Narodno blagostanje

_ Страна 682

Naš kliring sa Italijom postao je u poslednjim mesecima altivan. Na dan 15 o. m. potraživali smo od Italile okruglo 30 mil. lira. To nije jedino naše potraživanje od nje. Pre sankcija Italija nam duguje ioš 40 mil. lira. Ova dva potraživanja su, što se načina njihove naplate tiče, strogo odvojena. Potraživania od pre sankcija treba da se naplate prebijanjem finansijskih potraživanja Italije kod nas, nabavkom države i samoupravnih tela u Italiji i najzad prodajom našim turistima u Italiji. To potraživanje sasvim je odvojeno od robnog prometa koji je uspostavljen sporazumom od septembra prošle godine. U augustu o. g. prilikom zasedanjia Stalnog ekonomskog italijansko-jugoslovenskog komiteta došlo je, pored određivanja za nas vrlo povolinih kontingenata, i do sporazuma u pogledu klirinškog salda. Ako bi se pojavio saldo veći od 920 mil. lira i ako bi se održao duže od nedelju dana nastupa dužnost države ı samoupravnih tela da svojim porudžbinama omoguće uspostavljanje ravnoteže. Ako do toga ne bi moglo da dođe dužnost je naših vlasti da obezbede Italiji veću kvotu u ukupnom uvozu. Naizad ako ni to ne bi moglo da pomogne pristupaće se reviziji naših izvoznih kontingenata. Ove mere se neće primenjivati u slučaju ako saldo potiče od jačeg sezonskog izvoza. Za godinu dana od oktobra prošle do oktobra ove godine naš izvoz u Italiju iznosio je 176,5 mil. lira, dok je naš uvoz odatle bio 158,1 mil. Saldo vrednosti гођпог prometa odgovara našem klirinškom potraživanju i prema tome je ono realno. Interesantno je napomenuti, da je u Rimu uplaćeno više u našu korist nego što je uvezeno od nas, zbog toga Što talijanski uvoznici kad traže dozvolu za uvoz moraju da polože protuvrednost uvoza. Iz visine uplata se može zaključiti, da će verovatno potrajati tendencija porasta našeg klirinškog salda. Njegov nagli porast poslužio je za povod da se traže mere, da bi se izbegle negativne posledice visokog aktivnog salda Tako se pojavio plan da se staro klirinško potraživanje iz vremena pre sankcija likvidira pomoću Čehoslovačke, koia navodno ima potraživanje prema Italiji. Triangularni kliring: može se primeniti samo u izuzetnim slučajevima, ako, naime, treća zemlja u isto vreme duguje prvoj učesnici koja je dužna drugoj zemlji. Ova druga zemlia mora da je dužna trećoj. Ako samo jednog od tih uslova nema, triangularni kliring: nije mogućan. Dosada je zaključeno nekoliko ugovora o triangularnom kliringu. Rezultat najnovijeg, austrijsko-rumunsko-čehoslovačkog, još nije poznat. Za ostala se zna da su ostali pokušaji, bez praktičnog značaja. Time nije rečeno da se ne bi mogao primeniti triangularni kliring između nas, Italije i Čehoslovačke, ako postoje tehnički uslovi. Samo osim tehničkih treba voditi računa i o pravnim, o pristanku svakog učesnika.

Naš klirinški saldo s Italijom

Sa pitanjem novih klirinških potraživanja se bavila Stalna delegacija drvarske privrede u Sarajevu. Ona je konstatovala da su izvoznici pretrpili velike gubitke po starim klirinškim potraživanjima. Obračunski kurs bio je 3,25 din. Sadašnji kurs lira po starim potraživanjima međutim iznosi 1.75 din. Što se tiče novog kliringa izvoznici smatraju da je potrebno njegovo pretvaranje. Oni naime ne mogu da čekaju na uvozničke uplate. A osim toga preti opasnost da se zaledi naše klirinško potraživanje, u kom bi slučaju obračunski kurs po kliringu od 2,28 din. i onako postao fiktivan, kao što je postao fiktivan i onaj po kliringu pre sankcija. Izvoznici traže da se izdaju za potraživanja po italijanskom kliringu čekovi, kojima bi se moglo trgovati na berzi, kao što је to slučaj sa potra-

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Бр. 43

živanjima po nemačkom kliringu. Narodna banka je već Dočela da izdaje klirinške čekove na lire. Trgovina sa njima još nije dozvoliena. Verovatno je, međutim, da će to uskoro biti mogućno.

