Narodno blagostanje

Страна 610

ква да је ограничење сувишно. Оно постоји од 1922. Стабилизациони план од 1928 није успео, а 1931 утврђена је вредност ескуда са 110 за ! фунту. Фунта је пала, па се ескудо везао најпре за долар, затим за франак. У јулу 1937 био је за 60% слабији према паритету 1928. Извозни вишкови и емигрантске пошиљке напунили су банчине касе, тако да је залиха у мају 1987 г. 914 мил. ескуда према 209 мил. 1931. Девиза има у износу од 570 мил. Ово је интересантан податак, али није осамљен јер у многим новчаничним банкама влада слично стање, гомилање злата; док су пре пар година биле без њега.

— 80 аустријских житних фирми образовало је Друштво за увоз жита, које ће стајати под контролом Министарства трговине. Оснивање је проузроковано повећаном увозном потребом жита, коју је изазвала слаба жетва. Увозна потреба главног хлебног жита, ражи, цени се ове године на 250.000 т. према 165.000 т. пр. год., . пшенице 220.000 т. и само је нешто мања од пр. год. Потреба у страној зоби цени се на 417.000 тона а јарог јечма на 243.000 тона, што одговара углавном стању из пр. год. Сврха новооснованог друштва је да закључивањем већих набавки постигне у иностранству повољније цене и олакша терет аустријском билансу плаћања. Постојање друштва предвиђено је за све време, док се у житној трговини не успоставе нормални односи.

— Кина је забранила извоз живе, да би погодила Јапан, који је досад преузимао =јз кинеске производње. Ова мера неће нарочито утицати на светску цену живе, јер се укупна производња живе у Кини кретала око 85 тона према 3467 тона светске производње.

НОВЧАРСТВО

— Удео странаца у трговини ефектима у С. А.Д. смањио се у другом тромесечју т. г., према подацима Статистичког уреда, за 6,167.000 долара, јер су куповине изнеле 472,755.000 а продаје 478,523.000 долара. Промет ефеката за рачун странаца на Њујоршкој берзи изнео је 17% укупног промета. Странци су нешто смањили куповине америчких папира, али и даље уносе своје капитале у САД. Чист прилив капитала у другом тромесечју изнео је 621,374.000 долара према 323.024.00 дол. у првом тромесечју т. г. Удео појединих земаља у приливу оба тромесечја износи: Вел. Британије 242,4 мил. дол. Швајцарске 282,74 мил. Холандије 127,03 мил. Јужне Америке 179,79 мил. Француске 43,95 мил. Немачке 24,4 мил. долара док је одлив у Италију изнео 23,9 мил, и Канаду 19,15 мил. дол. Краткорочни улози у банкама порасли су у првом полугођу т. г. за 707,79 мил. долара, од чега отпада на Швајцарску 200,14 мил. Енглеску 168,9 мил. Јужну Аме-

рику 193,55 мил., Француску 33,47 мил. Немачку 29,45 мил.,

Холандију 74,47 мил. дол. док су улози у корист Италије у опадању за 22,51 мил. и Канаде за 24,38 мил. долара.

— Емисиона делатност на њујоршком тржишту капитала у току последња два месеца у знатном је опадању. У септембру је она изнела само 33,4 мил. према 67,0 мил. у августу т. г. и 322,9 мил. долара у септембру пр. год. Од тога је отпало на индустрију 0,7 мил. према 0,0 у августу тТ. г. и 55,6 мил. дол. у септ. 1936; опште корисна друштва 11,5 према 30,5 и 73,6 мил. дол.; државне и градске зајмове 21,2 према 355 и 173,7 мил... дол. и железнице 0,0 према 0,0 и 20,0 мил. долара.

— Швајцарска Народна банка одбацила је предлог да се добит од девалвације франка, која је изнела 540 мил. фр. уложи на камате и принос употреби за пејевтињење камата у земљи. Према мишљењу банке много је целисходније употребити ту суму за образовање валутног

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 42

фонда, јер треба бити опрезан пред свим евентуалностима, и ако је курс швајцарске валуте сада стабилан.

— Povodom godišnjice devalvacije švajcarskog franka organ Udruženja švajc. banaka »Baseler Nachrichten« izražava se nepovoljno o rezultatima ove operacije. »Stari, dobri švajcarski franak mrtav je već čitavu godinu dana«, ali valutno-politički nemir nije se stišao nego samo zauzeo druge forme, kaže list. Veliki cili, koji se devalvacijama u·Franсизкој, Holandiji i Švajcarskoj hteo postići nije se postigao. Što se tiče bližeg cilja, pak, privrednog oživljenja, još se je rano izjašnjavati, ali je sigurno da ie devalvacija franka tome oživlieniu mnogo manje doprinela, nego opšta svetska рпvredna konjunktura.

КОЊУНКТУРА

— Велики пораст цена индустријских производа, изазван повећањем надница и поскупљењем сировина у С.А.Д., дао је повода низу великих предузећа да приступе масовној производњи јевтинијих артикала, јер сматрају да високе цене не одговарају куповној снази широких слојева. Тако се већ производе нови јевтини типови зутомобила (Вилис—Оверланд, Форд, Гудјир), специјалних делова одећи, козметичких производа, кућних потрепштина итд. Вилис—Оверланд производи тип аута од 400 долара и успео је до сада да прода 63.000 ком. За идућу годину предвиђена је производња од 120.000 комада.

— Индекс француске индустријске производње (1913 = 100) који је од августа 1936 до априла 1937 порастао са 93 на 105 показује од априла до данас тенденцију сталног падања. У августу т. г. он је био на нивоу 19183. год. Број радних часова у великим предузећима пак, у сталном је паду од новембра прошле године, када је износио 72 (1930 = 100) тако да је до августа ове год. пао на 64. Смањење радних часова поклапа се с временом примене закона о скраћењу радног времена.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Запосленост мађарске индустрије прешла је стање 1929 год. Индекс запослености у другом тромесечју т. г, (1925/27 = 100) изнео је 120,4 према 108,6 у 1929 и најнижем стању од 88,2 у 1932/33. Развој појединих индустрија показује још веће оживљење. Тако је индекс запослености машинске индустрије у исто време био 1343 према 1055 и 83,3; жељезне и металне 132,0 према 105,8 и 83,1; текстилне 198,0 према 118,8 и 97,8. Само грађевинска индустрија показује смањење (обухваћени су само-квалификовани радници) на 54,1 према 100 и 25,5. Индустрија ради

пуним капацитетом и већ се осећа оскудица у квалифико-_

ваном радништву.

— Вредност пољопривредне производње у Немачкој за 1936/37 цени Институт за испитивање коњунктуре на 11,9 милијарди марака т.ј. 0,8 милијарде више него претходне год. и 3,0 милијарде више него 1982/38 (најниже стање). Од тога отпада “|, на биљну и бјо на сточну производњу. Индекс пољопривредне производње (1927/28—1928/29 — 100). изнео је 1936/37 118 т. ј. 3 поена више него претходне“ год.

САОБРАЋАЈ

— Транспортне тарифе на светским поморским, линијама не престају да расту. Њихов индекс је у августу т. г. (1929 = 100) изнео 143,6 према 137,2 у јулу, 119,8 у фебруару т. г. и 87,3 просека 1936. То је изазвало изванредну делатност светских бродоградилишта услед које је светска тонажа за годину дана до 30 јуна т. г. порасла за 1,22 мил. тона. У овом порасту највише учествује Нор-