Narodno blagostanje

16. октобар 1937.

Komora nam servira jednu seriju definitivnih cifara statistike trgovačkih radnja. U toj statistici u 1935 god. bilo je 219 radnji više no što to pokazuje tako zvana provizorna statistika. Mi bismo mogli mirno da odgovorimo, da se nas ništa ne tiče statistika koju Trgovinska komora drži u svojoj arhivi. Mi te tako zvane definitivne podatke nismo mogli upotrebiti, jer su nam bili potpuno nepoznati, te i ako bi oni bili tačni, ne bi mogli da se upotrebe za prekor nama da smo upotrebili netačne cifre. One bi mogle poslužiti kao osnov za korekturu a ne kao osnov za kritiku, kako ih je upotrebila Komora. Na našem stolu leži knjiga pod naslovom »Brojno stanje radnja na području Trgovinske komore u Beogradu u 1935 i prvoj polovini 1036 godine«, koju je izdala Komora tačno pre 13 mueseči. Ukupan Dbro| radnji za 1935. содти iznosi 9.572 i potpuno se slaže sa cifrom koju ona iskazuje kao privremenu. Tu cifru sada oglašava Komora za privremenu, iako nigde u knjizi nema ni reči o tome, da su to privremeni podaci, iako 13 meseci posle publikacije te knjige nije nigde objavila druge »definitivne« podatke. Ako ove definitivne cifre Komorine (po kojima se odjednom povećava broj radnji za 219) nisu objavljene u formi, u kojoj ona to obično čini, onda ih ni mi ne prihvatamo. To utoliko pre, što je Komora kod jednog drugog statističkog podatka postupila na način koji nam daje pravo krajnjeg nepoverenja. Reč je o statističkim podacima za prvo polugođe 1937 god. Komora veli za te podatke da ne postoje, jer nisu definitno prikupljeni. Međutim ista je Komora, po naredbi njezinog generalnog sekretara, predala našem saradniku te cifre bez ikakve rezerve. Podaci su pisani rukom komorine činovnice. Prema tome isključeno je da ti podaci ne postoje. Mogućno je da prikupljanje nije završeno, ali da novi podaci ne mogu da promene osnovni iznos, to se vidi već iz njenog apsolutnog iznosa u poređenju sa odgovarajućim periodama. Broj trgovačkih radnji u prvom polugođu 1937 iznosi 8.564 prema 7.831 u prvom polugođu 1936. Ako podaci nisu još pokupljeni, kako Komora kaže, onda definitivno prikupljanje može samo da poveća ovu cifru, a nikako da |e umanji, jer nezavršena statistika znači da neke radnje nisu popisane, a ne da su zabeležene radnje Које пе postoje. Prema tome fa cifra, koja inače pokazuje kolosalan porast radnji u prvom polugođu 1937 god. prema istom razdoblju 1936 god., može samo da bude veća a nikako manja.

Što se tiče kritike pod 2), naime da smo uzeli broj trgovaca namesto broja trgovačkih radnji, o tome smo već odgovorili gore.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 665

B. Pitanje pravilnosti zakliučaka

Pošto je u prvom delu svoje ispravke Komora bezrazložno osporila autentičnost naših cifara, u drugom delu, prirodno, dolazi do zaključka, da |e neosnovano naše tvrđenje, da je sitna detalina trgovina u Beogradu imala sjajan polet otkako radi »Ta-Ta«.

Nas iznenađuje metodološka jednostranost ovog komorinog tvrđenja. Tezu ogromnog poleta detaljne trgovine u Beogradu mi smo naslonili na četiri grupe statističkih podataka: na porast broja radnji odnosno trgovaca, iščeznuće stečajeva trgovaca, silni porast pomoćnog osoblja u beogradskoj detaljnoj trgovini i porast prosečne nadnice pomoćnog? osoblja. Komora ni |jednom reči ne dodiruje tri grupe podataka koje su ubedljivije no prva, već smatra da može oglasiti naš zaključak o poletu detaljne trgovine u Beogradu za neosnovan, kritikujući samo prvu grupu podataka. Tako se ne radi. Kad od četiri stuba na kojima počiva jedan logički zaključak, jedan popusti, zaključak se ne može srušiti. Ne pada ni kad dva budu oborena. Tek kad tri popuste, zaključak je sklon padu. Prema tome posle ove ispravke i kritike komorine mi možemo ponovno da uzviknemo, da je naša feza o ogromnom poletu deftaljne frgovine u Beogradu ostala nepokolebana. Ali Trgovinska komora, u velikoj žovijalnosti prema nama, na istoj strani, na kojoj proglašava naš zaključak za pogrešan, pruža čitaocima statističke podatke o kretanju radnji u Beogradu, koji dokazuju isti polet detaljne trgovine u Beogradu. To mesto glasi:

»Čist prirast trgovačkih radnja u Beogradu posle osnivanja velikog magazina »Ta-Ta«, dakle posle {ebruara 1936 godine, bio je u drugom tromesečiu 1936 — 125, u trećem tromesečju 1936 — 112, a u četvrtom tromesečju 1936 čistog рпгазја пордје пета, песо паprotiv broj trgovačkih radnji smanjuje se sa 7«.

Dakle za 9 meseci 1036 god. čist porast trgovačkih radnja iznosi 230. Ako bi »Ta-Ta« trebala da dejstvuje štetno na razviće detaljnih trgovačkih radnji u Beogradu, onda ne bi bilo čistoz prirasta trgovačkih radnja, već obratno. Uostalom, Komora nas je toliko obavezala svojom žovijalnošću, da ćemo mi da odgovorimo istom merom: Mi napuštamo statistiku broja trgovačkih radnja u Beogradu i samo na osnovu iščeznuća stečajeva, porasta broja pomoćnog osoblja i skoka njihove nadnice, dakle, na osnovu podataka, koje ona u svojoj ispravci nije osporila, izvodimo zaključak o silnom poletu detaljne trgovine u Beogradu.

ДОГАЂАЈИ И IIPOMJI

U septembru mesecu svi grupni indeksi cena na veliko pokazuju naiviši nivo za poslednje četiri POGdine, |]. од 1934. Generalni indeks skočio je od početka godine za nepunih 8 poena na 78,1. Prema mesecu septembru 1936 veći je za 11, prema 1935 za 9,7, a prema 1934 za 17,4 poena.

Najveći skok cena zabeležili su bilini proizvodi. U ovoi grupi imamo porast cena kod svih proizvoda, naročito žita-

Porast cena

„Mi

rica i nekih industrijskih biljaka, u prvom redu uljarica. Cene uljarica prema prošloj godini bile su za 50—100% veće, jer je prinos znatno podbacio, dok se tražnia povećala, jer ie porasla potrošnia ulja. Indeks ove grupe proizvoda u aVgustu mesecu bio je 74,5 i od najnižeg, za poslednje četiri godine, u aprilu 1934, veći je za 29,4 poena. Porast cena biljnih proizvoda počeo je u drugoj polovini 1934. Žetva pšenice te godine dala je oko 185.000 vagona, što znači da je bila detičitatna pa su se, usled toga, cene. pšenice u zemlji formirale nezavisno od intervencionih tendirajući ka uvoznom