају највећи део горњег броја И. оне СУ једине чије је стање прошле године рекордно и које су последњих година у сталном порасту. Ово се међутим, никако не може приписати успеху поштанске политике, јер је проузроковано великим развитком штампане речи последњих година, који је ишао независно од поштанске политике. Резултати поменуте политике виде се тек из промета писама и дописница, чији развој не показује повољно стање. Прошле године имали смо 120 мил. писама и 59,7 мил. дописница, стање које је према претходној години, истина, веће за 3 онд. 2 мил. ком., али које далеко заостаје иза оног у годинама одговарајуће привредне коњунктуре. Тако је 1986 било 166,1 мил. писама и 674 мил. дописница и ти су бројеви, са малим изузецима, у сталном паду до данас. Број дописница био би још мањи; да' се, из разлога које ћемо навести, није извршило извесно. померање од употреба писама ка овима. У земљи као што је наша, где пошта треба стално да осваја нова подручја код оног дела становништва, које се само мало. или никако не служи њиме, овакво опадање проме-

та, не би се смело догодити ни у време највећих привред-

них криза, Пре него пређемо на остало, да поменемо још неке врсте, писмоносних пошиљака. Хитне су од 1927 до 1936. у. сталном опадању са 746.832 на 183.240. Да то није само услед развоја ваздушног саобраћаја показује опадање „препоручених пошиљака у исто време са 14,87 мил. на /4,мил. ком. Оне су се управо преполовиле и њихов пад се до. прошле године није зауставио. Како би промет требао да се развија показује број пошиљака које не подлеже такси, који је прошле године са 66,6 мил. (према 58,0 мил. 1985) био рекордан.

"- Стање телеграфског промета није утешније. Укупан број телеграма показивао је прошле године, са изузетком 1984, најниже стање последњих 10 година. Он је на 3,98 мил: -екоро двапут мањи од оног 1980 г. (6,58 мил.). Укупни.број речи опао је од 1931 до 1936 са 101,86 на 75,5 мил. Приватни телеграми опали су у периоду 1981/86 са 4,9 мил. и56,15. мил. речи на 3,0 и 41,4 мил. речи. Остатак отпада на државне и службене телеграме.

= у

Развој телефона нешто је успешнији, али ни он не задовољава. Укупни број телефонских разговора прошле године био је 4,16 мил. са 1451 мил, минута трајања према 4,03 мил. разговора и 13,41 мил. минута у 1985. И овде је стање 1930 са 485 мил. разговора и 15,07 мил. минута далеко. изнад последњих година, Кад се узме у обзир напред наведено повећање броја телефонских веза, онда горњи бројеви. још мање задовољавају. Месни телефонски саобраћај. једини. показује сталан пораст и он прошле године са. 49,16. мил. разговора, показује рекордно стање. То трера; приписати бесплатности употребе.

"Успех поштанско-телеграфског и телефонског пословања види се на његовим финансијским резултатима. Укупни приходи прошле године изнели су 486,8 мил. преMa 461,6 y 1985 и 543,2 мил. дин. у 1980. Расходи су били 393,4 према 859,5 и 381.6 мил. дин, Честа добит прошле године била је најмања последњих десет година и изнела 98,5 мил. према 109,1 у 1985 и 161,6 мил. дин. у 1930, Као што видимо, смањење чисте добити дошло је поглавито

услед смањења прихода, јер расходи не показују знатнијих промена.

Ми не сматрамо да је смањење чисте добити највећи недостатак напред изложеног пословања. Пошта, телеграф и телефон су институције јавног интереса, којима добит није главни циљ. Шта више, могло би се рећи да

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 41

је и 93 мил. дин. сувише, кад се узме у обзир велика улога поште у културном и економском подизању нашег народа. Али постигнута добит нас овде интересује са једног другог гледишта: за њеним повећањем ишле су све тарифно-политичке мере п. т. т. управе последњих година. Кад је привредна депресија смањила приходе меродавни су приступили повећању свих п. т, т. такса, рачунајући да ће то довести до повећања прихода. Тако се догодило да су п. т.т. таксе расле у време кад су цене у земљи на свим линијама падале. Од 1934 до данас вал подизања п. T. T. тарифа није се зауставио. Тако се догодило да ни обрт припривредне коњунктуре на боље, који се нарочито прошле године осетио, побољшању п. т. т. делатности није ништа придонео. Тарифна политика п,. Тт. т. управе и овде је ишла не обзирући се на опште привредно стање земље. Напред изложени резултати јасно показују, да је та политика претрпела слом. Све оне категорије, где су последњих година предузимана повишења такса у опадању су и по броју извршених операција и по њиховом финансиском ефекту. Тако је повишење такса имало за последицу обрнут ефекат од оног што се очекивало.

У нашој-п. т, т. политици дакле нарочито две ствари не могу да издрже критику: тежња за постизањем што већег добитка и покушај да се то постигне подизањем такса. Пошта, телеграф и телефон, као институције оп= штег интереса, треба да што више буду ослобођене захтева за покривањем државних финансијских потреба. Не може ли се то избећи, целисходна политика треба да политику ниских цена уз што већи обрт претпостави оној која је последњих година дала негативне резултате.

Po finansiskom zakonu za tek. god. banovinska trošarina na sečiva za sprave za brijanje (žilete) istekom prošlog meseca neće se više naplaćivati. Tim ie okončano jedno stanje, koje smo mi ioš u samom роčetku podvrgli oštroj kritici. Trošarina na žilete uvedena je 1. aprila 1936 da bi se zaštitili brijači. Merodavni su računali, da će, poskupljenjem Dbrijačkog materijala, sve: one, koji se kod kuće sami briju, oterati profesionalnim brijačima. S druge strane državni fiskus će na taj način osigurati sebi lep prihod.

Kad argumenti ne pomažu...

Mi smo u brojevima od 9. nov. 1995, kada ie ova mera Još bila samo predlog zanatskih udruženja, i od 2. maja 1936, po njenom zakonskom regulisanju, istakli da ni jedan ni drugi cilj ovde neće biti postignut. Kriza brijačkog zanata, rekli smo, rešava se samo direktnim merama (ograničenje otvaranja novih radnji primanjem manjeg broja šegrta i sl), a ne trošarinom na žilete. Oni koji se briju kod kuće neće se Vratiti u brijačnicu zato što će žileti poskupiti, nego će pre DOkušati da nađu drugi izlaz. Oštrenjem starih žileta ili ređim brijanjem oni će u toliko pre izbegavati brijačnice, što. bi poskupljenje žileta ovima imalo da omogući povišenje cena. Iz istog razloga ni fiskus neće doći do očekivanog prihoda. On će biti smanjen i izbegavanjem trošarine putem Kkrijumčarenja, jer je žilet za to.vrlo pogodan artikal.

Tako se i dogodilo. Cene žiletima nešto su porasle, ali manje usled trošarine, koja je uspela da pogodi samo mali deo, nego usled poznate pojave, da je krijumčarena roba skuplja. Brijači od toga ništa nisu koristili, i ukoliko se пјhovo stanje sada nešto popravilo, imaiu da zahvale samo dobroj konjunkturi poslednje godine. Potrošači pak, i to oni najsiromašniji, koji ne mogu plaćati brijača, morali su plaćati »ceh«. Po onoj francuskoj: vladati znači predviđati,