Narodno blagostanje

9. октобар 1937. ~ = i: "— У прошлом броју осврнули смо се у глоси „Зар је то аргументација“ сна писање „Јутра: у вези са питањем „Та-та“. „Јутро“ ·нам одговара да смо кривотворили његов напис, пошто није тражило затварање „Та-та“. Констатујемо да се борба против „Та-та“ води у циљу његовог затварања. У ред оних који су устали против „Та-та“ улазило је 'и „Јутро“, истичући у вези са нитањем „,Та-та“ тобожњу неједнакост у опорезивању између акционарских друштава и инокосних фирми. : Одговор „Јутра“ није. могао да нас убеди да је то питање постало баш актуелно у вези са радом „Та-та“. Ако је то питање постојало, оно је било сигурно много раније гктуелно, него што је „Та-та“ почео да ради. А ако „Јутро“ то питање истиче у вези са „Та-та', онда то чини да би та околност послужила у борби против „Та-та“. А не може се служити једним аргументом који још није ни У довољној мери доказан, против једне фирме, ако тај исти аргуменат важи у истој мери против хиљаде. А што се тиче захтева забране, радо примамо к знању да „Јутро“ то не тражи и да је за слободу рада великих магазина. Али морамо да додамо, да је то постало јасно тек после његовог другог написа о великим магазинима у броју од 3 ов. месеца.

„Јутро“ не тражи затва-

рање „Та-та“

Već iri meseca, od dolaska 50Pad franka uzrok njegovom “tanove vlade, franak traži svodaljem padu ju »prirodnu ravnotežu« i ne može da je nađe. Bilo je to7 - liko devalvacija u svetu, ali ni sa jiednom valutom nije se događalo ono što s frankom. Prateći krizu franka osvetliavali smo je s raznih strana i prema neposrednoj situaciji u zemlji i van nje. U svim komentarima o franku moglo se čuti da je primarno pitanje državnih financija i reda u zemlji. Na sednici ministarskog saveta 2. oktobra dala je vlada svoju ocenu situacije i kategorički podvukla da je budžet uravnotežen, državna blagajna oslobođena pritiska isplate za oktobarski rok, i da je. prema tome ekonomska i finansiiska situacija zdrava i s te strane nema nikakvog razloga za spekulaciju koja ruši franak.

Franak se nije utešio ovom deklaracijom i nastavio je da pada. Dostigao je kurs od 150 za 1. funtu, tako da mu je vrednost tačno prepolovljena prema onoj pre godinu dana. Franak je tako prestigao sve druge oborene valute i još nikako ne · pokazuje gde je donja granica kod koje bi se mogao zaustaviti. Osnovni uzroci pada franka svakako su državne finansije i nepoverenje kapitala izazvano socijalnim merama. Međutim, s produženim padom, posledica se pretvara u uzrok. Pad franka postaje uzrok njegovog daljeg pada.

Stabilnost novca pretstavlja jedan elemenat stabilnosti u čitavoj privredi, a nije samo obrnuto. Svaka kalkulacija vrši se u novcu i ona mora da prethodi svakom poslu. Ako se kapital ulaže na duži rok utoliko je kalkulacija osetljivija i na samo predviđanje da bi se vrednost novca mogla izmeniti. 1 zato, dok nije bar relativno stabilizovan kurs novca, ne može biti ni saniranja privrede. Vlada je bacila parolu povišenje produktivnosti i racionalizacije. Da bi se. nešto od оуог ostvarilo treba mnogo vremena. Ali pretpostavka za racionalizaciju je franak s kojim se može kalkulisati. Bez poverenja u njega, nema od povišene produktivnosti ništa. Uvoznici su isto tako pogođeni padom franka, ako su robu kupili na kredit. Ako ne plate odmah izlažu se opasnosti da svakog dana kasnije moraju platiti više. Nikad nisu sigurni da će moći obnoviti lager uz cene uz koje prodaju. A. pošto su se cene

ЕЦ

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 651.

u Francuskoj pokazale najelastičnije i skaču posle svakog pada franka, onda ni industrijalac nije siguran da će moći nastaviti proizvodnju u nesmanjenom obimu s novcem koji dobije za prodanu robu. Pad franka odvija se, dakle, po najgoroj shemi karakterističkoji za inflaciju.

Ne mora svako obaranie valute prouzrokovati dalje obaranje. Ono može biti korisno sredstvo za saniranje privrede. Ističući da je, među ostalima, i pad franka uzrok njego-

vom padu, nismo prevideli uticaj i drugih faktora. Produžen i

obnovljen nekoliko puta pad valute stvara specijalnu situaciju u privredi, pojačava nepoverenje koje mora postojati i kod najopreznije devalvacije, i od izvesnog: momenta pretvara se u uzrok daljem padu. Parola da franak treba pustiti da traži svoju ravnotežu postaje od izvesnog momenta štetna, jer pojačava nepoverenje u franak. Zato se već sad nameće. potreba da se parola promeni i da se stabilizovanje franka postavi kao prva etapa saniranja privrede.

Приликом трећег заседања Сталног југословенско - немачког привредног одбора (октобра у Дрездену) био је постигнут споразум да се у будуће не дозволи појава салда ни на којој страни. Предвиђене су биле и мере које би међусобну размену добара одржале увек у потребној равнотежи. На основу тога уговорени су већи контингенти, јер је могућност нашег извоза у Немачку била процењена на једну милијарду динара.

Нови трговински и платни споразум са Немачком

воли шале ==]

Међутим, резултати дрезденског споразума нису задовољили. Равнотежа размене добара није могла да буде одржана нити је спречена поновна појава клириншког салда. Док се увоз из Немачке у наредном периоду знатно повећао и довео до појаве робне пасиве у међусобној размени, дотле је на страни извоза настала несразмера у појединим артиклима, тако да је наш будући извоз из весних артикала у Немачку био доведен у питање. Та ситуација створила је низ проблема, који су били пред“ мет решавања дубровачког заседања међудржавног одбора. Основно питање дневног реда односило се на платни промет пошто су на тој страни, у последње време, настале велике тешкоће које су доводиле у питање међу“ собну размену добара. Слабо функционисање. платног промета са Немачком има својих дубоких разлога, који леже у природи међусобних платних трансакција. Док се наш извоз у Немачку редовно плаћа промптно, највећи део немачког увоза у нашу земљу врши се на бази кредита. Према томе, уплате у Београду и Берлину увек су временски диферирале и ту је лежао главни разлог повременом порасту клириншког салда и несталности курса марке. Салдо је нарочито растао у сезони нашег извоза који је, због своје специјалне аграрне структуре, ограничен на неколико месеци. Из тих разлога равнотежа у платном промету никада није могла да буде постигнута, а курс марке био је изложен сталним варијацијама, које су час погодовале увозу, а час кочиле извоз. ПА

Нова политика уравнотежења платног промета, чији су основи ударени још у Дрездену, дошла је до пуног изражаја у закључцима дубровачког заседања. Према постигнутом споразуму од ! октобра о. г. уплате у Берлину равнаће се према уплатама у Београду. Практично то значи, да ће се у будуће наш извоз у Немачку управљати према увозу из Немачке. Наиме, Берлин ће издавати девизне дозволе за увоз из наше земље у границама плаћања немачког увоза у нашу земљу са правом прекорачења одређене квоте за 10%. Квоте берлинских уплата