Po sada važećem sporazumu, postojanje klirinškog salda na duži rok ne bi bilo mogućno, pošto čim bi se on pojavio trebalo bi da stupe u dejstvo mere koje bi dovele do ravnoteže. Izdavanjem klirinških čekova, njihov kurs na berzi formirao bi se nezavisno od obračunskog, koji bi ostao isti. Sporazum ne zabranjuje nama da izdajemo klirinške čekove. Ali nam nameće dužnost da sprečimo postojanje klirinškog salda. Ako se dakle držimo sporazuma, izdavanje klirinških čekova je suvišno. Ako, pak, iz nekih razloga ne bismo mogli da primenjujemo sporazum i ako bi ga morali izmeniti, izdavanje klirinških čekova bi bio dobar način da izvoznici dođu do svojih potraživanja. No u tom slučaju bi bilo neminovno да se ponove iskustva, kojia su učinjena sa starim potraživanjima. Treba imati u vidu, da izdavanje klirinških čekova ne može da reši glavni problem, pitanje transfera. One odredbe, koje predviđaju eliminisanje klirinškog salda, ostale bi aktuelne i posle eventualnog izdavanja klirinških čekova. Oni su instrumenat, da bi izvoznici mogli da dođu do novaca pomoću uvoznika kojima je njihovo potraživanje potrebno u buduće. Tai odnos može posredno da utiče na klirinški saldo, pošto je kurs klirinških čekova niži od obračunskog. Iskustvo je pokazalo da promena kursa klirinških čekova na niže nije mogla da uspostavi ravnotežu robnog prometa. Stoga je verovatno da bi i posle eventualnog uvođenja klirinških čekova na lire, ostale aktuelne mere za smanjenje klirinškog salda. Prema tome je celishodnije da se te mere primene, a samo u slučaju ako bi se pokazale iz nekih razloga neizvodljiivim pribegne uvođenju klirinških čekova.

варирати) РАИ ин Рта У августу O. гг. запосленост

Фантастични пораст је у нашој земљи досегла запослености у августу максималну висину. Број Qсигураних радника према подацима Сузора изнео је У том месецу рекордну цифру од 721.051, највећи број осигураних откако ради Сузор.

o aa SLIKARA Soraru or ure]

Број осигураних износио је јануара 1923 год. 36.409 што претставља минимално стање запослености код нас за време једног месеца. Од тог времена број запослених стално расте све до избијања кризе. Максимално стање досиже њихов број септембра 1930 год. када се попео на 654.996.

Исти је случај са годишњим просеком запослености. 1923 год. износи он 439.164 па расте све до 1930 год. где обележава максималну просечну годишњу запосленост од 681.181.

Од 1930 год. просечни број осигураних пада у годинама депресије па износи: у 1931 год. 609.190; у 1932 555.617 и 1933 год. 520.980. Но већ од 1934 год. расте број осигураних: 1934 год. 543.559; 1985 год. 564.287 и 1986 год. 616.209. У 1936 год. просечан број запослених није додуше достигао број из 1930 год, али је зато у новембру

месецу прошле год број осигураних био рекордан т. |

износио је 659.962.

(Ове године број осигураних радника нагло расте. Већ у априлу премашује максимални број из новембра 1936 год. и отада сваки месец (сем јула) показује повећање. У јуну O, Tr. први пут број осигураних прелази 700 хиљада т. |. износи 713.8865. i