Narodno blagostanje

Страна 664 · НАРОДНО

629) vi tvrdite, da su komore »pravile« važeću Uredbu o zabrani osnivanja velikih magazina. Međutim, iako su dale inicijativu za tu Uredbu, komore nisu »pravile« tu Uredbu. Štaviše ista Uredba ne odgovara mi sugestijama, koje su komore u svoje vreme činile Ministarstvu trgovine i industrije za istu Uredbu.

6) U istome članku (str. 630) vi tvrdite, da | ova Komora sazvala jednu sednicu svoga Veća specijalno zbog »Ta-Te« i da je na toj sednici donesena »odluka da se proglasi trodnevni štrajk u celoj zemlji kao protest protiv odluke Državnog saveta« — naravno po pitanju »Ta-Te«. Međutim Trgovinska komota u Beogradu nikada nije sazvala nikakvu sednicu svoga Veća specijalno zbog »Ta-Te«, niti je ikada ma na kome svome sastanku donela odluku o ma kakvome štrajku.

7) U glosi »Zar je to sva argumentacija« (str. 632) vi tvrdite, da je poslednja konferencija trgovinskih i industrijskih komora, održana od 16 do 18 septembra

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 42

t. g. u Beogradu, držana »iza zatvorenih vrata« i upozorujete komore, da »one ne mogu da imaju tajne«. Međutim pomenuta konferencija komora nije držana »iza zatvorenih vrata« nego je bila javna, i na istoj bili su prisutni i pretstavnici naše štampe. Sem toga kako u smislu Uredbe o komorama, tako i u smislu svojih statuta komore mogu imati svoje tajne i mogu držati i tajne sednice.

8) U istoj glosi vi izlažete potsmehu »kratku rezoluciju• pomenute konferencije komora po pitanju »Ta-Te«. »Ona (ti. rezolucija) |e po svojoj skromnosti u suprotnosti sa larmom koju su podigli vođe pokreta protiv »Ta-Te«, u vezi sa tim pitanjem. Izgleda da su gospoda postala kratka u argumentima«. Međutim pomenuta konferencija komora opšte nije donela nikakvu rezoluciju po pitanju »Ta-Te«, pa ni najkraću, ni najskromniju. Ovoj Komori |e čast umoliti vas, da prednju ispravku izvolite objaviti u narednome broju svoga časopisa u interesu tačne obaveštenosti vaših čitalaca.

I NAŠ ODGOVOR

Donosimo gornju ispravku beogradske Trgovinske komore, ne zato što ona odista nešto ispravlja, kao što ćemo videti malo docnije, već da bismo omogućili čitaocima da kontrolišu polemiku između komore i nas.

A. Pitanje istinitosti podataka

Komora tvrdi da podaci koje smo mi upotrebili o brojnom stanju trgovačkih radnji u njezinom reonu nisu njezini podaci. To |e tvrđenje neistinito. Podaci su uzeti iz njezinih »službenih saopštenja« od 20 marва |. 2:

Ona veli dalje da ta saopštenja sadrže brojno stanje članova prinudnih udruženja, a ne trgovačkih radnji. To je tvrđenje tačno, ali praktično · potpuno bespredmetno.

Jer između brojnogz stanja trgovačkih radnji i onoga članova prinudnih trgovačkih udruženja ne može biti nikakve bitne razlike. ! Komora kaže da s jedne strane jedan član prinudnih udruženja može imati više radnji, a s druge strane u istoj radnji može biti više članova prinudnih udruženja. Te se dve okolnosti međusobno toliko potiru i kompenziraju, da između broja članova i broja radnji nema praktično znatnije razlike. To nam pokazuje upoređenje ukupnog broja trg. radnji, kako ih iskazuje gore Trgovinska komara i ukupnogz broja članova prinudnih trgovačkih udruženja, kako se nalazi u njezinoj publikacıji. U 1935 god. bilo je trgovačkih. radnji 9.512, a članova prinudnih trgovačkih udruženja 9.518. U 1936 god. bilo je trgovačkih radnji 10.213 a članova udruženja 10.468. U 1935 razlika gotovo ne postoji, a u 1936 razlika je nešto veća — ali pošto je Komora broj radnji u 1935 povećala za 219 pri izradi definitine brojke, to može lako isto biti i u 1936. Ali i veća razlika ne može uticati na krajnji rezultat. Naš cilj nije bio da objavimo Droj trgovačkih radnji u zemlji, već da iznađemo tendenciju razvića, a tu se ove grupe cifara slažu. (Uzgred da napomenemo, da smo broju članova prinudnih udruženja dodali još stanoviti broj bankarskih i osiguravajućih društava, koja su zasebno organizovana, ali koja se pojavljuju u statistici trgovačkih radnja).

Cilre koje smo mi iskazali svakako otstupaju za

skoro dve hiljade od cifara koje iskazuje beogradska Trgovinska komora. Ali to ne znači da naše cifre nisu tačne, već da je Komora zatvorila oči pred kombinacijom njezinih sopstvenih cifara iako je sama operisala sa dvema raznim kombinacijama. Stvar je u ovome. Beogradska Trgovinska komora u svojim statističkim publikacijama deli sve trgovačke radnje u četiri grupe: trgovinu robom, bankarska i osiguravajuća preduzeća, ugostiteljske radnje i prevozne radnje i druge. Komora je operisala i sa ukupnim brojem tj. zbirom sve četiri grupe i samo sa prvom grupom. Mi smo pak operisali sa šemom kojom se služi beogradska Trgovinska komora u statistici članova trgovačkih udruženja. Ona tamo deli sve članove trgovačkih udruženja, odnosno trgovce, u ciglo dve grupe: u frgovce i ugostitelje. Mi smo uzeli prvu grupu: trgovce. To utoliko pre, što smo upotrebili podatke o brojnom stanju trgovaca, a ne brojnom stanju radnji i što po tim podacima ne bi bilo mogućno napraviti drugu klasitikaciju. Prema tome mi smo izbacili samo ugostitelje, koji imaju posebna udruženja, te ni spolja ne potpadaju pod pojam trgovaca. Naše cifre od 7.617 u 1935 i 8.314 u 1936 pretstavljaju broj trgovaca po službenoj statistici Komore bez ugostitelja. A i po Komorinoj statistici broj radnji iznosi u 1935 god. 9.512 a u 1936 god. 10.213. Kad od toga oduzmemo ugostiteljske radnje, dobijamo u prvoj godini 7.596 i 8.338 u 1936. Prva cifra odstupa od naše cifre samo za 21, a druga za 76, što opet dokazuje, da je za ciljeve za koje smo je mi upotrebili, sasvim svejedno: broj trgovačkih radnji ili broj trооуаса. Ра rezimiramo.

Neistinito je tvrđenje da smo se služili nekom izmišljenom statistikom. Naprotiv, služili smo se statistikom same Komore. Drugo: za proučavanje pitanja, kako se kretao broj trgovačkih radnji u Beogradu, sasvim je svejedno da li se upotrebljava statistika trgovačkih radnji ili trcovaca, pošto jedna od druge neznatno odstupa. Treće: nije istina da se naše cifre razlikuju za skoro dve hiljade od cifara Komorinih, a istina je da se naše cilre, bez ugostiteljskih radnja, manje više poklapaju sa ciframa Komorinim za iste kategoпје .