Narodno blagostanje

23. октобар 1937.

Није исти случај са просечном обезбеђеном надницом. Њена минимална тачка пада заједно са минималним стањем запослености а то је јануар 1923 кад износи 18.66 дин. Максималну тачку пре кризе досегнуло је оно септембра 1929 дакле раније но број осигураника.

___Њено падање за време депресије било је спорије и дуготрајније. Док се од 1934 год. број осигураних повећава, просечна надница је још увек тендирала на ниже и минималну тачку у свом паду иза депресије достигла у 1936 год. у мају месецу са износом од 21.28 дин У 1936 год. падање је заустављено и премда је то година минималне тачке просечне наднице за један месец, ипак је годишњи просек једнак ономе из 1935 год. шта више он је за 0.01 већи.

Ове године заједно са цифром Уа но. расте и обезбеђена надница.

Изузев месец фебруар, у ком је претрпела незнатно снижавање, просечна надница је ове године у сталном порасту. Са 21.783 дин. у месецу јануару 0. г. она се у августу попела на 23.27 и тако се издигла за читава два динара од своје минималне тачке маја месеца прошле године. -

У поређењу са августом месецом 1936 год. број осигураних се повећао за 76.958 или 11.95% (односно код мушких за 13.79%. а код жеских за 6.65%).

Према појединим индустријским гранама највећи апсолутни пораст у односу на август прошле године показује се код шумско-пиланске индустрије т. ј. 10.709 радника више, затим код грађевинске индустрије 10.172, јавних радова 9.792, текстилне индустрије 8.799 и трговине у најширем смислу 8.179.

Највећи апсолутни пораст показује Окружни уред Београд (14.012 запослених радника више) и Љубљана (10.907), док је релативни пораст највећи код уреда у Карловцу (127.09%) и Бањој Луци (26,55%).

Za poslednjih sedam godina, ti. od 1929/30, avgust je prvi mesec u kome su državni prihodi prebacili milijardu dinara. Buаи аи = džetom je predviđeno 909,16 4. ИУ а Не је 1,099.91 mil. ili nepunih 21% više. Po grupama prihodi su se kretali ovako” (u mil. din.):

Državni prihodi i rashodi u avgustu i za pet meseci tek. budžetske godine

Predviđeno Ostvareno > ili — %

Neposredni porezi 206,6 324,0 + 56,8 Posredni porezi 237,0 261,6 5 10,4 Monopoli 165,1 184,2 da J1,B Državna privreda 288,6 317,8 sb 10,1 Od toga:

Železnice 170,4 203,0 4- 191 Розе 44,1 45,9 s 41 Šume | 9,8 11,8 + 20,9 Кивта 24,0 26,8 = 118

Opšti posredni porezi (kućarina, zemljarina, tečevina) prebacili su predviđanje sa 85,5%. To je verovatno posledica aktivnijeg uterivanja zemljarine, što bi se moglo zaključiti i po nagloj prodaji pšenice u avgustu mesecu. Kod posrednih poreza prihod carina prebacio je predviđanje za 25,5% usled povećanja uvoza. Prihod od trošarina i taksa bio је ха 2,6 odnosno 4,4% veći. Među prihodima od „državne privrede „ogromno povećanje pokazuju železnice kao posledica uvećanog prometa i to ne samo putničkog, već i robnog.

- IT rashodi su prešli predviđene. Predviđeno je bilo 909,16 a ostvareno 964,63 mil. din. odnosno 6,1% više, Prema tome,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 683

avgust i u pogledu izvršenja rashoda čini izuzetak poslednjih godina, jer su od vremena krize ovi redovno izvršivani ispod 100%.

Višak prihoda od 135,28 mil. din. je upotrebljen za vanbudžetske rashode ili za likvidaciju obaveza stvorenih u ranijim mesecima.

Prihodi za pet meseci bili su 4,609.56 mil. din. ili 1,4% više nego što ie budžetom bilo predviđeno. Po pojedinim grupama prihodi izgledaju ovako (u mil. din.):

Predviđeno Ostvareno + ili — %

Neposredni porezi 1,032,9 1,043,3 == О Posredni porezi 1,185,8 1,248,0 30 52 Monopoli 825,5 861,1 15 148 Državna privreda 1,442,8 1,422,5 — 15 Od toga:

Železnice 852,0 949,92 + 10,5 Розје 220,6 204,6 — 7,8 Зите 49,0 41,6 — 15,1 Rudnici 120,4 17,9 — 2,1

Rezultati za prvih pet meseci mogu se smatrati vrlo povoljnim. Prihod od neposrednih poreza ostvaren je u granicama predviđanja. Posredni porezi dali su više no što je bilo predviđeno, čemu je doprinelo povećanje prihoda od carina za više od 15%. Prihod od trošarine bio je 368,3 mil. din. ili 3,27%, više nego što je bilo predviđeno. Kod monopola imamo takođe povećanje čemu je doprineo izvoz duvana. U grupi državna privreda osim železnice svi ostali važniji prihodi podbacili su prema predviđanju. Konstantno opadanje prihoda od pošta, telegrafa i telefona pokazuje da ovoj ustanovi treba obratiti veću pažnju i osposobiti je da što racionalnije i bolje vrši svoju funkciju, što je jedini uslov za Dpovećanje prihoda. U protivnom prihodi će i dalje opadati. Pošte, telegraf i telefon moraju da idu u korak s potrebama savremenog društva; na njihovim investicijama štednjia može da bude neekonomska i štetna. A da se još uvek štedi vidi se i po tome što su predviđeni rashodi za pet meseci izVIšeni sa 85,7%.

Rashodi u ovome periodu izvršeni su za 4,063,7 mil. din. Шш 10,7% manje od onoga koliko su bili predviđeni (4,545,8 mil. din.). Najveće prekoračenje (preko predviđene sume) pokazuju penzije, kojih ie isplaćeno 477,0 mil. din. ili 12,7% više (predviđeno 429,3 mil. din.). Ukupnih rashoda penzije su apsorbovale 11,7%, što za budžet jedne agrarne zemlje, kao što je naša, pretstavlja veliki teret, koji, sem toga pokazuje i dalje tendenciju povećavanja. Od ukupne sume rashoda na lične izdatke utrošeno je 9,119,6 mil. din. ili 52,1%. Na materijalne rashode bilo jie za isto vreme predviđeno 2,420,8, a efektivno je isplaćeno 1,865,2 mil. din. ili 76,8% predviđene sume.

Kada uporedimo prihode i rashode dobijamo razliku od 545,8 mil. din. kao višak prihoda, koji je u stvari rezultat restrikcije materijalnih rashoda redovnog budžeta radi pokrića vanrednih rashoda.

Erna n ai REE m иивиеаттат)

23. новембра о. г. истиче рок Уредбе о заштити новчаних завода и њихових веровника. Удружење банкарских и осисуравајућих предузећа у Н. Саду упутило је Министарству трговине и индустрије претставку у којој тражи да се заштита продужи још за две године. МИ Извршни одбор Главног задружног савеза тражио је да се заштита земљорадничких задруга и њихових савеза продужи за годину дана.

Продужење заштите новчаних завода и задруга

чела елита iri sema