Narodno blagostanje

16. октобар 1937,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 669

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— На седници Централног одбора мађарских пољопривредних комора констатовано је да је површина земљишта под културом жита у Мађарској у сталном опадању док су кукуруз, кромпир и индустријске биљке у порасту. С тим у вези побољшава се и стање марвогојства нарочито свињогојства, чему специјално придоноси култура кукуруза. Рентабилитет пољопривреде том преоријентацијом није ништа изгубио.

— Крајем 1936 год. било је у Савској бановини 844.640 говеда према 826.056 у 1935 г., 580.914 свиња према 563.360, 460.010 оваца према 423.743, 274.240 коња према 271.516 и 4 мил. живине према 39 мил. Број стоке, свиња и живине је у порасту. Вредно је истакнути, да код свиња најјачи пораст отпада на оне за товљење, док је пораст приплодних јединки сразмерно мањи. Код говеда насупрот томе број јуница и крава показује јачи пораст него остале врсте. Код коња пораст отпада искључиво на теглеће, док приплодне јединке показују трајно опадање. Сразмерно највећи пораст је код оваца. Од тога би се дало закључити екстензифицирање пољопривредне производње. Ако се, међутим, тај податак упореди са осталим, види се да то не може бити тачно. Узрок пораста биће ограничен на подручја која су згодна за пашњаке а не за обрађивање, каквих има доста у Савској бановини. Дакле и тај податак показује напредак пољопривредне производње. — Министар пољопривреде посетио је Сарајево и тамо је изјавио новинарима, да је сврха његовог доласка да убрза послове око ликвидације аграрне реформе у Босни и Херцеговини, да би интересенти што пре дошли у посед земље коју обрађују, и власници до законом одређене отштете. Министар је наговестио да ће се беглучки спорови, којих има 129, окончати до краја ове године.

— Бугарско пољопривредно друштво издало је у току године низ студија о побољшању услова производње дувана, бухача, лековитог биља, затим о методама сузбијања биљних штеточина, о узгоју стоке, о рационалним методама рада у воћарству и виноградарству, млекарству и сирарству. Материјална сретства друштво је прибавило продајом селекционисаног семена житарица и хемијских препарата за сузбијање биљних штеточична,

— У Италији су у последење време основана два друштва за унапређење културе памука у Абисинији под

именом „Компања дел котоне д Етиопиа" и „Ентеде котоне пер л Африка Ориентале". Половицу капитала последњег друштва који износи 25 мил. лира, уписаће Италијански памучни институт.

ТРГОВИНА

— Русија је прошле године по први пут увезла рафинираног петролеја око 66.000 тона. До пре неколико година светска петролејска друштва, међутим, страховала су од руске конкуренције. Ова промена наступила је услед огромне моторизације Русије, која је у међувремену спроведена. Производња аутомобила повећала се од 1932 до 1936 са 75.000 на 231.000 ком. или за 208%, док је производња сировог петролеја порасла само за 27% на 27,3 мил. тона а она рафинираног за 45%. Услед тога опао је извоз петролејских производа са 6,12 на 2,63 мил. тона, од чега на гориви материјал отпада само 419.000 тона, према 2,02 мил. тона. у Ма

— За првих осам месеци о. г. Чехословачка је из: везла 13 мил. пари ципела у вредности од 232 мил. U. K., више за 46% по количини и 37% по вредности него у истом периоду претходне године. Вредност извезених пнеуматика била је за првих осам месеци о. г. 8 мил. ч. к. према 24 мил. и 923.000 у истим периодима претходне две године. Извоз је у 1937 порастао за више од 200% према претходној години. -

— Призад је саопштио извозницима воћа да постоји могућност извоза од 200 ваг. јабука у сандуцима за Немачку, до. 31 септембра о. г. Призад ће на основу увозних царинских докумената платити извозну премију од 50 дин. по 100 кг. Цена је одређена са 25 марака по 100 кг. (за прима стоне јабуке), франко Салцбург (немачка граница). Царина износи 7 марака. Увозну дозволу добиле су следеће немачке фирме: Карл Баувидеман, Контифрухт, Ханс Тремл, сви у Минхену; Олф, Кепке и комп. у Хамбургу; Густав Кваст и Комп., Херман Шнабел оба у Берлину; Гебр. Боклис, Хале на Сали и Хајнрих Енгелс, Келн.

— Цене нашем грожђу за извоз у Немачку утврђене су са 28 марака по 100 кг. франко Салцбург. Немачки увозници су следећи: Олф, Кепке и Комп., Херс и Хагебауер оба из Хамбурга; Хајнрих Боне, Бреслау; Едмунд

Мајснер, Гера; Штурм М. Кривели, Лајпциг, Гебр. Фукс, Манхајмер, Густав Кваст сви из Берлина и Л. Бауер, Франкфурт.

— Господарска слога у Загребу има своје слагалите дрва из којег продаје тврдо дрво за гориво по 425 дин. по хвату (4 м), да би на тај начин сузбила поскупљење дрва.

— Талијански трговински биланс првих осам месеци т. г. закључио је са дефицитом од 4 милијарде лира. До краја године рачуна се да ће он нарасти на 5,3 милијарди лира. Према очекивању меродавних највећи део овог дефицита компензираће приходи од страних туриста, чија је посета ове године рекордна. Овај приход се рачуна на 3,5 милијарде лира, и већи је за Nje милијарде него „свете године" 1925. (Тада је лира, истина, била скупља него данас). Овај повољни резултат талијанског туризма приписује се опсежним мерама талијанске владе на утврђивању јевтиних цена у хотелима и повластицама у вожњи.

— Austrija je zakonom utrvdila minimalne cene vinu. Sem toga zakon reguliše proizvodnju vina radi poboljšanja njegovog kvaliteta. Time vlada namerava da ublaži krizu austrijskog vinarstva, koja se ove godine, posle višegodišnjeg trajanja, naročito pogoršala. Iz proteklih godina Austrija raspolaže sa 500.000 hl. neprodatog vina. Ovogodišnja berba daće ioš 1,1 do 1,2 mil. hl. od čega će unutrašnji konzum apsorbovati najviše 1 mil. hl. »Oesterreichische Volkswirt« misli da je do krize došlo usled zaštite domaće proizvodnje visokim carinama. Zaštita je dovela do proširenja proizvodnje i na niže vrste vina, koje ne mogu naći nigde plasman. Zato list sumnja u efikasnost valutnih mera za ublaženje krize, i smatra da bi jedini lek bio ukidanje preteranog protekcionizma. ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Извозна царина на старо гвожђе у Француској повишена је са 30 на 50 франака по 100 кг.

— Португалска банка предложила је да се укину преостале одредбе о ограничењу девизног промета. Као разлог навела је да је златна и девизна залиха' банке та-