Narodno blagostanje

Страва 686

— На заседању Међународног шећерног картела у Лондону решено је да се постојећи извозни контингенти за сада оставе без промене, и ако је потреба увозних земаља у шећеру, како се рачуна, за 100.000 тона мања него што је укупни износ контингената. Питање је засада решено на тај начин што су Белгија, Бразилија, Перу, Немачка и Француска добровољно пристале да не исксристе своје контингенте.

— Пемачка је дала контингенат за увоз 100 вагона ораха из наше земље. Цене су утврђене за 36—43 марака за 100 кг. франко немачка граница у Салцбургу.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Немачка је снизила увозну царину на сирово гвожђе са 10.— на 1.0 марку по тони. Ова мера, како се званично објашњава, није мотивисана потребом већег увоза овог артикла, него намером владе да цене страном гвожђу што више приближе домаћим. Страно гвожђе било је скупље од домаћег за 50 и 60%. Падом цена страном гвожђу последњих месеци, изазватом међу осталим и девалвацијом страних валута, разлика се смањила на 20 марака по тони (тона немачког гвожђа кошта око 60-—— марака). Снижењем царине та разлика ће се још више смањити, али ће цена страном гвожђу ипак остати изнад оне домаћем. | — Према „Франкфуртер Цајтунгу: Италија неће употребити своје право опције на 6.000 вагона мађарске пшенице коју по уговору може извршити до 15 октобра т. г. Ово се тумачи као први корак у најављеној измени Римских протокола, која је постала актуелна у вези сап»следњим итало-југословенским трговинским уговором.

— Od 19. o. m. izvoznici debelih svinja u Austriju dužni su, da pored takse Zavoda za unapređenje spoljne trgovine, koja se naplaćuje u markicama, plaćaju specijalnu taksu od 100 din. po komadu. Ured za stoku zadužiće pojedine izVoznike sa ovom faksom.

НОБЧАРСТВО

— Kod Poštanske štedionice ulozi na štednju pokazuju veliki porast ito sa l,133 mil. din. u julu preko 1,147 mil. u avgustu na 1,161 mil. u septembru. Prosečna suma jednog uloga se smanjila sa 2,531,17 din. u avgustu na 2,599,80 u septembru, što pokazuje proširenje štednje ti. porast broja štediša. Ulozi po čekovnim računima pokazuju neznatan porast za 1 mil. prema prethodnom mesecu i iznose 1,7245 ти. ргета 1,723,5 mil. u avgustu i 1,677 mil. din. u julu. Čekovni promet u septembru je bio malo manji nego u avgustu i iznosio je 7,7 milijardi prema 7,8 milijardi din., od čega na promet bez gotovine otpada 4,2 milijarde, 55,61%, prema 4,4 milijarde 56,74%.

— Француске жељезнице закључиле су у Швајцарској зајам од 100 мил. фр. уз 4% и по курсу од 99%, са двогодишњим роком. За зајам је Швајцарска везала питање повећања француских увозних контингената за швајцарске производе као и решење питања двоструког опорезивања. — Аустријско осигуравајуће друштво (Ефаг), које је преузело послове Феникса, затражило је од Гарантног фонда нове облигације у износу од 39,5 мил. шил. Утврђено је, наиме, да Ефаг са 250 мил. шил. датих му за покриће мањкаве премијске резерве није у стању да врши службу по 355.000 од Феникса преузетих полица живот_ног осигурања. Друштво је морало да начне сток облигација услед чега је њихов курс пао на 85. Да би сеу билансу створила равнотежа било је потребно даљих 39,5 мил. шил. облигација. И ако су против овог тражења Ефага устала аустријска осигуравајућа друштва, јер он значи за њих повећање терета, влада је пристала на зајам Ефа-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 43

гу. Најновијим мерама извршена је организација Гарантног фонда и рок облигација продужен са 30 на 60 година. Да би олакшала терет осигуравајућим друштвима влада је истом мером снизила разне осигуравајуће таксе.

— С.А.Д. су од 1 октобра т. г. ублажиле дисконтне прописе. Од сада ће хипот. потраживања и потраживања од продаје на рате моћи служити за подлогу кредита код новчаничних банака. Ова мера је уследила као надопуна снижења дисконтне стопе. Али за разлику од овог које је више сезонског карактера, припуштање потрошачких и хипотекарних кредита значе трајну измену. Она је, међу осталим, условљена и повећањем резервног вишка злата на преко милијарду динара, изазваним укидањем „стерилизације' од 300 мил. долара. Дисконтирање потраживања по отплатама на рате усвојено је без резерви, тако да се неће питати да ли на пр. продани ауто, који се 27плаћује служи производњи (пословању) или само личном задовољству купца. Потребан је само доказ о солвентности купца.

— Чехословачка Нар. банка закључила је код Банке за међународне обрачуне кредит у девизама (западноевропских земаља) у износу од 100 мил. кч., који се по потреби може проширити. Кредит ће служити за олакшање мобилизације и осигурање курсне вредности чехословачких потраживања из извоза, као и растерећењу у новије време пренапетог домаћег новчаног тржишта. Кргдитом ће се моћи служити домаћа банковна друштва чехословачких извозника на тај начин, што ће им Народна банка одобравати тромесечне зајмове у девизама, који ће им се одмах стављати на расположење у кч. — противвредност по курсу дана обрачуна. Употреба овог кредита долази у питање само за извозне послове у земље са слободном девизном привредом. У службеном саопштењу чехословачка Народна банка означује овај споразум као тип практичног трговачког кредита, којим би се могле служити и друге новчаничне банке, нарочито оне мањих земаља.

— Југославенска удружена банка исплаћиваће од 20 о. м. својим повериоцима 10% њиховог потраживања, на дан 30 јуна 0. TI.

— Генерална банка за трговину и индустрију у Београду смањила је главницу са 5 мил. на 3 мил. дин. Номинална вредност акција смањена је са 500 дин на 300.

— Pariska gradska železnica (Compagnie du chemin de Fer Metropolitain) raspisala ie zajam do 463.636 obligacija po 1000 fr. nominalne vrednosti. Rok zaima ie 35 godina, a emituje se po 60% stopi i kursu od 890 fr., i ako ga garantuju Pariska opština i Senski departman.

ШТРАЈКОВИ

— Radnici fabrike čokolada Nestle u Slavonskoj Požegi obustavili su rad, pošto uprava nije izišla u susret njihovo. molbi, da im povisi zaradu za 925 para na sat, odnosno 2 din. na dan.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Japanska banka odobrila je državi zajam od 200 mil. jena uz d31/|-% i jedanaestogodišnji rok.

— Italijanska vlada odobrila je 3 milijarde lira za izgradnju, dovršenje i održavanje cesta u Abisinij. Ova suma utrošiće se od 1936—1940.

— Državni savet presudio je, da kod kontrole tačnosti društvenog poreza nije potreban dokaz da je izvestan izdatak učinjen u vezi sa poslovanjem. Dužnost poreskih uprava je da utvrde istinitost navoda o izdatku i da po slobodnoj oceni reše da li je taj u vezi sa poslovanjem ili ne,